Tamo i nazad

    Pretpostavljam da znate kakav je život Smolbita, malog naroda koji živi u brdima. Veći deo njihovog života skoncentrisan je na zadovoljavanje sopstvenog hedonizma, a to se sastojalo od običnih, svakodnevnih radosti, kao što su dobar obed i ukusna čašica posle njega, zatim zadovoljstvo neoskudevanja u sitnim potrepštinama, zadovoljstvo paljenja automobila "iz prve"... Sve u svemu, zadovoljstva koja ne bi bilo teško ispuniti da u svemu tome nije postojao bag: dobroćudni Smolbit je voleo savremenu tehnologiju, čiji je centar predstavljao računar. A ako mu tu nešto nije polazilo za rukom ili je krenulo kako ne treba, od dobroćudnog Smolbita pretvarao se u goropadnu spodobu sklonu čak i nasilju (doduše, samo prema kućnim ljubimcima).

    Najveći poremećaj u životu svakog Smolbita nastaje kada u njegov život uskoči neki čarobnjak. A znate kakvi su čarobnjaci - pojavljuju se niotkuda, pričaju čudne, uznemirujuće priče, a vesti koje donose obično su loše. Jedan od najčudnijih, po imenu Gandalf (tim imenom se predstavlja, pa nam pristojnost nalaže da ga i mi tako oslovljavamo), pojavljivao se retko, ali dovoljno često da sirotog Smolbita drži u stalnom strahu od dolazeće tehnologije. Najčešće je jahao čudnu spravu na dva točka, a većina Smolbita je konstatovala da zaista treba biti čarobnjak da bi se održavala ravnoteža i da bi se ova čudna sprava koristila za kakav-takav prevoz.

    Dobroćudni Smolbit je zaključio da bi mogao da iskoristi Gandalfove dolaske, oslušne njegove savete i tako uspokoji najnemirniji deo svoga duha - onaj koji ga je terao da uvek iznova komada svoj računar, vadi iz njega delove i zamenjuje ih drugim delovima, nadajući se da će se, jednom za uvek, rešiti bagova koji uvek prate ovakve strasti.

    Upravo je, dakle, sve na računaru proradilo i Smolbit je zadovoljno sedeo u stolici, slušao muziku, pregledao Internet i grickao popodnevne kolačiće. Prelepo popodne da bi se jednostavno završilo. I zaista, pojavljuje se Gandalf na svom dvotočkašu, grickajući svoju popodnevnu šargarepu. Vidno zajapuren, počinje egzaltirano priču, kako to samo čarobnjaci umeju:

    "Zaista sam oduševljen. Nema više nikakve dileme. TMP procesori su mnogo bolji od Blentel proizvoda."

    "Da...", promrmlja Smolbit. Baš je konstatovao da u računaru ima Blentel.

    "U stvari ne znam zašto bi još neka budala kupovala Blentel. Dvostruko je skuplji, a nije ništa brži od TMP-a. Uz to, još i greši. Jeste da su popravili, ali ko bi im još posle toga verovao?", nastavlja Gandalf uz popodnevni čips.

    "Da...", samo uzdiše već vidno nervozni Smolbit i pomisli: "Pitaće me. Na kraju će me sigurno pitati koji ja procesor imam. Eto, kad nisam pažljivo slušao. Mogao sam to da predvidim iz naših ranijih razgovora. A ja sam se zadovoljio Blentel-om samo zato što sve radi kako treba".

    "Pa dobro, a koji ti procesor imaš?", prekinu Gandalf njegovo razmišljanje.

    "Ja...", priznade skrušeno Smolbit, "ja imam Blentel. Mislio sam da je to pouzdano, da s tim nema problema. Znam, misliš da sam konformista..."

    "Da, da...", srdito će Gandalf. "Ti si, dakle, jedan od onih koji finansiraju Blentel-ov razvoj plaćajući papreno ono što TMP nudi za duplo manje novca".

    "Dobro - zameniću", pristade odmah Smolbit i, na njegovu radost, pređoše odmah na uživanje u muzici.

    "Dobar ti je ovaj ambijentalni heavy metal", primeti Gandalf, grickajući popodnevni celer, "ali ima tu malo pucketanja kod visokih tonova. Skoro sam kupio novi SilverMoon CD i, da znaš, oduševio sam se. Kako samo skida muziku. Osmostrukom brzinom u burst-u - bez greške".

