Dok struja ne dođe

Jedan od slogana firme APC, poznatog proizvođača UPS-ova, kaže da se korisnici dele na one koji su izgubili podatke zbog problema sa napajanjem i one koji će ih tek izgubiti. Odakle toliki problemi? U prošlom veku svaki blok zgrada je imao svoju elektranu, a distributivna struja je bila jednosmerna. Onda je na scenu stupio Nikola Tesla i uveo u upotrebu naizmenične struje: generatori naizmenične struje su jednostavniji, asinhroni motori takođe, ali je najvažnija stvar bila mogućnost lakog transformisanja napona, uz minimalne gubitke. Na taj način je omogućen prenos velike snage na veliku daljinu uz minimalne gubitke, pošto visoki naponi smanjuju struju koja prolazi kroz dalekovod, a samim tim se bitno smanjuju gubici koji su uglavnom vezani za padove napona na vodovima i njihovo "grejanje". Izgubljena snaga je P=R*I2 gde je R otpornost provodnika a I struja. Smanjenjem jačine struje na polovinu gubici se smanjuju četiri puta.

Rezultat je da struju proizvodima tamo gde je to najlakše, a trošimo je tamo gde je potrebno. Termoelektrane traže blizinu rudnika ugalja, vode za hlađenje i dovoljnu udaljenost od naselja zbog zagađenje. Mesto hidroelektrana je odredila sama priroda, a potrošači su tamo gde je njima lepo. Sve su to razlozi da se električna energija distribuira kao naizmenična. Trofazni sistem to još više pojednostavljuje, ali bi dalja razrada prevazišla obim ovog članka.

Elektroenergetski sistem

Upravljanje elektroenergetskim sistemom zemlje je veoma kompleksno, jer se sva struja koja se proizvede mora potrošiti. Jedini način da se energija akumulira i koristi kasnije su reverzibilne hidroelektrane, kao što je RHE Bajna Bašta. Njena uloga je pre regulaciona nego ekonomska: stepen iskorišćenja je skroman i sa ekonomske strane neisplativ. Sa druge strane, termoelektrane karakteriše nešto što se zove tehnički minimum, tj. najmanja snaga na kojoj rade a da se kotlovi ne ugase (ako se ugase, potrebno je dosta vremena da se elektrana ponovo podigne na mrežu). Stoga je noću, kada je potrošnja mala, zgodno struju koja nema gde da ode koristiti za punjenje jezera, a onda njega koristi kada je potrebno "uskočiti" sa još energije, obično u dnevnim vrhovima.

Termoelektrane (najveći je Obrenovac) obezbeđuju skoro dve trećine proizvodnje električne energije u Jugoslaviji. U svetu vlada pogrešno mišljenje da su one prihvatljive po pitnju ekologije, a da su najveći zagađivači nuklearne elektrane. U stvarnosti je situacija obrnuta: termoelektrane su veliki zagađivači čovekovog okruženja, dok su nuklearke najčistije... dok ne dođe do havarije. Da one mogu lepo da funkcionišu imamo primer u Francuskoj kod koje dve trećine proizvodnje struje dolazi iz nuklearki. Ubedljivo najčistije su hidroelektrane, ali one nemaju veliki udeo u proizvodnji: naša je sreća što imamo Dunav i Đerdap, a ne treba zaboraviti ni Drinu. Ipak, hidroelektrane nisu spektakularni proizvođači - Đerdap je 2.5 puta manji od Obrenovca. Izvestan broj hidroelektrana je neophodan (i) da bi se moglo brzo reagovati na promenu potrošnje - mana termoelektrana je, uz pomenuti tehnički minimum, mala mogućnost za brzo reagovanje.

Struje se iz elektrana dostavlja potrošačima preko dalekovoda i vodova na različitim naponima. Što je veća relacija i snaga, to je veći i napon. Za glavne dalekovode se koriste naponi od 400, 220 i 110 kV. Ti naponi se u razvodnim postrojenjima transformišu u niže (distributivne) napone 35, 20, 10 kV i dostavljaju do distributivnih transformatora, a oni svedu napon na 0.4 kV. Da ne bi bilo zabune, ovde se govori o međufaznim naponima, tako da tih 0.4 kV pretstavlja naših poznatih 220 V.

