PC #26 - Jul 1997.

HARDVER

Vrhunac multimedije: Kad Hewlett-Packard ponudi da nešto od najjače artiljerije sa kojom raspolaže, Voja Gašić teško odoleva iskušenju...
Dva mrežna džina: U Redakciju su ovog meseca stigla dva "džina" sa po dva Pentium Pro procesora: Acer Altos 9000/X1B i Compaq Proliant 5000. Testirao ih je Pavle Peković.
Ekran do krajnjih granica: Leto je vreme za notebook računare, a dr Majkl Mijatović kaže da se ove godine najbolje snašla Tošiba, promovišući Tectra 740CDT.
LCD Monitori: Ekspanzija prenosivih računara je dovela do snažnog razvoja tehnologije LCD ekrana. Jedini problem za Milana Četića ostaje cena...
Sredina - napred: Daewoo monitori su već više godina prisutni na našem tržištu i uživaju solidan renome. Konačno su se stekli uslovi da ih Voja Gašić predstavi.
Tragajući za standardom: Izbor Pentium matičnih ploča nikada nije bio veći, ali njihove performanse nikada nisu bile približnije. Bojan Petrović kaže da izbor ipak nije jednostavan.
3D Akceleracija: Za dobru 3D sliku trebaće vam odlična 3D kartica. Srećom, Aleksandar Veljković konstatuje da je ponuda na domaćem tržištu sve bolja.
Intenzivno trodimenzionalno: PC računari polako u kuće dovode hardverski ubrzanu 3D grafiku. Aleksandar Šušnjar pogledao je Intergraph-ov Intense 3D.
MPEG diskoteka: Saša Krstić stavio je 13 sati muzike, u CD kvalitetu, na običan CD-ROM. MPEG kompresija osvojila je i jednu beogradsku radio stanicu...
K6 ili Pentium?: Konačno je i u Beograd stigao K6, nova nada kompanije AMD protiv Pentium Pro i Pentium II. Bojan Petrović tvrdi da će borba biti žestoka...
Džepni pilot: Firma U.S. Robotics više nije poznata samo po dobrim modemima - Jovan Bulajić predstavlja Pilot, organajzer koji čita vaš rukopis.
Džinovi od 100 grama: Paralelno sa razvojem PC-ja, u senci se ne manje iznenađujućom brzinom razvijaju i džepni računari. Kristijan Lazić pregledao je nekoliko najpopularnijih modela koje proizvodi Casio.
Ime vašeg računara: Osim tržišta "žutih" računara na koje smo navikli, razvija se i segment tržišta posvećen korisnicima velikih zahteva. Emin Smajić uočava da stižu i "ozbiljni igrači".
Prvi utisci: Skener pogodan za kancelarije, zvučnici i nove kartice koje, sve češće, imaju vezu sa video ili TV uređajima, su aktuelnosti ovog meseca...
Letnje čarolije: Ljubitelje računara teško je nagovoriti i na kraće putovanje - pravdaju se alergijom, simuliraju išijas - i gledaju da kupe neku "džiža-bidžu" za njihov PC. Jelica Protić dobro zna kako to izgleda...
Džepni programator: Voja Antonić pravi programator mikrokontrola ne veći od kutije šibica, kome napajanje nije potrebno...

SOFTVER

NT 5 i posle njega: Beta verziju Memphis-a smo već isprobali, a sledeći Windows NT stigao je do Dejana Ristanovića... za sada u obliku specifikacija i obećanja.
Organizacija (udruženog) rada: Blic testiranjem Outlook-a, početkom godine, čak ni Brankica Rakić nije mogla da ustanovi njegovu pravu upotrebnu vrednost ili nedostatke. U praksi se on pokazao mnogo bolje nego što na prvi pogled izgleda.
Prava stvar ili kozmetika: Visual Basic već dugo važi za popularno okruženje za brz razvoj Windows aplikacija. U verziji 5, Microsoft je konačno obezbedio dugo očekivani kompajler. Da li je sve baš onako kako je Ivan Sekulović priželjkivao?
Paskaloliki C++: Aleksandar Petrović je dugo čekalo, i najzad je stigao novi Borland-ov C++ kompajler, ovoga puta obučen u ruho Delphi-ja i pretvoren u RAD alat.
Virtuelni svetovi: Sve je počelo od zabave, ali Branislava Bubanju više zanimaju ozbiljnije primename virtuelne realnosti i problemi koji nastaju pri korišćenju VR uređaja.
Napredne rendering tehnike: Pojavljuju se sjajni programi namenjeni grafičkoj vizuelizaciji i animaciji. Stevan Josimović opisuje puteve kojima mogu da krenu početnici u ovoj oblasti...
Povratak u ravan: Postupak projektivanja često se svodi na izradu i ažuriranje 2D dokumentacije. Zato je Slobodanu Laziću od velike pomoći Icemetrix Editor.
Akrobat na mreži: Darko Staničić na Internetu nalazi sve veći broj dokumenata u Adobe Acrobat-u. PDF obezbeđuje da izgled dokumenta ne zavisi od platforme, aplikacije i hardvera.
Brzinom lasera: Recept za efikasno korišćenje laserskih štampača nije se promenio: Bojan Stojanović i dalje preporučuje malo čitanja uputstva i malo više podešavanja drajvera.
Za dizajnere amatere: Brankica Rakić, uz pomoć programa i publish 1.0, brzo i lako priprema pisma, faksove, kataloge, izveštaje, pa čak i neku složeniju publikaciju.
Uslužni programi: Jovan Bulajić piše o obilju korisnih programa. Tu su ARJ i JAR, PhotoImpact Explorer, Sidekick 97...
U zamci vlastite mreže: Bezbedan računar u mreži uglavnom predstavlja bajku. To, ipak, nije razlog da se ne potrudite da, po savetima Slobodana Ljubišića, obezbedite svoj NT server.
U znaku Microsoft-a: Microsoft uvek pronalazi originalne multimedijalne teme koje prezentira na tehnološki superioran način. Aleksandar Veljković pregledao je njihovu softversku kolekciju...
Sam svoj majstor: Naši ljudi su poznati po tome što im majstor ne treba - sve umeju sami. Ako baš zapnete, Branislav Bubanja preporučuje Home Repairs - Home Survival Toolkit.