    "Pamtim...", pomisli Smolbit, "drugi put me neće dočekati nespremnog".

    To nije bio kraj njegove nervoze. Čim je Gandalf izašao, odmah je ponovo propušio, a sledećih dana bacio se na traganje za TMP procesorom i SilverMoon CD-om. Neće njemu jedan čarobnjak-lutalica govoriti kako skupo plaća procesor i ima CD koji pucketa na visokim tonovima!

    Mesec dana kasnije, zadovoljno je sedeo pored svog računara u kome je sve propisno radilo. Malo je slušao muziku, malo pregledao Internet, grickao popodnevne kolačiće i zadovoljno uživao što ga Gandalf sada ne može iznenaditi neprijatnim bagom. U međuvremenu je čak prestao i da puši. Ali, ne lezi vraže - najpre jedan, a zatim i drugi točak prođoše kroz vrata, noseći između sebe razdraganog Gandalf-a, koji je upravo grickao popodnevnu prokulicu.

    "E, znaš da ovaj TMP procesor odlično radi. A tek ovaj SilverMoon CD... Pravo zadovoljstvo slušanja muzike.", pokuša odmah da ga odobrovolji Smolbit, nadajući se da se popodne ipak neće pretvoriti u katastrofu.

    "A, ti se još patiš s tim?", progovori Gandalf za zagonetnim osmehom na licu. "Znaš, meni je dosadilo da čekam kojekakve patch-eve za TMP, a vrhunac je bio kad novi ChessMaster 3500 nije hteo da mi proradi zbog procesora. Pa i mi čarobnjaci ipak moramo da igramo šah. Morao sam da se vratim na Blentel. Jeste duplo skuplji, ali barem sve odmah radi. Nego, koji CD imaš?"

    "Pa SilverMoon!", ponosno će Smolbit dok se u njemu rušila slika mirnog popodneva.

    "Ma, dobar je on... Ali ja sam skoro kupio onaj Adaptive Ultra. Ima i daljinski, baš je brz, a muziku skida odlično. 'ajde zdravo", odviknu Gandalf, prelazeći na popodnevnu cveklu.

    Siroti Smolbit. Šta je mogao, nego da ponovo zapali cigaretu i da se u potragu za Adaptive Ultra CD-om. Uzgred će zameniti i procesor. Baciće taj TMP i vratiti Blentel. Zašto da samo on ne može da igra šah? Jeste da ga nikada nije igrao, ali ko zna... ako ga uhvati želja, glupo bi bilo da mu nekakav TMP procesor ne dozvoli da tu želju zadovolji.

    Nakon mesec dana, Smolbit je ponovo zadovoljno sedeo ispred svog računara u kome je sve izvanredno radilo. Malo je slušao muziku, malo pregledao Internet i grickao popodnevne kolačiće, kad su se dva poznata točka dokotrljala kroz vrata. Već u silasku sa vozila, Gandalf prosu bujicu oduševljenja:

    "Znaš li ti kakav je procesor napravio onaj TMP? Odličan, brz, ne trebaju mu nikakvi patch-evi. Samo što je sada skuplji od Blentel-a. Ali vredi, brate... Nema ni jedan bag".

    Smolbit samo zinu od čuda, a naočari mu se zamagliše. Kad mu se malo opusti stegnuto grlo, pokuša da uzvrati na Gandalfovo oduševljenje:

    "Da, da... Evo i ja sam nabavio onaj Adaptive Ultra CD. Stvarno je fenomenalan, a sve komšije mi zavide na daljinskom upravljaču za CD. Odavno se nisam ovako naslušao muzike".

    "Pa ti još uvek imaš to đubre?", iznad Gandalfovog šešira pojavi se taman oblačić, natapajući popodnevnu šparglu koju je grickao. "Ma ja sam to odavno zamenio za Geak. Ipak je Geak prava stvar: tih, pouzdan, brz, a muziku skida najbolje na svetu... 'ajde, uzdravlje", uzviknu Gandalf, zajaha svog dvotočkaša i ode u otkrivanje novih bagova i njihovih rešenja.

    Nesrećni Smolbit se umorno svali u fotelju i zapali svoju cigaretu - prvu nakon prošlog prestanka pušenja.

    Press any key to continue...

    Priča je zasnovana na istinitim događajima, ali su imena ličnosti i nazivi mesta i proizvoda izmenjeni. Svaka eventualna sličnost glavnih junaka sa likovima dva urednika časopisa "PC" je sasvim slučajna...