Karakteristika EES-a je promenljiva konfiguracija, što će reći da se neki potrošač može napajati sa više strana i preko više dalekovoda, što opet zavisi od angažovanih elektrana i potrošnje. Osnovni princip koji se mora da se ispoštuje nosi ime (n-1): u sistemu može da otkaže bilo koji element (dalekovod, trafo ...) a da sistem i dalje funkcioniše. To podrazumeva duplirane trase između postrojenje, ali ne znači da se uvek "vuku" dva dalekovoda jedan pored drugog, već da se potrošačka postrojenja mogu uvek snabdeti nekom drugom trasom, ako osnovna otkaže. To je bitno i za stabilnost sistema: ako nekoliko elemenata otkaže u slično vreme, sistem se može raspasti na nekoliko celina, dolazi do debalansa proizvodnje i potrošnje i do "raspada sistema", jer automatske zaštite izbacuju generatore da ne bi pretrpeli velika oštećenja (nemogućnost kontrolisanja ni napona ni frekvencije). To se više puta dogodilo tokom NATO agresije.

Oštećenja od bombardovanja su bila velika, ali će zahvaljujući lucidnosti naših inženjera prenosni sistem biti praktično potpuno saniran. Izvršena je rekonfiguracija mreže, ispremeštan jedan broj transformatora jer je na nekim mestima bilo velike rezerve snage, nešto je i nabavljeno, tako će do kraja novembra sve biti spremno za opterećenja potrebna korisnicima. Ipak je teško predvideti da li će dolaziti do havarijskih ispada, kao što se ne može predvideti ni potrošnja struje. Industrija troši manje, deo potrošača se silom prilika preorijentisao na druge sisteme grejanja, ali bi slabije daljinsko grejanje moglo da poveća potrošnju. Na nju bitno utiču i zimske temperature, pošto najveći deo električne energije ide upravo na grejanje. Grejanje na struju, za zemlju koja nema nuklearke, je ekonomski i ekološki neisplativo: termoelektrane imaju (u najboljem slučaju) stepen iskorišćenja uglja od 25%, a one čine 2/3 proizvodnje u Jugoslaviji. Dakle, u elektrani se sagori 3 do 5 puta više uglja nego da ga domaćinstva koriste direktno za grejanje. A zašto je grejanje na ugalj skuplje od grejanja na struju, ne pitajte mene.

Generalni zaključak je da struje može biti dovoljno, ako je zima blaga i ako se oni koji mogu preorijentišu na druge energente, a posebno ako daljinsko grejanje bude radilo. Na kraju još reč-dve o potrošnji u domaćinstvima. Prilikom prelaska na grejanje na struju, na mnogo mesta su me pitali: "Zašto ja ne mogu da potrošim koliko hoću, kad ću ja to da platim i zašto moram da platim ako hoću da trošim više?". Razlog je jednostavan: kablovi koji dostavljaju struju do stana/kuće moraju da imaju odgovarajući poprečni presek, distributivni trafo mora da ima dovoljnu snagu, kabl kojim se on napaja mora da izdrži to opterećenje... Kada se projektuje napajanje zgrade, nikada se ne računa da će svi potrošači biti uključeni istovremeno, a tako se dimenzioniše i distributivni trafo. Kada su ljudi počeli masovno da koriste struju za grejanje, dolazilo je do preopterećenja trafoa, a ponegde i do pregorevanja. Zato je ravnomerna potrošnja i prijavljivanje veće potrošnje u interesu potrošača, jer kada otkaže trafo, možete ostati bez struje i nedelju dana. Slična stvar može da se dogodi i prilikom uključenja struje posle nestanka: ne držite velike potrošače uključene i ne palite ih odmah po dolasku struje, već sačekajte neko vreme. To je, pre svega, u vašem interesu.

Smetnje u mreži

U narodu kruži veliki broj urbanih legendi. Jednom sam od čoveka koji se izdaje za ozbiljnog poznavaoca ove preblematike čuo priču kako je tramvaj na Banovom brdu uradio nešto što je izazvalo pik u mreži od hiljadu i nešto volti i to baš u trenutku kada je hard disk u njegovoj kući na Zvezdari bio iznad nulte trake, te mu se disk pokvario. Ili priče da su ljudi, kada je frekvencija mreže van propisanih 50 Hz pa satovi na videorekorderima koji kao clock koriste tih 50 Hz žure, merili i 56 Hz, a kad se to ukombinuje u teorije zavere (vrlo popularne na ovim prostorima), dolazili su do zaključka da to Oni namerno rade, da bi satovi za struju pokazivali više.

Da razjasnimo najpre frekvenciju, koja se ne pomera mnogo od 50 Hz. Ako bi se popela na 50.2 Hz nastala bi panika, jer 51 Hz može da dovede do ozbiljnih oštećenja generatora (frekvencija sistema je u direktnoj sprezi sa brojem obrtaja). Slično važi i za pad frenkvencije. U svakom slučaju, frekvencija sistema je globalni pokazatelj odnosa proizvodnje i potrošnje: iznad 50 Hz veća je proizvodnja i obratno. Lokalni pokazatelj je napon, čije je dopušteno odstupanje 10%. I u idelanim uslovima mora doći do odstupanja, jer oni koji su bliži transformatoru imanju veći napon, a oni "na kraju" najmanji. Obično se mreže projektuju tako da najudaljeniji potrošač ima pad napona ispod tih 10%.

