Istinski Prostor u četvrtom izdanju

    TrueSpace je u izvesnoj meri vezan i za naše prostore: osnivač kompanije Caligari, Roman Ormandy je diplomirao kompjutersku nauku na Komensky univerzitetu 1980. godine, posle čega je upisao postdiplomske studije veštačke inteligencije, psihologije i lingvistike u Pragu. Sledeće godine je otišao na "letovanje" u Jugoslaviji i prebegao u Italiju, a posle godinu dana u Ameriku. Eto, i mi smo nekome bili put u lepšu budućnost.

    Ormandy je započeo rad na preteči Caligari-ja još 1985. na zahvalnoj Amiga platformi. Sledeće godine njegov program je izazvao veliko interesovanje na Siggraph-u i od tada sve kreće uzlaznom putanjom, kako za Ormandy-ja, tako i za našeg prijatelja s početka teksta. Od 1988. godine Ormandy radi isključivo na Caligari projektu, jer je iste godine Caligari doživeo prvu zvaničnu verziju. Ormandy je verovao da svom programu mora da obezbedi čvršću vezu sa i kontrolu nad 3D objektima. Takođe je verovao da će takav korisnički interfejs osloboditi kreativnost korisnika psiholoških stega rada sa mašinom.

    Ne zaboravite, govorimo o vremenu kada su rendering programi bili retke "zverke", a interaktivnost nije ni postojala. Tek ako ovo sve imamo u vidu, Ormandy-jev izbor postdiplomskih studija poprima jasne crte i počinje da se uklapa u širi mozaik. Sva njegova interesovanja su konačno povezana u nešto što se zove napredni korisnički interfejs rendering programa. Otuda je nesporni kvalitet korisničkog interfejsa trueSpace-a daleko od slučajnosti, isto koliko i od prosečnosti velikog broja novih i starih rendering programa.

Rođen da ubrzava

    Akceleratorske sposobnosti modernih kartica daleko su dogurale: izvanredne scene u 3D igrama bacaju u zasenak ono što viđamo u svojim programima za 3D modeliranje i render. Gotovo da nema korisnika ovih programa koji se nije pitao zbog čega je to tako. Nova verzija trueSpace-a prekida neprijatnu tradiciju i konačno donosi pristojnu akceleraciju onima kojima je ona najpotrebnija.

    U verziji 4.0 na raspolaganju su Direct3D, OpenGL i 3DR senčeni prikazi. Iako će kvalitet i brzina iscrtavanja senčenih objekata zavisiti pre svega od kartice koju posedujete i kvaliteta njenih drajvera, proći ćete odlično čak i sa klasičnim "igračkim" karticama. Recimo, Voodoo Banshee sa aktuelnom verzijom drajvera (koja poseduje i OpenGL ICD) će trueSpace-u udahnuti zavidnu količinu živosti, čak i na komplikovanijim scenama. Interesantno je da je OpenGL akceleracija bila značajno brža od Direct3D-a, pa eto još jednog razloga da dobro razmislite pre nego se opredelite za sledeću karticu.

    Korisnički interfejs je ostao isti - Caligari se tvrdoglavo drži svoje davno utemeljene strategije po ovom pitanju. Filozofija trueSpace-ovog korisničkog interfejsa se bazira na maksimizaciji korisne radne površine, pa je stoga ovaj program potpuno oslobođen pull-down menija i ostalih klasičnih Windows kontrola. Umesto toga, na dnu ekrana postoji paleta sa progresivnim ikonama preko kojih se stiže do praktično svih opcija programa. Grafički su sve pomenute ikone dobro dizajnirane, ali će vam, kao i obično, izvesno vreme biti potreban interaktivni help bar.

    Iako je Caligari vrlo glasan po pitanju brzog privikavanja na njegov sistem rada i strmu krivu učenja, ovakav korisnički interfejs je pre dizajniran za brži, nego za intuitivniji rad. Problem je u tome što se za svaku iole komplikovaniju operaciju podrazumeva sled nekoliko operacija, koji ne mora uvek biti očigledan - sve operacije su lako dostupne i vidljive, ali je komplikovanije zahvate teško izvesti. Ovo naročito važi za nove opcije i alate programa, kakav je recimo radiosity algoritam. Od novotarija u korisničkom interfejsu posebno su interesantni 3D widget-i. U pitanju su pravi 3D kontekst senzitivni meniji, koji se aktiviraju desnim tasterom miša. Ovo je daleko jednostavnije od traženja u menijima i ne remeti kreativni rad.

