S p e c i j a l n i   d o d a t a k
PC home - osnovna strana
PC #31 - Januar 1998

Dostojno mister Bina

Dejan Ristanović

  

   

Razmišljajući o računarima, ne setim se odmah prijatnih trenutaka, kada je stigao neki novi 486, Pentium, Pentium Pro ili Pentium II... to se nekako podrazumeva, a u memoriju mi se uglavnom ureže neka priča o nevoljama i problemima. Recimo, kada sam, dan pre predaje pausa, shvatio da moj omiljeni editor ima bag zbog koga mi je pobrljao par stotina kilobajta usred fajla od nekoliko megabajta, ili kada mi je dan posle toga crkao toner na izvučenih 1700 strana (naivno sam se uzdao u deklarisanih 4000), a sličnog nigde u Beogradu... Ali sve to je neka druga priča.
Ne brinite, ovoga puta vas neću gnjaviti dogodovštinama iz prošlosti - priča je sasvim sveža. Možda mi se ne bi toliko urezala u sećanje, da neki dan pre kritičnih događaja nisam u Redakciji, kako bi rekao tamošnji dokoni svet, "testirao Pentium II računar, MPEG-2 karticu i 24-brzinac" ili, srpski rečeno, gledao film "Mister Bin - najveća katastrofa veka" sa CD-ROM-ova. Lanac nevolja u koje glavni junak upada možda me ne bi toliko nasmejao da sam znao da Fortuna nešto slično i meni sprema...
Elem, stvar je bila u jednom od mojih računara - otkako se na priču iz prvog pasusa nadovezao i kvar tadašnjeg AT-a, trudim se da uvek imam dva računara - jedan je "glavna mašina", koja trenutno radi pod Windows 95, a drugi rezerva, na koju stavljam druge operativne sisteme, za slučaj da mi neki od njih zatreba ili da glavni računar otkaže. U trenutku X, disk računara B bio je podeljen na dve particije: na prvoj, manjoj, bio je Windows 3.11, a na drugoj Windows NT Server 4.0.
Suprotno navikama većine mojih kolega, računar(i) na kojima radim nisu nikada "rastureni", kako bi se u njih "očas ubola nova kartica" - zapravo se užasavam čačkanja po računaru i najviše volim da jednom ili dva puta godišnje platim šta sam dužan Tehnološkom Napretku, zamenim šta mora da se zameni i da do sledećeg "napada" kućište bude uredno zašrafljeno (VGA konektor ipak ne zašrafljujem - to bi bilo previše). Suprotno toj hvale vrednoj navici, prošlog avgusta mi padne na pamet da i u svoj B računar ugradim zvučnu karticu - imao sam jedan Sound Blaster viška, a činilo mi se zgodno da u blizini bude nešto u šta se može gurnuti muzički CD. Da sam znao šta će biti, kupio bih CD plejer i ne bih dirao računar, ali... Otvorim kućište, ubacim karticu, isprobam sve, zatvorim računar, ponovo ga priključim kad ono... ne radi CD. Pretpostavljao sam da se kabl iščupao, ali mi je jedno otvaranje kućišta na dan dovoljno, pa sam "opravku" ostavio za neku drugu priliku.
Druga prilika se nije brzo ukazala - taj mi računar i nije bio Bog zna za šta potreban, a i umrežen je, pa sam ono što baš treba pročitati sa kompakt diska čitao kroz mrežu, sa CD čitača računara A. Jedna od tih stvari bio je i Internet Explorer 4.0 - kada je završena beta verzija CD-a koji prati knjigu "PC 97", pomislih da je zgodno isprobati da li se IE4 sa njega korektno instalira. Ubacim beta-CD u računar A, mapiram ga preko mreže, pokrenem instalacionu proceduru kad ono... treba Service Pack 3. "PC 97" ide u kutiju, SezamFile u CD, aha, Service Pack 3 je na drugom CD-u, instalacija...