Jedan od načina uštede struje jeste naponska redukcija: svim potrošačima se smanji napon za 5% i tako se štedi (ako vam treba pola sata da skuvate kafu, znate o čemu se radi). Nije to nikakva tajna niti proizvod domaće pameti - primenjuje se i u drugim sistemima i zemljama. Napon može da se obori i ispod propisane granice, ako je npr. komšija otvorio "malu privredu", a nije prijavio znatno povećenje potrošnje. U ekstremnom slučaju to može da dovede do oštećenja trafoa i dužeg ostanka bez struje.

Sledeće smetnje mogu nastati kao posledica reagovanja raznih zaštita i manipulacija na konfiguraciji sistema. Tada dolazi do kratkotrajne varijacije napona u narodu poznate kao "trepnula je struja". Jedan od primera reagovanja zaštite je kada grom udari u dalekovod i napravi električni luk između žica, koji se mora ugasiti jer unosi strahovite smetnje. Tada najpre reaguju zaštite koje isključe dalekovod, pa se zatim pristupa automatskom ponovnom uključenjeu tj. dalekovod se isključi na vrlo kratko vreme u nadi da će se luk ugasiti i neće ponovo nastati. Tada dolazi do pada i trenutnog pika napona izazvanog ponovnim uključenjem dalekovoda. Takav prekid se obično dešava na visokim, prenosnim naponima, pa se kod potrošača gotovo i ne primećuje. Slična stvar je i sa manipulacijama i reagivanjima zaštita od ostalih problema (pukla žica, pala na zemlju, kratak spoj...). Ovo može da utiče na rad računara, mada obično prođe bezbolno. Ali, zašto rizikovati?

Ostale smetnje prave potrošači: ako živite u blizini neke fabrike (npr. metalni kompleks), mašine koje oni koriste koje mogu praviti smetnje, koje rezultiraju signalom mrežnog napona koji odstupa od sinusoide. Te iste smetnje vam može napraviti loš usisivač ili bušilica kupljena "ko zna gde i kad". One vam obično neće trenutno "zbuniti" računar, ali na duže staze oštećuje napajanje vašeg PC-ja. Takođe su mogući kratkotrajni padovi napona ili pikovi (kod startovanja motora, uključivanja velikih potrošača...). Sve se ovo dešava i van granica naše zemlje, tako da to ne nazivajte "hirovima elektrodistribucije". Po studiji IBM-a, a koje se odnosi na visoko razvijene zemlje, PC kompjuter "preživi" 128 naponskih smetnji u toku meseca ili više od četiri dnevno. Procenat slučajeva gubitaka podataka koje za koje je odgovoran loš mrežni napon iznosi 48.5. Sve ovo ide u prilog teoriji da je UPS ili neka druga zaštita koju možemo tražiti među stabilizatorima napona i raznim filterima, neophodna, ako su vam dragi vaši podaci i/ili kompjuter.

Kako radi UPS

Struja koja se dostavlja potrošačima je naizmenična, napona 220 V. Kompjuter, kao i većina elektronskih naprava, traži jednosmernu struju, pa se pristupa konverziji iz naizmenične u jednosmernu struju i korekciji napona, kako bi se dobili potrebnih +12, +5, -5 i -12 V. Da ne bi bilo zabune, ovo su naponi u odnosu na "masu", tako da je razlika napona između +5 i -5 zapravo 10 V. Baterije i akumulatori daju jednosmernu struju, pa bi bilo logično da se taj jednosmerni napon iz baterije koriguje na potrebne vrednosti. Nažalost, na računarima ne postoje priključnice za eksterni jednosmerni napon, pa se on mora pretvoriti u naizmenični napon od 220 V i takav dostaviti kompjuteru, imitirajući standardni napon iz mreže. Postoje napajanja za kompjuter sa priključkom za bateriju, ali se ona retko sreće, obično na računarima vezanim za neki osetljivi tehnološki proces.

Osnovni zadatak UPS-a je da obezbedi nesmetan rad kompjutera izvesno vreme po nestanku mrežnog napona. Obično se ne insistira na nekom dugačkom intervalu, već se zadovoljavamo vremenom dovoljnim da se započeti posao bezbedno prekine ili završi, snime podaci i računar obori. Postoje i primene gde se zahteva da sistem radi još dugo po nestanku struje, ali je takvo rešenje skuplje.

