Ne kažu uzalud da vreme leti: već smo stigli do 40. broja časopisa "PC"! Za kompjutersku industriju tri i po godine predstavljaju večnost: iako sam iz meseca u mesec pratio važne događaje, iznenadim se kad god prelistavam stare brojeve ili njihovo CD izdanje "PC 98" - koliko se stvari samo desilo i koliko tržište u novembru 1998. izgleda drugačije nego u aprilu 1995!
Dobra ilustracija napretka je tehnologija pripreme našeg časopisa. Prvi brojevi "PC"-ja prelamani su na 486 računaru (16 MB memorije, disk od 1 GB) koji je smatran jakom konfiguracijom. Naravno, zastareo je za tri meseca i morao da bude zamenjen. Ovaj broj "PC"-ja prelaman je na nekoliko Pentium II računara sa po 64 i 128 MB memorije i ne znam koliko gigabajta na diskovima u mreži, a solidan deo fotografija je rađen digitalnom kamerom (priznajem, za važne slike i dalje koristimo klasičnu tehnologiju i skeniramo slajdove). Sva ta oprema je nabavljena u poslednjih nekoliko meseci i već je delimično zastarela: u ovom broju "PC"-ja čitaćete o novim procesorima, trećoj generaciji 3D kartica, bržim mrežama... Nikada ne prestaje potreba da se oprema menja i unapređuje.
Da li su sva ta unapređenja donela efikasniji rad? Nepravedno bi bilo reći da nisu: 1995. nam je bilo potrebno 15 dana da tehnički pripremimo časopis od 84 strane (od kojih je polovina bila u boji) sa 33 slike, a danas za deset dana prelomimo 152 strane časopisa u boji sa 218 ilustracija. Uz to je rad daleko prijatniji, što otvara mogućnost za dodatnu kreativnost.
Ipak, i dalje se čeka na kompjuter - već dvadesetak godina svaki svoj radni dan (a i dobar deo neradnih) provodim ispred monitora i prosto se plašim da pomislim koliko je ukupno vremena otišlo na bespomoćno gledanje u liniju koja polako putuje od levog do desnog kraja ekrana. Jeste, sada čekamo na podizanje moćnijeg operativnog sistema, snimamo mnogo veće fajlove, obrađujemo kvalitetnije slike, pravimo multimedijalne prezentacije... ali izgubljeno vreme ne opada.
Čini mi se da je za posao kojim se bavimo potrebna za red veličine brža oprema, pa da se usko grlo konačno preseli sa računara na čoveka. Prema sadašnjem trendu, takva oprema bi se morala pojaviti pre našeg 80. broja. Hoće li tada rad biti pravo uživanje? Ili ćemo smisliti nove primene i nove zahteve, pa ćemo opet čekati na računar? Saznaćemo u mesecima i godinama koje slede...
Vidimo se 5. decembra!