Usred instalacije pojavljuje se prozor koji kaže da fajl SHELL32.DLL nije uspeo da se iskopira. Retry? Opet neće. I tu uradim najgluplju stvar koja se može uraditi - otvorim Windows Explorer, pronađem gde je raspakovani Service Pack 3 i sam prekopiram SHELL32.DLL u \WinNT direktorijum. Ostatak instalacije prođe lepo, reset računara i... plavi ekran, fajl SHELL32.DLL nije dobar, ni makac dalje.
U takvim prilikama vredi najpre probati sa Rescue disketom, ali sam istu izgleda nekome dao, a nije mi palo na pamet da napravim novu. Ništa, imam originalni Windows NT CD-ROM i tri prateće diskete - nađem ih, resetujem računar, prva disketa, druga disketa, treća... možete misliti, Data Error na disketi. Srećom, instalacioni program sa CD-a ume da napravi diskete - ubacim ga u računar A, pregledam help i pobedonosno otkucam WINNT /OX. "Program je ustanovio da A: ne postoji, ili nije drajv od 1.44 MB, pa ne može da kreira sistemsku disketu". Zbilja, ja sam jedan od onih staromodnih korisnika koji isključuju Num Lock i kod kojih se drajv od 3.5 inča zove B:. Kako se prave sistemske diskete na drajvu B? Zamislite - nikako. Ima li u BIOS Setup-u opcija swap drives? Nema.
Pošto mi nije padalo na kraj pameti da rasklapam računar A i zamenjujem drajvove (taman da i njega zabrljam), morao sam da kombinujem - podignem računar B pod (srećom i dalje funkcionalnim) Windows-om 3.11, mapiram preko mreže CD i onda na tom računaru (koji ima samo mali flopi) uradim WINNT /OX i konačno napravim sistemske diskete; trebala mi je samo treća, ali sam morao da čekam i kopiranje prve dve.
Idemo ponovo - prva disketa, druga disketa, treća disketa, malo čekanja i... "umetnite Windows NT CD-ROM u čitač... vi nemate CD-ROM čitač, rad se ne može nastaviti". Divota, a ujedno i kraj odiseje za to veče, pošto sam zaključio da mi sve ide naopako i da mi zapravo taj računar trenutno i nije potreban. U takvom stanju je "prespavao" sledećih desetak dana, da bi se najzad pojavila potreba da nešto promenim u Registry bazi jednog od Sezamovih servera. Kažu ljudi da se Registry bazom udaljenog računara može upravljati i sa Windows-a 95, ali meni nikada nije uspelo, dok je sa NT-a stvar vrlo jednostavna. Eto dobrog povoda da konačno oporavim taj NT.
Sećajući se da sa disketama stvari ne idu baš sjajno, odlučim da krenem drugim putem - da preko mreže na C: disk računara B prekopiram čitavu instalaciju NT-a i pokrenem je odatle. Pošto se dotična instalacija sastoji od milion fajlova (dobro, "samo" 3462 fajla), kopiranje je "malo" potrajalo, ali najzad dođe vreme za WINNT /B. Naravno, instalaciona procedura se našla pametna da fajlove koji su već na disku "za svaki slučaj" kopira na drugu lokaciju, što traje nekoliko minuta, ali šta se može... Za razliku od procesa koji je tekao sa flopija, ovoga puta nije postavljeno pitanje da li želim novu instalaciju ili samo oporavak postojećih podataka, što mi je odmah bilo sumnjivo. Ipak sam nastavio dalje: započeo je proces detekcije hardvera, procedura je došla do detektovanja SCSI uređaja i tu se sve umirilo. Posle desetak minuta zaključio sam da bi do sada bio detektovan i SCSI uređaj na Gejtsovom računaru u Americi, pa sam resetovao skalameriju. Šta sad?