Postoji nekoliko podela UPS-ova po načinu rada, ali je osnovna podela na Back up (ili stand by) (slika 1) i On line uređaje (slika 2). Back up UPS-ovi napajaju računar iz mreže i pune akumulatore, a pri nestanku mrežnog napona prebacuju napajanje na akumulatore. Uređaj koji jednosmerni napon akumulatora pretvara u naizmenični zove se inverter, pa se kaže da se UPS prebacuje u "inverter mod". Kod ove vrsta UPS-ova kritična je brzina reakcije - treba se prebaciti na rezervno napajanje toliko brzo da računar ne "oseti" problem. Tehnologija je po ovom pitanju dobro napredovala, pa ni jedan UPS na testu nije pokazao probleme po ovom pitanju.

Kod on line UPS-ova, napajanje stalno ide preko invertera, tako da je u slučaju nestanka struje jedina akcija otkačinjanje mreže za punjenje baterija. Postoji i rezervna grana za direktno mrežno napajanje, koja radi u slučaju da inverter otkaže. Iako na osnovu ovog opisa izgleda da je on line UPS jednostavniji, u praksi to nije slučaj: inverter za back up UPS-ove je projektovan da radi kraće vreme, te je konstrukcija jednostavnija i jeftinija. Nije mu potrebno dodatno hlađenje, svi elementi mogu da budu manji i jeftiniji, a ni talasni oblik ne mora da bude (i najčešće nije) sinusoida. Dakle, back up UPS-ovi su manji i jeftiniji, pa prema tome pogodniji kako za kućne i SOHO računara, tako i za radne stanice i manje servere.

On line UPS-ovima ostaje područje ozbiljnih primena, tj. kritični serveri i radne stanice. Njihova dobra strana je inverter predviđen za neprekidan rad, pa se na njih mogu priključiti dodatne baterije i tako povećati vreme autonomije sistema. Na taj način je moguće obezbediti vreme dovoljno do ponovnog uspostavljanja napona (došla struja), te će sistem raditi bez prekida. Ako ste Internet provajder, to može da bude od velikog značaja, a da ne pominjem primene u zdravstvu. Važna prednost nad back up UPS-ovima je i zaštita osetljivih uređaja od raznih smetnji iz mreže, pošto se uređaji uopšte ne napajaju iz mreže, osim ako otkaže inverter ili dok menjate baterije.

Zaštitu od smetnji iz mreže imaju svi testirani UPS-ovi, ali i tu važi pravilo "koliko para, toliko muzike". Primena raznih filtera nije problem, te su prisutne zaštite od kratkotrajnih oscilacija i smetnji, ali "borba" sa malim naponom (ispod 190 V) koji traje danima prevazilazi okvire ovog teksta. U takvim uslovima je bolje razmisliti o nabavci još nekog uređaja za zaštitu kao što je stabilizator napona; pre dvadesetak godina skoro svi su priključivali televizore preko stabilizatora, a sada ovi uređaji ponovo stiču popularnost.

VA vs W

Verovatno su mnogi primetili da se za snagu izvora naizmeničnog napona daje vrednost u VA (voltamperima) a ne u W (vatima), ili se uz vrednost u vatima napomene i neki kosinus (vrednost između 0 i 1, za one koji su zaboravili trigonometriju). U školi se uči da je snaga P=U*I i da se izražava u vatima (W), što je tačno za jednosmernu struju, kao i za naizmeničnu, kada je potrošač "čist aktivni otpor" tj. cos ????=1. Ako se u kolu potrošača nalaze i neke induktivnosti ili kapacitivnosti, stvar se menjaju.

Kao primer uzećemo kapacitivno opterećenje (slika 3). Kada dovedemo napon na kondezator, u prvoj polovini pozitivne poluperiode napon raste a kondezator se puni, pa struja ima isti smer kao i napon. U drugoj polovini iste poluperiode napon se smanjuje, kondezator se prazni i struja ima suprotan smer. Prva polovina negativne poluperiode puni kondezator u drugom smeru i struja zadržava isti smer kao i napon. U sledećoj polovini te poluperiode kondezator se prazni i struja je promenila smer; kažemo da "napon kasni za strujom". Kondezator se stalno puni i prazni, neka energija se "šeta", ali nije nigde utrošena, jer nema aktivnog otpora. Slična stvar je sa induktivnim opterećenjem, samo što se induktivnost puni i prazni strujom, te kažemo da "struja kasni".

