Sada već davne 1991. godine na našem računarskom kompanijskom tržištu stvari su bile pod
kontrolom. Ovo tržište je vrlo razgranato, zahtevno, a period sankcija učinio je da se ono
manje-više zamrzne. Došlo je vreme da se ponovo progovori o ovom segmentu tržišta, jer se
stvari razvijaju tako da ljudi iz ove branše moraju ponovo da uhvate korak sa svetom, odnosno
onih 15% ljudi koji su sve ovo vreme uspeli da funkcioništu treba taj trend da nastave, kroz
još intenzivniji rad na uspostaljanju normalne situacije.
Stranci koje srećemo smatraju našu zemlju razvijenom u ovoj oblasti, naravno uvek konstatujući
da imamo ozbiljne teškoće. Tretman stranih partnera stavlja nas daleko ispred naših komšija i
omogućava nam da za kratko vreme ponovo uđemo i svetske tokove. Svakako, njihov stav nije
slučajan, niti je posledica neke "ljubavi": on je isključivo zaslužen radom naših ljudi, ovde i
u svetu, kao i potencijalima našeg tržišta.
Zahtevi i hijerarhija
U corporate biznisu potrebe za informatičkim menadžmentom su ogromne, a zahtevi vrlo visoki.
Tu se gube konture nama dobro poznatog tretmana po kome je računar radi računara dovoljan. Ovde
se računar nalazi u samom dnu lestvice, a timovi ljudi koji povezuju sve komponente potrebne za
zadovoljnjenje korisnikovih potreba grade ostatak vrlo složene hijerarhije. Samo se po sebi
razume da "dno lestvice" ne znači marginalnost, niti nesolidnost: u kompanijskom viđenju
problema dno lestvice sme da se tretira samo kao najbolja moguća osnova, na kojoj počiva čitava
hijerarhija. Od funkcionisanja ove osnove zavisi funkcionisanje ostalih komponenti, koje
kontrolišu i reguliše kadar informatičkih menadžera, a u krajnjoj istanci od funkcionisanja
celog sistema zavisi posao u koji je sistem uključen. Pošto smo na početku odredili dimenzije
čitavog sistema, vrlo se lako zaključuje kolike štete nastupaju pucanjem bilo koje karike ovog
gustog lanca.
Da u velikom poslu ne bi došlo do haosa, u svakom segmentu mora postojati organizacija. Na čelu
informatičkog sistema kompanije stoji profesionalac, iznad koga je menadžer, koji želi da se
računar na najbolji način uključi u posao i uveća profit. On je spreman da investira (ne da
potroši!) novac za rešavanje nekih problema. Konkretno projektovanje informacionog sistema
izvodi se pod dirigentskom palicom profesionalca - ako on stvari ne osmisli dobro, "gazdu" će
početi da boli glava, a u ovom poslu to je prelazna bolest, te će glavni menadžer vrlo brzo
dobiti napad jake migrene.
Ovde ćemo pokušati da spoznamo načine da se to ne dogodi. Pošto krećemo od početka priče,
neminovno dolazimo do osnove piramide, a to je u našem slučaju PC računar iza koga će stajati
kvalitet, koji je potvrđen imenom koje piše na kućištu. Brand name .
Nomenklatura
Da bismo pravilno shvatili značaj, ali i složenest pitanja imena koje prati neki personalni
računar, "prošetaćemo" od pojedinačnog krajnjeg korisnika, do korporacije. Krajnji korisnik sa
dovoljno znanja uvek sanja o tome da sklopi računar prema svojoj meri. Proveriće sve što
tržište nudi, odabrati ono najbolje, povezati ga u celinu, instalirati softver... Ako korisnik
zbilja zna onoliko koliko misli da zna, rezultat će biti vrlo dobar, a održavanje i
servisiranje računara biće veoma jednostavno: čim nešto krene naopako, vlasnik zna šta se
dešava i odmah reaguje. Osim znanja, za ovaj posao je potrebno i vreme - takav pristup se
graniči sa hobističkim, pa zaslužuje etiketu hand made .
Ako vaše želje odgovaraju prethodnom opisu, a nemate dovoljno znanja da sve sami zaokružite,
obratićete se nekoj firmi koja će sve navedeno obaviti umesto vas - problem sklapanja računara
napušta vašu kuću i neminovno stižete na računarsko tržište. A na tržištu prepoznajemo nekoliko
etiketa...