Ma koliko mi to teško padalo, shvatio sam da sve zlo potiče od toga što na računaru ne radi CD čitač i da nema druge nego da vidim šta je sa njim. Za divno čudo, taj deo posla je trajao najkraće - kao što sam od prvog dana pretpostavljao, trebalo je samo malo jače gurnuti kabl i opet zašrafiti kućište. Sada je hardver računara ispravan, da probam opet instalaciju? Odlučim se da ponovo krenem od disketa - jeste da se čeka par minuta za učitavanje svake diskete, ali me posle pita da li želim samo oporavak postojeće instalacije, što obećava skraćenje kasnijeg postupka. Prva disketa, druga disketa, treća disketa, detektovanje SCSI uređaja... još detektovanja SCSI uređaja... reset.
Idemo od početka: prva disketa, druga disketa, treća disketa, nemoj da detektuješ hardver, imam običan IDE CD-ROM čitač, idemo dalje... detektovanje SCSI uređaja... reset. Opet: prva, druga, treća disketa, imam običan CD-ROM čitač, nemoj ništa dalje da detektuješ, ne, nemam SCSI još otkad me je jedan SCSI računar isto ovako namučio kada sam prvi put instalirao OS/2 juna 1992 (ali to je već druga priča, koju ćete naći na www.sezampro.yu/~dejanr/os2.htm).
Izgledalo je da stvari kreću nabolje: započelo je kopiranje fajlova i kada sam mislio da se muka bliži kraju, stiže poruka koju do sada nisam viđao: "fajl SHELL32.DLL je uspešno pročitan sa CD-a, ali je posle kopiranja utvrđeno da je neispravan, instalacija se ne može nastaviti, a vaš instalacioni CD je verovatno neispravan". Iako mi je bilo jasno da postoji verovatnoća jedan prema milion da je CD neispravan baš na fajlu koji sam ja pokvario onim glupim potezom tokom instalacije Service Pack-a 3, nisam znao šta bih drugo nego da počnem od poruke koju mi je ispisao računar; najzad, možda je CD totalno neispravan, pa je instalacija pukla na prvom fajlu koji je stvarno trebalo kopirati.
I tako, umesto mog lepog i originalnog Windows NT Server 4.0 diska, izvađenog iz kutije sa hologramom, nađem neki "žuti" CD sa beta verzijom NT-a 4... da probam sa njim. Nažalost, "majstor" koji je snimao taj CD je izgleda potrpao fajlove po nekom neopakom redosledu, pa je proces njihovog kopiranja na disk, na samom početku instalacije, trajao nepojmljivo dugo. Posle dvadesetak minuta mi je bilo dosta, pa sam resetovao računar... sa katastrofalnim posledicama: sada više nije hteo da se digne ni MS-DOS, sa C particije.
Davno sam već prestao da se nerviram, a posle ovoga mi je situacija postala smešna: počeo sam od računara koji je radio sasvim lepo, ali nije imao Service Pack 3, da bih potrošio osam sati vremena da redom onesposobim prvo NT, onda fajlove na NT particiji, pa na kraju čak i DOS. Kao da me mister Bin gleda preko ramena. Tešio sam se samo rečenicom iz jedne od knjiga Isaka Asimova: čovek koji padne do dna jame, nema drugog puta osim gore.
Dakle, da oporavim prvo DOS (gde beše DOS 6.22 sistemska disketa?). Eh, kad bi se NT oporavljao ovako lako - podignem računar sa diskete i otkucam SYS C:, a od toga proradi čak i Windows 3.11. Na trenutak sam se nosio mišlju da pokrenem FDISK, "ubijem" NTFS particiju i instaliram NT od nule, ali sam odustao. Prvo, činilo mi se da na NTFS particiji nema nikakvih podataka koji mi išta znače (samo backup diska A računara, ali imam još jedan backup na Zip disketama, a i sam A računar, kuc kuc u drvo, lepo radi), ali nisam bio baš sasvim siguran, a nema načina da pogledam - možda se kroz mesec dana setim da sam obrisao nešto što je bilo važno. Još jači motiv bila je činjenica da, ako "ubijem" NTFS particiju, nikada neću saznati šta je falilo nesrećnom SHELL32.DLL fajlu i zbog čega je sva ova nevolja nastala, pa će toliko sati rada propasti a da čak ništa i ne naučim.