Iz ovoga se da videti da se ukupna snaga koju mora da isporuči izvor sastoji od dela koju potrošač "troši" (aktivna snaga) i dela koji se "šeta" između potrošača i izvora (reaktivna snaga). Ako aktivnu komponentu proglasimo za realni deo, a reaktivnu za imaginarni deo, snagu možemo definisati kao kompleksnu veličinu, čiji intenzitet vektora pretstavlja snagu u VA, a kosinus ugla vektora - cos (???) zovemo faktor snage. Njegova vrednost je između 0 i 1, pa kada se ukupna snaga u VA pomnoži sa faktorom snage, dobijamo aktivnu snagu. Reaktivna energija se ne troši već samo "šeta", ali ona zauzima kapacitete proizvođača (pretvarača, prenosnika...) električe energije, te se oni dimenzionišu po ukupnoj snazi. Ako paralelno vežemo kapacitet i induktivnost, oni će potreti jedno drugo i nema "šetanja" energije; tada je cos (???)=1. Iz tog razloga u raznim aparatima koji imaju motor srešćemo i kondezator (ako vas je nekada udarila struja pošto ste dodirnuli utikač fena odmah po izvlačenju iz zida, osetili ste taj kondenzator) koji služi za korekciju faktora snage, što je korisno i za motor i za aparate u okolini.

Da rezimiramo: ako je u pitanju čisto aktivno opterećenje, onda je VA jednako W, a ako ima i reaktivnih komponenti, ta relacija ne važi. Kompjuteri (tj. njihova svičerska napajanja) imaju faktor snage između 0.6 i 0.7.

Oblik izlaznog signala

Mrežni napon treba da ima sinusoidalni oblik, za koji su konstruisani svi uređaji koji koriste struju iz mreže. Generisanje čiste sinusoide nije tako lako i jeftino, te se u jeftinijim UPS-ovima sreću signali koji na neki način simuliraju sinusoidu. Takav oblik izlaznog napona ne smeta svičerima, koje srećemo ne samo u kompjuterima već i u većini savremenih elektronskih uređaja. Tako dolazimo do paradoksa da će noviji telvizori i videorikorderi lepo raditi sa lošim oblikom signala, dok će stariji modeli koji imaju mrežni trafo pre ispravljača, ali i frižideri i drugi uređaji koji imaju motor (pumpe za etažno grejanje...) imati problema. To ne znači da će ti uređaji obavezno imati problema, ali se oni očekuju.

Skoro svi UPS-ovi na testu su imali simuliranu sinusoidu, što je uvek pomenuto u uputsvu, bilo kao oblik izlaznog napona, bilo kao napomena da se iz UPS-a mogu napajati samo uređaji sa svičerskim napajanjima ili čista aktivna opterećenja. Iz tog razloga, pre nego što kupite UPS koji imate nameru da "zloupotrebite" i za druge namene proverite uputstvo. Mali potrošači tipa telefonska sekretarica ili ISDN telefon ili punjači mobilnog telefona verovatno neće reagovati na oblik izlaznog napona, ali bi bilo poželjno da ih neko vreme testirate i proverite da li se njihov transformator pregreva.

Ima UPS-ova koji daju čistu sinusoidu, ali su oni primetno skuplji od svojih "kolega", te se za takav uređaj odlučite tek ako vam je nepohodan. Skuplji modeli, pre svega on line UPS-ovi, koji su namenjeni za napajanje više računara i za njihov nesmetan rad na baterije u toku više časova, po pravilu daju sinusoidu na izlazu.

"Zloupotreba" UPS-a

Kraj XX veka doneo je veliku zavisnost ljudi od električne energije, što dolazi do izražaja u trenucima njene nestašice. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao posle rata na temu struje, razmišlja da nabavi neki uređaj pomoću koga će moći da zadovolji osnovne potrebe. O grejanju na baterije niko, naravno, ne razmišlja, frižidere i zamrzivače sve manje pominju, ali su u centru pažnje kompjuteri i TV/video/audio uređaji (možda se previše družim sa tehno fanovima). Kao prirodno rešenje se nameće pitanje da li se na UPS može spojiti eksterna baterija (akumulator za kola?) i tako obezbedi struja za nekoliko sati rada.

Stvari nisu jednostavne: inverteri u UPS-ovima su zvanično dimenzionisani za naznačenu snagu, ali se postavlja pitanje realizacije. Ako je predviđeno vreme rada invertera u back up UPS-u 10 - 30 minuta na punom opterećenju, vrlo je moguće da su oni dimenzionisani za manju snagu u trajnom opterećenju, te će dolaziti do pregrevanja, što vodi u probleme. Pregrevanje se otklanja dodatnim ventilatorom, ali ni to nije uvek sigurno rešenje. Ako ste skloni eksperimentisanju, samo napred, a onim "konzervativnijim" bih preporučio da se oslone na modele koji imaju regularan priključak za eksterne baterije. Uz njih obično ide i tabela koliko sati mogu da radi sa kojim fabričkim baterijama, a za vas je to podatak koliko će on izdržati i sa home made baterijama. Ako želite da budete sigurni, kupite on line UPS.