    Widget-i su atraktivni, ali nisu previše upotrebljivi. Njihov glavni nedostatak je u tome što su deo scene, tako da će ih bliži objekti prekrivati. To će u solid modu dobrim delom ograničiti njihovu upotrebljivost, posebno u scenama sa puno objekata. Osim toga, iako su widget-i u istom stilu kao i ostatak korisničkog interfejsa, radijalni meniji iz Maya-e i dalje predstavljaju bolje rešenje. Verovatno bi widget-i bili korisniji da su napravljeni u on-top maniru, čemu se iskreno nadamo u sledećim verzijama trueSpace-a. Kad već pomenuh sledeće verzije, trenutno aktuelna verzija je 4.2 - ona se neznatno razlikuje od verzije 4.0 koju smo testirali, pa smo smatrali da nema smisla čekati da stigne do nas.

Kud svi Turci...

    Posle izuzetnog uspeha Lightscape-a, koji je obezbedio prodor novom radiosity algoritmu senčenja, svi vodeći programi su počeli da najavljuju plug-in dodatke, patch-eve ili nove verzije kako bi podržali ovaj algoritam. Njihovi rezultati još uvek ne podrazumevaju radiosity kao standardni način senčenja, ali će se to svakako dogoditi tokom sledećih meseci. U ovoj verziji trueSpace-a se pojavio radiosity koji je potpuno operativan; rezultati su dobri, a integraciji sa ray-trace-om teško je naći manu.

    Procedura za dobijanje radiosity slike je već poznata. Pre svega se mora pronaći tzv. radiosity rešenje, raspodela svetlosne energije u sceni. Tek potom se scena senči nekim od klasičnih algoritama imajući u vidu radiosity osvetljenje i senke. Neophodno je bilo da trueSpace posegne za hibridnim radiosity algoritmom, jer čist radiosity ne podrazumeva refleksiju i refrakciju, što su nezaobilazni elementi bilo koje scene enterijera. Jedini nedostatak u programu je bio taj što se mukom pronađeno radiosity rešenje nije moglo snimiti (iako je takva akcija predviđena), već se posle prekida rada sa scenom mora tražiti novo, a to je dugotrajan posao.

    Radiosity donosi i potpuno nov način osvetljavanja scene, na koji će animatori morati da se naviknu. Raytrace nije tako realističan, ali omogućava da se klasičnim osvetljenjem sakriju izvesni nesavršeni detalji ili objekti koji će se pojaviti iz senke u zgodnom trenutku. Takvu senku je u radiosity sceni teško napraviti, tako da "ono što ne platite na mostu, platićete na ćupriji" kroz traženje radiosity rešenja i pravljenje tamnije senke. Bez obzira na to, radiosity algoritam je veliki pomak na bolje u fotorealizmu, pa ćemo se s njim i u buduće sretati.

    Od obaveznih elemenata koje diktiraju veći i skuplji programi, tu je volumetric rendering, koji trueSpace odrađuje efektno i bez velikih komplikacija. Dodata su još dva tipa svetlosnih izvora: area i projector. Area svetlo može dati izvanredne rezultate mekanih senki, posebno sa radiosity algoritmom, dok ćete projector svetlima projektovati slike ili animacije na osveljene objekte (ko je rekao bioskop?). Posebno interesantan je i Anisotropic Reflectance shader, sa kojim se postižu vrlo uverljivi rezultati u materijalima kao što su brušeni metal ili aluminijumske felne. Sličan efekat se mogao postići samo veoma sitnom bump mapom na mirror objektima, ali se tada uglavnom gubio potreban nivo sjajnosti, što se više ne događa.