Šta bi još moglo da se proba? Vratim se na originalni instalacioni CD i rešim da mu kažem da ne oporavlja postojeću instalaciju, već da instalira od početka. Prva, druga, treća disketa, IDE čitač, ne, nema nikakvog SCSI-ja, instalacija, "fajl SHELL32.DLL je uspešno pročitan sa CD-a, ali je posle kopiranja..." Savršeno.
Padalo mi je napamet da tu negde stavim tačku na mučenje, da izvadim disk i sutradan ga odnesem u Redakciju, gde bih ga priključio na neki računar koji radi pod NT-om kao sekundarni disk, pa tamo pogledao SHELL32.DLL i video ima li išta važno na toj particiji. Ali, to bi zahtevalo da rasturam kućište, a već sam ispunio normu rasturanja kućišta za taj dan (i mesec). Razmišljao sam o nekom starom DOS drajveru pomoću koga se pristupa NTFS particijama, ali mrzelo me je da ga tražim, a i setio sam se da on ne radi baš sjajno. Naravno, stalno je ostajala i mogućnost da obrišem NTFS particiju, ili da idem na spavanje u nadi da ću sutra biti pametniji.
Ova poslednja ideja mi je delovala najprivlačnije, ali sam se ipak odlučio za još jedan pokušaj: krenuću u instalacionu proceduru, zastajući kod svakog pitanja, listajući uputstvo i razmišljajući postoji li alternativni put da se zaobiđe problem. U prvi mah je izgledalo da put neizbežno vodi do ambisa zvanog SHELL32.DLL, ali se u zadnji čas ukaza i obilaznica: Setup pita u koji direktorijum da instalira NT. Ne, nemoj da ga instaliraš u \WINNT direktorijum nego, recimo, u novi direktorijum \NT.
Linija progresa je napredovala i, divnog li iznenađenja, prešla kobni 23. procenat na kome je prethodnih sto puta "pucala". SHELL32.DLL na CD-u je, dakle, ispravan i sad treba samo još malo sačekati. Desetak minuta kasnije, računar se uspešno resetovao i pojavio se praznik za oči: NT-ov uvodni ekran. Sve opet radi!
Možete misliti da sam, odmah posle logovanja, pogledao SHELL32.DLL u starom \WINNT direktorijumu. Imao je, zamislite, setovan jedan od sistemskih atributa, kao i read only atribut. Glupa, glupa instalaciona procedura je radila otprilike ovako: pročita fajl sa CD-a i ustanovi da je on uspešno pročitan. Onda pokuša da ga upiše na disk, ali to ne uradi zato što je fajl read only, s tim što se na tom mestu ne testira uspešnost upisa. Umesto toga, očita fajl sa diska, nađe onaj stari, neispravni SHELL32.DLL i prijavi "pogrešnu grešku". Eto kako jedan sitan bag može da vam odnese dvanaest sati života.
Ostala mi je samo "sitnica" u vidu ponovnog instaliranja Service Pack-a 3, Internet Explorer-a, čitavog Office-a i ostalih alata koje standardno koristim. Nekako mi čitav taj dosadni posao nije teško padao: osećao sam se gotovo kao na praznik, srećan što sam shvatio u čemu je bila stvar. Samo mi je bilo žao što taj read only atribut nije nešto što bih mogao da okačim o zid, kao podsećanje da po računaru koji dobro radi ne treba mnogo čačkati...


PC home - osnovna strana Novi broj|Arhiva|Pretrazivanje svih brojeva|O nama
Pretplatite se na PC|Postanite saradnik casopisa PC|Pitanja i komentari u vezi casopisa