| |
Dragi Božić Bato,
Kada kreneš iz ledenih prostranstava severnih krajeva, molim te ponesi mi na poklon jedan novi računar. Neka bude dobar kao što je ovaj moj stari; verno me služi već tri godine, na njemu radim, surfujem Internetom, igram se, pa čak i neuke rođake i prijatelje upućujem u tajne primene kompjutera. Ali, moj dragi Božić Bato, svemu dođe kraj, pa se tako približio dan kada moram ponovo da uhvatim tehnološki korak sa svetom.
Voleo bih da, kada se probudim sa prvim zracima sunca koji najavljuju Božić, pronađem u sobi: midi kućište, naravno ATX, jer manje od toga nema smisla. U njemu bih želeo da bude Pentium II, što se tiče megaherca nisam zahtevan - znam da je danas teško naći procesor, prava je jagma u dane pred Božić, a i ja se kasno javljam. Uostalom mi smo pravi majstori da poteramo čipove brže nego što su oni "pametnjakovići" u fabrici rekli. Memorije mi kupi puno, barem 64 MB - pričaju mi ovi momci iz Redakcije, koji znaju više od mene, da memorije nikad nije dosta, a ja svašta radim za računarom, pa nek' je ima.
I hard disk mi treba, Ultra DMA od 6 GB. Komšija ima manji, a mi smo takav narod, "nek komšiji crkne disk". Ne treba mi 6 GB, ali učini mi molim te, da i ja jednom budem glavni u kraju. ZipDrive, interni IDE, obavezno, kako da drukčije prenesem datoteku sa tekstom pisanim u Word-u 97 - mangupi iz Microsoft-a smislili su toliki zapis da i pismo ne može da stane na disketu, a zamisli tek šta da se radi sa knjigama punim slika. Flopi nek se nađe, zlu ne trebalo, a i CD drajv (ne zaboravi - dvadesetčetvorobrzinac), šta bih danas bez njega. A ako ti bude usput, ponesi i DVD, jeste da niko nije video ni jedan film za njega, ali doći će jednom i filmovi.
Kada sam bio mlađi, skupljao sam ploče, rock'n'roll, naravno, bilo je i džeza, a klasika tek toliko ako naiđe neka devojčica koja se "pali" na Šopena ili Čajkovskog. Sada bi da mi svira CD dok radim na računaru, ali tako da se ni jedan ton ne izgubi. Zato, spakuj mi u računar dobru audio karticu. Ma kakvi dobru, najbolju, a pokloni mi i zvučnike koje bih svima pokazivao.
Video kartica neka bude sa čipom čije se ime najbolje izgovara uz zvuk tam-tama. Da u Flight Simulator-u magla izgleda isto kao ova koja je obavila hladnu decembarsku noć u kojoj ti pišem pismo. Monitor, obavezno 17-inčni, da više ne gubim oči tražeći pravu ikonu. Doduše, na radnom stolu za njega nema mesta, ali snaći ću se već nekako. Bio bi interesantan i neki LCD model, samo mnogo su skupi, a ja bih da budem skroman. Kao što si primetio, tražim samo najnužnije.
Modem treba da bude dobar - kad već telefonske linije ne valjaju, bar on neka bude prvoklasan. I brz, dakako! Miš sa točkićem, tastatura sa klikom, na mouse pad-u lik Pamele Anderson, štamapač koji pravi slike u boji, sve mi to donesi.
Na Badnje veče u prozor staviću uglancane nove cipele, biću dobar cele godine i slušaću starije. U školu više ne idem, a da idem imao bih same petice. Božić Bato, neka u tvojim saonicama koje putuju nebom bude poklon za mene.
A ako i ne bude, neću da se naljutim. Ova stara mašina je dobra. Ponekad malo spora, ne marim. Važno je da završi posao, noći su duge, a ja nikuda ne žurim. Navikao sam na nju i, kada malo bolje razmislim, ne treba mi bolja. Ali, mi ljudi smo čudna sorta, uvek želimo da imamo najnovije i najbolje. To nam je u krvi.
Primi puno pozdrava od
Običnog korisnika računara.
|