Što se tiče baterija, najčešće se spominje kupovina olovnih akumulatora za kola: jeftini su i lako se nabavljaju, baš kao i punjači za njih. Problem sa njima je što su opasni po zdravlje, jer sadrže sumpornu kiselinu, što može da dovede do nezgodnih isparavanja, naročito pri punjenju. Iznošenje akumulatora na terasu nije najsrećnije rešenje, jer je tamo zimi hladno, što obara kapacitet. Treba znati da bi akumulator od 45 Ah na 12 V trebao da da 540 W za jedan sat. Ako ga brže praznite, on će dati manje od 540 W. Isto važi za akumulatore u UPS-ovima: ako opteretite UPS sa pola nominalne snage, on će "držati" više od dvostrukog vremena na nominalnoj snazi. Ne postoji univerzalni dijagram, nego se uvek mora konsultovati proizvođač konkretnih baterija.

Agregati su sledeća stepenica u obezbeđivanju bezprekidnog napajanja. Kako agregat ne može da startuje trenutno, poželjno je imati UPS-ove za računare koji će premostiti pauzu. To znači da UPS-ovi trebali da rade preko agregata, jer opet imate jednu pauzu kada se prabacuje sa agregata na mrežu, po dolasku struje. Treba biti oprezan kod izbora agregata, jer ako on ne daje dobar napon, UPS će se prebaciti na napajanje iz baterije, rasteretiti agregat, on će povećati napon, UPS će ponovo prebaciti napajanje iz njega, agregat se optereti, dati loš napon, UPS ponovo reagovati... i tako dok se baterija ne iscrpi.

Ništa vas ne sprečava da eksperimentišete i nađete rešenje pogodno za vas, ali moj savet je da (nadajmo se kratkotrajne) trenutke bez električne energije provedete na neki lepši način, čitanjem knjiga, igranjem karata sa prijateljima ili... biće već ideja. Za neke osnovne potrebe, kao što je sijalica i bežični telefon lepo će poslužiti neki od manjih UPS-ova (npr. 600 VA) sa pripadajućom baterijom. Kabl za napajanje (uz UPS-ove dolaze "kompjuterski" priključci) se može se napraviti i u kučnoj radinosti ili kupiti, a uz APC UPS od 1000 VA i više dobijate i jedan utikač koji se može lako spojiti sa kablom.

U "zloupotrebi" UPS-ova mogu vas omesti green funkcije na velikom broju modela, koje isključuje UPS posle 30 - 60 sekundi ako je potrošnja manja od nekih 60 W. Dakle, nabavite UPS bez te funkcije ili (izborom odgovarajuće sijalice) držite opterećenje malo iznad te granice, što naravno smanjuje vreme rada. Problem može da stvori i nemogućnost takozvanog hladnog starta - ne možete upaliti UPS ako nema mrežnog napona.

Komunikacija sa računarom

Kod nas je rasprostranjen izraz smart za UPS-ove koji imaju komunikaciju sa računarom. Većina testiranih modela imala je tu funkciju. Postoje, naime, standardni signali koje UPS prosleđuje računaru preko serijskog porta: signal "nestalo struje" (line faild) i "baterija je pri kraju" (low battery). Ti signali se ne prenose klasičnim TX/RX signalima (računar i UPS ne "razgovaraju"), već UPS prilikom nestanka struje menja stanje signala CTS (clear to send) na RS-232 portu, a kada je baterija na izmaku, DCD (data carrier detect). To je standardni način javljanja i razlikuje se od modela do modela samo u polaritetu signala, što se najbolje vidi kod podešavanja UPS servisa na NT-u.

TX i RX linije su slobodne za dodatnu "priču" između kompjutera i UPS-u. Jeftiniji i jednostavniji UPS-ovi šalju samo ove signale, dok ostali šalju i čitav niz merenja, napon mreže, napon baterije, frekvenciju mreže, temperaturu UPS-a, procenjeno vreme do kraja rada na baterije i slično. Lepo je imati te podatke, ali je pitanje koliku stvarnu korist imate od njih. Osnovna funkcija UPS-a je da vam obezbedi dovoljno vremena da po nestanku struje snimite podatke i regularno oborite sistem. Ako niste pored računara u trenutku nestanka napajanja, svaki od programa koji dolazi uz UPS ima mogućnost da sam obori sitem, pri čemu možete da birate redosled aplikacija koje se zatvaraju. Ako radite pod NT-om, može se koristiti njegov UPS servis.

U slučaju važnijeg servera, vrlo je verovatno da ćete koristiti skuplji UPS, koji na prednjem panelu ima pokazivače stanja baterije i opterećenja, tako da vam je retko potrebno nešto više. Ako pak volite da imate sve na računaru i u log fajlu, obratite pažnju na softver koji stiže uz UPS.