PC sklopljen od strane manje firme karakteriše niska cena, uz kvalitet koji varira u zavisnosti
od solidnosti firme kojoj ste se obratili. Bez obzira na to što na kućištu piše neko ime, sve
ove računare smatramo no name sistemima. Oni su po pravilu neznatno skuplji od hand made
računara, a njihov kvalitet uglavnom zadovoljava pojedinačnog kupca.
Problem kod firmi koje sklapaju no name računare nastaje kada pređu kritičnu granicu
produkcije. Ako se firma pravovremeno ne širi, dolazi u krizu sa vremenom, a to rezultira padom
kvaliteta. Drugi problem je pritisak tržišta, u cilju smanjenja cene računara, pa se pribegava
nabavci jeftinijh komponenti, što dugoročno gledano dodatno opterećuje kako firmu (održavanje!)
tako i kupca (gubitak vremena).
Ako manja firma kvantitativno i kvalitativno preraste u veću, uz dobru politiku nabavke (veće
količine robe po pravilu se dobijaju jeftinije a kvalitet se očuvava ili čak raste) i plasmana,
ona prerasta u renomiranu firmu, koja je u stanju da tržištu ponudi računar solidnog kvaliteta
po pristupačnj ceni. Tako dolazimo do etikete Quality PC . Ovi računari nalaze svoje mesto u
kancelarijama i predstavljaju robu široke potrošnje. Konkurencija u ovom delu tržišta omogućava
da kvalitet produkcije, sa manjim odstupanjima, prati trendove i norme računarske industrije,
naravno primerene ovoj problematici.
Firma koja radi ovakvu vrstu posla, ali se vremenom probila van granica zemlje i dobila
verifikaciju na svetskom nivou, proizvodi računare pod prepoznatljivim imenom. Sada pričamo o
računarima sa imenom koji, zahvaljujući globalizaciji konkurencije, zadovoljavaju oštrije norme
u domenu kvaliteta i praćenja novih tehnologija. Ovakav način proizvodnje takođe mora da se
uklapa u cene koje diktira tržište, ali se ipak pojavljuje razlika u ceni, opravdana visokim
kvalitetom i renomeom proizvođača.
Sve veća prisutnost računara stvorila je potražnju za još kvalitetnijom proizvodnjom, ali i
podrškom. Profesionalci sa početka priče u svoj proizvodni i poslovni proces žele da uključe
samo najkvalitetnije, najpouzdanije i napodržanije sisteme. Njima treba totalno posvećen
proizvođač koji im u svakom trenutku može ponuditi kompletno rešenje. Ovakvi naručioci najmanje
pitaju za cenu, jer ne žele da ih boli glava - svaki zastoj izazvan nefunkcionisanjem računara
koštaće ih mnogo više nego što to mogu da podnesu. Učešće računara u kompanijskom poslovanju
podrazumeva da je vrednost informacija koje putuju kroz računar mnogo veća od cene
infrastukture. U ovakvim sferama računar mora pouzdano da radi 24 sata dnevno, uz vrlo budan
nadzor. Ovaj tržišni zahtev naterao je proizvođače da zakorače na sledeći stepenik.
Sledeći stepenik je u stranoj literaturi poznat pod imenom brand name PC i podrzumeva visoko
profesionalnu opremu. Firme koje proizvode ovu vrstu PC računara imaju razvijen vlastiti
inženjering i dizajn, vrlo stroge norme kvaliteta ugrađenih komponenti, troše dosta vremena na
istraživanje i razvoj (R&D) i iza celog posla stoje garancijom i podrškom. Proizvodnja brand
name PC računara je vrlo zahtevan posao i vrlo je teško držati korak sa velikim tehničkim
zahtevima, a ne prelaziti tesne margine PC industrije. Iz ovog razloga vrlo mali broj kompanija
se hvata u koštac sa proizvodnjom brand name PC računara - nije lako rentabilno proizvoditi
vrhunski proizvod u velikoj seriji i biti uspešan.
Jedini izbor
Vreme koje je pred nama doneće mnogo novih velikih firmi (naručilaca), koje će zbog svoje
uspešne egzistencije na tržištu zahtevati pomoć od drugih velikih informatičkih kuća
(isporučilaca). Podrazumevani minimum kvaliteta koji će se tražiti od informatičkih kuća biće
brand name , sa svim epitetima koje ovaj naziv uključuje. Prodaja računara na kome se nalazi
etiketa IBM-a ili UNISYS-a je samo prvi korak ove operacije: taj računar treba uklopiti u
poslovanje naručioca, održavati ga i pružati podršku. Već sada postoje domaće firme koje mogu
to da ponude, a kako budemo napredovali, biće ih i više...