    Anisotropic Reflectance shader odlično dopunjava četvorokomponentne materijale trueSpace-a: color, reflectance, transparency i displacement. Dodati su i tzv. napredni sheder-i za background, foreground i post-processing. Konačno i u trueSpace 4 materijali se mogu kombinovati u više nivoa, čime su značajna poboljšanja na ovom polju zaokružena. Iako je novi trueSpace dobio kvalitetan render, nikako se ne može pohvaliti njegovom brzinom. Doduše, treba pomenuti da je konačno stigao i adaptive anti-aliasing, kao i činjenicu da je rendering engine od ove verzije mutlithreading, pa će stvari biti brže na višeprocesorskim mašinama pod NT-om.

Da li je "prodor" prava reč?

    Verzija 4 trueSpace-a se na mnogim mestima predstavlja kao prodor na polju 3D kompjuterske animacije i modelinga. Da li je baš tako?! Ako malo bolje analiziramo situaciju, videćemo da je trueSpace popunio mnoge "rupe" prethodnih verzija, barem što se tiče 3D modeliranja i animacije. Tako trueSpace tek sada dobija ozbiljnije NURBS alate, koji su kod drugih programa standardni deo ponude. Za NURBS je, inače, vezana jedna interesantna situacija: da li greškom ili zato što je Caligari izmislio sopstvenu tehnologiju, tek NURBS kod trueSpace-a ne znači (kao kod svih ostalih programa) Non-Uniform Rational B-Spline, već Non-Uniform Recursible B-Spline. Ovakvi NURBS-i se ponašaju potpuno isto kao i oni na koje smo navikli u ostalim programima. Pohvalno je što su na raspolaganju razne opcije kojima se može ubrzati rad sa NURBS objektima i na sporijim mašinama, kao i animiranje njihovih kontrolnih tačaka.

    trueSpace je dobio konačno i bolje alate za selekciju, kao što su lasso ili free-hand, ali svi su oni već davno viđeni u mnogim drugim programima. Takođe je neverovatno da trueSpace tek od verzije 4 može dodati nove tačke i poligone na nekom 3D objektu. Tu su naravno i ostale poligon operacije: bevel, copy i slice, bez kojih se ozbiljno poligonalno modeliranje ne može ni zamisliti.

    Nasuprot ovih uobičajenih alata, interesantno je videti alat kao što je interaktivna detekcija sudara dva objekta. Ovo je naročito zgodno kod pozicioniranja objekata na sceni ili njihovog key frame-ovanja u animaciji. Nešto slično je imao i odlični modeler Rhinoceros. Novosti u animaciji se svode na uvođenje kostiju, sa iznenađujuće velikim stepenom kontrole, do nivoa poligona. Tu su konačno i funkcije za fino podešavanje pokreta u Key-framer Editor-u, koje su naročito značajne u karakter animaciji. U suštini ove funkcije nisu ništa drugo do envelope podešavanja u drugim programima, ali su svakako veoma bitan dodatak koji trueSpace do sada nije imao.

    Na kraju, moram reći da je veoma ambiciozan i potez uvođenja posebnog Python script jezika. Skriptovi se pišu u internom editoru, a jezik je jednostavan i može recimo značajno skratiti rad na animiranju ili modeliranju likova. Skriptovi imaju pristup istim funkcijama kao i plug-in dodaci, pa je na njima i akceleriranom teksturiranom prikazu trueSpace-a moguće bazirati čak i jednostavnije igre. Lako se razmenjuju preko Interneta, pa se očekuje široka podrška korisnika i posebne Web strane na trueSpace-ovom sajtu.

Caligari u PC svetu

    Još se osećaju posledice prelaska Caligari-ja u PC svet. Prilikom tog prelaska, ovaj program je prešao i u klasu niže, a dog-fight na vrhu prepustio kompanijama koje su duže bile prisutne u PC svetu. Bio je to pametan potez, jer je trueSpace sa potencijalom svojih prethodnika lagano zaplivao u vodama srednje kategorije. Za sada se trueSpace očito neće upuštati u borbu na vrhu, a za amatere i poluprofesionalne korisnike važno je da imaju softver koji će im redovno isporučivati proverene alate. Uz solidan help sistem i još bolju podršku na Mreži, trueSpace može biti dobar izbor za obuku. U prilog tome ide i činjenica da ovaj program ima sasvim skromne hardverske zahteve, a da se sa njim ipak mogu postići rezultati vredni pažnje. Uverite se i sami!