Kako smo testirali

Većinu korisnika najviše zanima koliko koji UPS "drži" po nestanku struje. Tu veličinu smo merili tako što smo UPS-ove ostavili da se pune preko noći, a onda smo ih redom priključivali na računar u standardnoj multimedijalnoj konfiguraciji. Na računaru nismo radili ništa, ali su sve green funkcije bile isključene, tj. diskovi su se sve vreme vrteli, monitor se nije iskljuučivao i slično. Dodatne aktivnosti ne bi mnogo uticale na ukupnu potrošnju, a time i na vreme autonomnog rada, s obzirom na to da je naša konfiguracija "vukla" 200 VA, odnosno 130W i time bila ispod punog opterećenja svih testiranih UPS-ova. Kod tumačenja rezultata treba biti vrlo oprezan: opterećenje UPS-a zavisi od vašeg računara, ali i od toga da li planirate da na UPS nakačite još neki uređaj, kao što je skener. Od priključenja laserskih štampača obično treba odustati, pošto oni u trenutku mogu da povuku veliku snagu, pa UPS ispod 1400VA ne dolazi u obzir.

Drugi bitan parametar je stanje baterija. Baterije vremenom stare, smanjuje im se kapacitet, tako da se moraju menjati na 2-6 godina, zavisno od upotrebe. Svaki od UPS-ova na testu je imao LED koji vas obaveštava da je baterija oslabila i da je treba zameniti. Vek baterije se produžava ako se retko uključuje napajanje preko njih i ako se stalno pune. Zato većina UPS-ova puni baterije i kada su isključeni, a ako to sam UPS ne radi, ostavljajte ga uključenim kako biste produžili vek baterije. Baterijama su, inače, potrebna oko 4 sata punjenja za osnovno punjenje, a čak 6-8 sati da bi dostigle 90% kapaciteta. Zato nikada ne računajte na maksimalno vreme koje smo/ste izmerili, već odmah po nestanku struje snimite podatke. Dobra osobina svih modela je vizuelni i zvučni signal da su baterije pri kraju. Ovaj signal se ne može isključiti što je dobro - upozorenje da su baterije pri kraju je veoma bitno.

Jedna od lepih osobina pojedinih UPS-ova su priključci za periferije sa filtriranim naponom. To je važno za vlasnike laserskih štampača, koji ne mogu da se spoje na UPS manji od 1400VA, ali su dovoljno skupi i osetljivi da im treba pokloniti dodatnu pažnja. Upozorenje naročito važi za vlasnike štampača koji čak nemaju mrežni prekidač. Čak i ako se laser ne priključuje na UPS, dobro je znati koliko kablova dobijate uz uređaj - desi se da donesete paket kući i tek onda shvatite da nemate potrebne kablove. Uz većinu modela dolazi samo po jedan kabl, što je neobično ako se zna da se već neko vreme monitori posebno uključuju u mrežu. U tom slučaju odmah morate nabaviti dodatni kabl.

Neki modeli nude i zaštitu modema ili mreže sa UTP kablom, što je veoma korisna stvar, pogotovu ako vaša telefonska linja dolazi vazdušnjim putem. Pogledajte tabelu testiranih modela, a ovde ćemo izložiti utiske koje smo stekli prilikom testiranja.

Long Time

Testirali smo četiri modela iz LTH serije, koje odlikuje identično kućište. Razliku u snazi ostetite po težini, odnosno po broju baterija, ali ostaje nepoznanica da li je i elektronika različita. UPS-ovi imaju samo izlaza, što je dovoljno za te snage, jer je 250 VA model na našoj multimedijalnoj mašini trenutno prijavio low battery, mada je u tom režimu ostao čitava tri minuta, što je dovoljno za neko ultra-brzo snimanje i obaranje računara. Bolji izbor je svakako model od 425 VA.

Treći model koji smo testirali je snage 1000 VA, a u njegovom imenu se javlja sufiks Pro, što ga zajedno sa klasičanim dizajnom čini ubedljivijim. Iz njega se mogu napajati dva računara, a zahvaljujući filtriranim utičnicama UPS štiti i laserski štampač. Softver je odličan, lako se instalira, a pohvalili bismo podatak o predviđenom preostalom vremenu. Pošto je opterećenje iznosilo nešto preko 20% nominalnog, dok je baterija bila puna taj podatak nije bio sasvim realan (predviđao je kraće vreme), što je sa stanovišta sigurnosti sasvim fer.

Treba pomenuti da ovim nije iscrpljena čitava paleta LongTine proizvoda - na raspolaganju su i snažniji modeli koji mogu napajati računarske mreže.

