|
Septembarski rok na Arhitektonskom fakultetu uvek je bio važan, pa je avgust bio rezervisan za učenje. Ispiti su se spremali ekipno, kod nekoga ko je imao prazan stan. Kolega kod koga smo tog leta učili je, kao i ja, imao Spektrum, a treći član ekipe je imao dobru volju za učenje, i još veću za igranje... Posle celodnevnog kopanja po literaturi ili crtanja, mrak je značio da počinje zabava. Omiljena igra sve trojice je bio Jet Set Willy, ali bez varanja - POKE za besmrtnost bio je svima poznat, ali nam je bilo ispod časti da ga upotrebimo.
Za ovu priču je važan tadašnji "setup" za igranje, kome je kumovala Spektrumova osobina da se neviđeno greje. Oprema se sastojala od dva kompletna Spektruma sa gumastim tastaturama, dva ogromna metalna poslužavnika i dva stočića. Jedan poslužavnik je bio razapet između dva stola, na njemu je (dnom nagore) stajao drugi, a ispod stolova su bila dva ventilatora, nameštena na najveću brzinu. Ventilatori su hladili poslužavnike, poslužavnici Spektrume, a za kritične situacije, kada su se prsti znojili od usijanih gumica, pri ruci je bio i fen za kosu, podešen na hladno. Sve je ličilo na pit stop u Formuli 1, čak smo imali i "leteće izmene" zbog grčeva u prstima i leđima.
Na kraju, noć pred ispit, odlučili smo da naizmenično prođemo celu igru, ali kako je ipak trebalo odspavati koji sat, upotrebili smo POKE. Kako je ko završio, odlazio je na spavanje, koje je kratko trajalo - treći kolega je pogrešno procenio važan skok pri kraju igre i uz glasni OJHAAAAA! bacio Vilija u ponor... i to neogranično puta uzastopce. Udarivši iz očajanja po jednom od stolova, zalio je oba Spektruma Nes kafom sa sladoledom, a cela skalamerija se sa treskom srušila.
Ne sećam se da li smo išta položili u tom roku, ali se sećam da smo do ujutru prali Spektrume i poslužavnike, a o tepihu da i ne govorim.
|