KOMUNIKACIJE

DirecPC u Beogradu: Modemi su odavno postali spori, ali šta biste rekli o 400 kbit/s Interneta u vašem stanu ili kancelariji? Da to nije skupo, pokazuju Nebojša Vasiljević, Vladislav Bjelić i Miljan Vuletić.
Web tipografija: Može li ekran zameniti papir? Bojan Stojanović otkriva tajnu: šta je Microsoft učinio da bi čitanje elektronskih dokumenata bilo lakše?
YU Internet u brojkama: Da li ste se ikada zapitali koliko ljudi u našoj zemlji koristi Internet? Koliko je domaćih računara povezano? Ko bi to znao, ako ne Berislav Todorović...
Internet arhive: Arhive sa uslužnim programima su se preselile iz polu-zatvorenih BBS-ova na Internet. Vlada Klisić posetio je najzanimljivija mesta...
Oracle na Web-u: Surfom koji počinje od www.oracle.com može se doći do ogromne količine informacija. Kojim putem nastaviti, objašnjava Bojan Zanoškar.
Elektronski Ezop: Interaktivna priroda Interneta je "dušu dala" za priče o životinjama. Aleksandar Petrović uživao je tražeći po interesantne sajtove sa ovom tematikom.
Univerziteti na Internetu: Još jedna generacija maturanata spremna je da krene u avanturu zvanu studiranje... možda na nekom stranom univerzitetu. Jelica Protić će im pomoći da potraže mesto...
Sezamovi CD-ROM-ovi: Vreme da se bogata biblioteka softvera sa SezamaPro ponudi i široj publici - SezamPro i PC Press pripremili su veliku kolekciju softvera na dva CD-ROM-a.

PROGRAMIRANJE

Kontrola servisa: Servisi su, pod Windows NT-om, programi koji se startuju odmah po podizanju sistema. U ulozi njihovog kontrolora i ovaj put je Zoran Životić.
Četvrta dimenzija: Zvuk i muzika na PC-ju nisu novost, ali programiranje ovog hardvera za mnoge i dalje predstavlja tajnu koju razjašnjava Vladimir Stojanović.
Java chat sistem: Uz malo programiranja, Ivan Mitrović pokazuje kako možete interaktivno razmenjivati informacije sa drugom čitaocima neke Web strane.
Zabava u 256 bajtova: Na nedavno održanom YALP-u, jedna od kategorija bila je i 256-bajtni intro. Gojko Adžić se okušao u ovoj oblasti...
Poruka iz nultog prstena: Miljan Jovanović otkriva da komunikacija sa manje privilegovanim programima nije uopšte jednostavna - zahteva veoma precizno "zakazivanje sastanaka".

AKTUELNOSTI

Vesti
Microsoft i sledeći Millenium: Zoran Kehler opisuje projekte Microsoft-ovih stručnjaka za sledeći vek, tajanstveni projekat Millenium.
Proleće na Internetu: Internet World Spring 97 održan 20-22. maja u Londonu posetila je Mira Andrić.
Računari koji razumeju: Jelena Rupnik posetila je Belgijsku kompaniju koja zauzima vodeće mesto na tržištu softvera za prepoznavanje govora.
Unisys ide napred: Na strategijskom brifingu u Milanu, Eminu Smajiću postalo je jasno da su posvećenost serverima i Windows NT-u glavni aduti ove kompanije za prve godine sledećeg veka.
Demo manifestacije: Demo party manija došla je i kod nas. Marko Savković morao je tokom maja posetio čak dve ovakve manifestacije.