PowerCom

Najpre smo testirali tri modela iz PowerCom KIN serije, koji su namenjeni za zaštitu jednog ili dva računara (1200 VA), što se da zaključiti iz broja izlaznih utičnica. Najveći model je imao i jedan izlaz koji se samo filtrira, što omogućava zaštitu laserskog štampača od smetnji. Softver je dobro urađen, lako se instalira i podešava. Zvučnu signalizaciju nestanka struje je lako isključiti, ali se te obavlja korišćenjem tastera za isključivanje čitavog UPS-a (doduše, taster treba držati pritisnun preko 3 sekunde da bi se UPS isključio), tako da oprez neće bit naodmet.

Sledeći model je bio iz serije SineWave, kapaciteta 1000VA. Ime implicira da se na izlazu invertera dobija "prava" sinusoida, što omogućava zaštitu uređaja osetljivih na oblik signala. Na prednjoj ploči postoji indikaciju napunjenosti baterije i trenutnog opterećenja, što omogućava da se njegova osnovna stanja prate bez posredovanja softvera, što znači da je računar rasterećen dodatnog posla. Ako više volite sličice na ekranu PC-ja, priloženi softver će vam ih rado iscrtati.

Poslednji model koji smo testirali spada u grupu on line UPS-ova: napajanje štićenog uređaja sve vreme ide preko invertera, što mu donosi dodante poene. Signal na izlazu je čista sinusoida (bolja od mrežne, jer nema nikakvih smetnji), vreme reagovanja nije od značaja jer mu je jedini posao da "otkači" mrežu po nestanku struje. Inverter bezprekidno radi, tako da se bez problema može napajati i iz dodatnih baterija. Indikacije na prednjem panelu su adekvatne: stanje baterija i opterećenje.

Firma Power Com proizvodi i UPS-ove većih snaga, tako da se može štititi veći broj računara (npr. filijala banke). Za te, zahtevnije primene poželjno je konsultovati dodatnu dokumentaciju i stručnjake.

APC

APC važi za najpoznatiju firmu u oblasti proizvodnje UPS-ova. Oni prave čitav spektar proizvoda, od malih kućnih (back-UPS serija), preko zaštite servera i manjih mreža (Smart serija), do Matrix serije namenjene zaštiti velike i važne opreme (npr. kompletni računski centri) i široke game proizvoda za razne dodatne zaštite.

Back-UPS serija donosi filtrirani izlaz za laserski štampač, ali joj nedostaje zaštita modema. Zvučna signalizacija da je nestalo struje može se isključiti, ali je signal Low Battery neprijatano, neprekidno pištanje. Dobra osobina je velika rezerva vremena u Low Battery stanju, što znači da se čak i tada sistem može "oboriti" bez veće panike. Nemaju green funkciju, te se mogu koristiti za napajanje malih potrošača ali se ne mogu uključiti ako nema struje. Ovaj problem se prevazilazi (nedokumentovanim) dužim držanjem tastera za isključivanje signalnog zvona tokom uključenja UPS-a.

Smart serija daje na izlazu sinusoidu, što joj proširuje polje primene. Na prednjem panelu pokazuju stanje baterije i opterećenje. što omogućava praćenje rada bez korišćenja (inače odličnog) softvera. Softver obezbeđuje kontrolu rada više servera i mreže, ali bi opisivanje svih njegovih opcija prevazišle obim ovog članka. U svakom slučaju, APC je firma koja zaslužuje vašu pažnju ako profesionalno primenjujete računar.

Na kraju...

U zaključku se ne bih odvažio na konkretnu preporuku, jer kućne primene umnogome zavise od vaših želja i mogućnosti. Umesto toga izneo bih jedno zapažanje: kada sam se raspitivao kod ljudi koji već imaju UPS-ove, svaki je bio vrlo zadovoljan i naveliko hvalio firmu čiji model koristi. Zato sam veći deo teksta posvetio raznim osobinama na koje treba obratiti pažnju prilikom izbora UPS-a. Tabela testiranih uređaja može poslužiti kao odlično polazište za razmišljanje, a izbor konkretnog modela, shodno našem tržištu, u mnogome zavisi i od stanja lagera zastupnika.

Korisne adrese:
Patriot: CB Megatech, Beograd, I Sutjeska 19a, tel. 011/711-916
Macase - AC Sentry: Eurosoft, Beograd, Gospodara Vučića 45, tel. 344-0303
Long Time, APC: Infotron, Beograd, Đakovačka 3/I, tel. 011/428-205
PowerCom: Logo, Beograd, Dimitrija Tucovića 13, tel. 011/344-0090, 4444-617
PowerCom: PC Centar, Beograd, Durmitorska 16/I, tel. 644-350
APC: Saga, Beograd, Milentija Popovića 9 (Sava Centar), tel. 011/311-3579