Spirala smrti

"Šta će tebi kompjuter? Da si inženjer, pa da ti ga kupim", govorio mi je svojevremeno otac, inače inženjer u jednom velikom i značajnom beogradskom istitutu. Zaista, šta će novinaru kompjuter, pogotovo, ako od škole ima (s mukom završeni) Pravni fakultet, koji, kao što je opšte poznato, nema nikakve veze sa tehnikom. Svi znaju da su novinarima i pravnicima sasvim dovoljne najobičnije pisaće mašine - kompjuter je samo nepotreban lukuz, skupa pisaća mašina sa ekranom. Pored toga uz njega mora da kupi i štampač, a on ekstra košta, pa tek sve te video igre...
Ipak, luksuz se nekako "ušunjao" na mala vrata na radni sto jednog novinara. Imresivno čudo primenje kompjuterske tehnike, koje je trebalo da me uvede u poslednju deceniju XX veka, veka u kome se toliko toga izdešavalo, bar kada je tehnika u pitanju. Zamašna "konzerva" odmah je napravila reda na stolu, nestale su gomile papira, novine, knjige, a stara dobra TBM de luxe otišla je pod sto,
A onda trebalo je "programirati" kompjuter. Lako je inženjerima, oni sami sednu i napišu program, isprogramiraju kompjuter, pritisnu dugme i sve samo radi. Zato su inženjeri, a šta da radi novinar, pa još dugogodišnji posetilac "Žute kuće", kome KST nije bio neko mesto za izlazak? Mora da nabavi gotov program, ali koji. Naravno za pisanje ili kako se to zvanično zove tekst procesor. Uz nešto napora i obilaska prijatelja (naravno iz KST-a, jer u Bonafidesu niko o tome pojma nema) koji to se "u to razumeju" stigao je program i pristupljeno je procesu instalacije.
DOS, NC, direktorijum, BIOS, PCT... nešto je sasvim novo i nepoznato, potpuno novi svet. Neki ga zovu i "sajber spejs", mada više liči na TV serijal "Izgubljeni u svemiru". "Nije to ništa strašno, samo presnimiš ono, u onaj direktorijum, pa ona pritisneš ovo dugme, odeš u meni, pa je tamo i help i sve radi...", stižu uputstva sa direktne i stalno otvorene telefonske linije. "Naravno nemoj da zaboraviš ni naša slova, treba da u autoexec.bat dopišeš..., a onda da... i još samo..." Sve u svemu, ništa ne radi.
Crv sumnje počinje da radi, možda je ipak inženjer s početka teksta bio u pravu? Na TBM-u svega toga nema, tamo je sve bilo nekako jednostavnije: poskidaš "višak delova", što se naročito odnosi na poklopac iznad slova, jer zaboga za mašinom radi "suri profesionalac", uvučeš papir, "išamaraš" tekst i... kraj. Novajlija na stolu ne traži papir za pisanje, lepši je, deluje učenije, ali ima neprijatan običaj da stalno pišti, kada se nešto pritisne na tastaturi i što je najvažnije neće da radi.
Kao stalno mu nešto nije jasno, a što je najgore vreme ide, a nit se tekst piše, niti je "proizvodnja" ubrzana i unapređena novom tehnologijom. Stiže ipak konjica u poslednji čas. "Ako ti ništa ne polazi za rukom pročitaj uputstvo" i uputstvo za rukovanje "programom" je na stolu. Strpljenje je na granici, TMB je u pripravnosti, ali ne, sa prošlošću smo raskrstili, nema povratka na staro. Počinje proučavanje uputstva, korak po korak, nešto da se dešava, stvar počinje da radi. Piše se prvi tekst, lakše se diše, nisu pare otišle u nepovrat, a tu je i Tetris.
Prođoše tako meseci, pišu se tekstovi "joj, razlike drastićne", što bi rekli. Pravi se arhiva, sve je na jednom mestu, pod konac, pa sve čisto uredno, milina jedna i onda... "Nisam ništa radio, majke mi, samo sam ga gledao pa sam možda pritisnuo dugme..." Više ništa nije bilo kao pre, sve ono što je bilo lepo sortirano i raspoređeno jednostavno je nestalo, obrisalo se. "A da li si pravio backup?", pita konzilijum eksperata iz KST-a. "Bekap, šta je to?" O tome mi niko ništa nije rekao, čemu to služi? Za svaki slučaj, odgovaraju dežurni mudraci, zadovoljno se smeškajući uz treće pivo, koje nesrećni novinar plaća. Možda može da se nešto i uradi, nego daj ti još jedno pivo pa da vidimo.
Čarobna formula se zove undelete, sada je sve u redu, a i pojam backup-a je malo jasniji. Računar radi, punom parom se pišu tekstovi, ali... pojavio se neki 486, pa uz sve to idu i nekakvi "prozori". "Sve ti je to moj kume jedna spirala, spirala smrti, bez kraja. Nego dobrodošao ti nama tu u klub kompjuterskih zavisnika i menjaj tu konzervu pod hitno" glasi savet nadležne instance. Zaista sada nema nazad, ali šta kupiti novo i zašto baš to, a ne nešto drugo? Šta sa ovim starim?
Nema tu šta da se mnogo razmišlja, treba kupiti ono najbolje, a koliko će to dugo biti najbolje i koliko će trajati, e to niko ne zna. Kilobajte su zamenili megabajti, a pomilju se i neki gigabajti. Nekada moćni računar preselio se u ćošak, zajedno sa TBM-om; da stvar bude čudnija, polovni TBM vredi više od polovnog računara. Mesto na stolu zauzeo je superbrzi 486, pa još na 100 Mhz. Stari programi postali su neprimereni novom elektronskom čedu - počinjemo sa "instalacijom prozora".
Pošto sada za kompjuterom sedi iskusan operator, sa instalacijom iza sebe ne bi trebalo da bude problema. Zabluda je kratko trajala: "E, ako hoćeš da imaš naša slova, moraš prvo da nabaviš gdifix, pa ovo, pa ono..." čulo iz telefonske slušalice, stalno otvorene linije sa isntrukcijama, dok je na ekranu neumoljivo stajao beli kvadrat sa porukom neuspešnom instalateru, Error has occured... Možda je bolje zaboraviti multitasking i vratiti se starom DOS-u? Zvuči poznato: prolaze dani, sistem počinje da radi, a uz tekstove iz kompjutera stižu slike, crteži, grafikoni, skuplja se pravo more informacija.
U međuvremenu stižu CD, 95-ica, Internet, notebook, Pentium, gigabajti... "Da, da, sve ti je to moj kume spirala smrti, priča bez kraja. Poput one olimpijske, bolje, brže, jače. Ako kupiš kajaćeš se, ako ne kupiš kajaćeš se. Nego, kupi najbolje", kaže dobroupućeni KST-ovac. A šta je sada najbolje, sa čime se može sačekati, bar sutra, ako ne prekosutra? Jedno je ipak sigurno, ma koliko teško živeo uz kompjuter, kada me god neko pita kako sam živeo bez kompjutera, kažem "Teško"! Mala siva "konzerva" je postala sastvani deo svakodnevnog života, i bez njega se više ne može.