KOMENTAR

Virus preprodaje servisa: Bob Đurđević govori o novim trendovima outsourcing-a: više nije cilj samo poveriti deo posla drugome, već na tome i zaraditi...
Šta nam to treba?: Da li smo zaista dovoljno pametni, bogati i mudri da nam konsultanti nisu potrebni, pita se Milan Bašić.

RUBRIKE

Priča ima tužan kraj: Umesto teorijske tirade, Voja Antonić ovoga puta priča istinitu priču o rađanju jednog projekta koji je još uvek daleko od završetka.
Lektira za ovo leto: Ovomesečnu šetnju Emin Smajić počinje nekim zanimljivim katalozima na Internetu, a onda putuje u oblasti obrade teksta, rada u Windows-u 95 i na kraju pronalazi YU slova na popularnim štampačima...
Jedan dobar savet: Pokrenite neku noviju verziju Microsoft Word-a, otkucajte zzzz i izaberite Tools / Spelling. Dočekaće vas zanimljiva sugestija koju, zajedno sa mnogim drugim dogodovštinama, otkriva Vedra strana računara...

SPECIJALNI DODATAK

SPECIJALNI DODATAK - Kako se kalio mikroprocesor: Poslednjih meseci na tržištu mikroprocesora događaju se veoma zanimljive stvari koje, po nekima, ugrožavaju čak i samu dominaciju Intel-a na ovom tržištu. Drugi će reći da je istorija učiteljica života i da je čak i u kratkoj istoriji mikroprocesora sve to "već viđeno", doduše na nižem nivou performansi. Specijalni dodatak je zanimljivo štivo koje će vas provesti kroz čitavu istoriju mikroprocesora, od prvog 4004 do najmodernijih, kao što su P6, P7, DEC Alpha... Voja Antonić je ukratko opisao sve mikroprocesore koji su uspeli na tržištu, pa čak i neke za koje možda niste čuli, ali su ipak predstavljali važan tehnološki pomak. Poglavlja Specijalnog dodatka su:
Život pre rođenja - Događaji koji su prethodili pronalasku prvog mikroprocesora. Jeste li, recimo, znali da je 4004 Intel najpre prodao jednoj Japanskoj firmi... a onda ga otkupio nazad!
Intel-ov start - Mikroprocesori 4004, 8008, 8080...
Konkurencija stupa na scenu - Motorola 6800, 6809, MOS Technology 6502, Zilog Z-80...
Specifični mikroprocesori - Znate li šta je mogao Am2901, MCP-1600, kako je radio 1-bitni C14500B...
Neki novi koncepti - Pojavljuje se ideja RISC procesora i multiprocesiranja, dolazi RCA1802, SC/MP, PDP-8 se smanjuje na jedan čip...
Mikrokontroleri nisu mikroprocesori - Mikroprocesori opšte namene su za konstruktore prekomplikovani i preskupi; njima je potrebno nešto što odgovara jednostavnijim sklopovima. Tako su nastali F8, Intel 8048, 8051, PIC 16Cxx...
Prvi 16- i 32-bitni mikroprocesori - U ovom poglavlju govori se o prvim 16-bitnim mikroprocesorima: TMS9900, Z-8000, 32032, Rekursiv i legendarna Motorola 68000. Zašto je svet (bolje reći IBM) izabrao baš Intel?
Intel-ove godine - Većina današnjih korisnika računara radi sa 32-bitnim Intel-ovim procesorima koje predstavljamo u ovom poglavlju... zajedno sa nekim prethodnicima. Šta su značili 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, ko im danas konkuriše, šta mogu AMD i Cyrix procesori, šta očekujemo od sledeće generacije...
RISC - Prvi, kasniji i najmoderniji RISC procesori. Šta je ponudio MIPS, koji je AMD-ov adut, šta može SPARC, zašto se danas ništa ne čuje o Transpjuterima, staje li Cray na jedan čip, kako je prošao Intel 80960, šta je IBM demonstrirao kroz POWER seriju i kako je nastao (i nestao?) PowerPC... Svoje mesto u ovom poglavlju zaslužila je, naravno, i DEC Alpha, arhitektura projektovana za budućnost.
Kako ubrzati rad - Šta nas čeka u sledećim godinama, odnosno koje tehnike će dizajneri procesora primeniti da bi ubrzali buduće čipove? Opisano je ubrzanje takta, proširenje magistrale za podatke, keširanje, memorija sa preplitanjem, multiprocesorski rad, protočna obrada (pipeline), superskalarna arhitektura, prekoredno izvršavanje instrukcija, predikcija grananja, spekulativno izvršavanje programa...