Od glagoljice do Interneta

    Za Dositeja Obradovića kažu da je bio prvi moderni srpski pisac. Uzimajući u obzir da je do XV veka sveštenstvo u Srbiji bilo jedini sloj društva sa širim obrazovanjem, nagoveštavaj pojave pisane narodne reči predstavlja veoma značajan momenat. Autori sajta "Književna reč" (www.knjizevnarec.co.yu/isk/isk:04.html) potrudili su se da na adekvatan način prezentuju celokupan omaž istoriji srpske kulture, od vremena Ćirila i Metodija do moderne književnosti.

    I naredna tri veka srpsko štamparstvo bilo je isključivo bazirano na crkvenoslovenskom jeziku. Tek osamdesete godine XVIII veka donose značajne promene u srpskoj pisanoj književnosti zahvaljujući prosvetitelju Dositeju Obradoviću (www.azbukum.org.yu/dositej_obradovic.htm). Prvobitno je ovaj čovek, kome mnogi pripisuju čak drugu po važnosti zaslugu za prosvećivanje srpskog naroda (prvi je Sveti Sava), odlučio da bude monah. Poznavaoci Dositejevog života nazvali su njegovu odluku "bekstvom" kojim je, zapravo, počeo njegov duhovni razvoj. Dositejevo putešestvije u početku je bilo samo po zemljama pravoslavnog jugoistoka, ali se onda okrenuo i prema zapadu, pa nije slučajno što je na jedan njegov spomenik uklesan stih: "Iduć uči, u vekove gleda". Godine 1771. odlazi u Beč i sasvim se okreće zapadnoj kulturi.

Prvi ministar prosvete

    Da je Dositejev prosvetiteljski rad cenjen od strane današnjih poznavalaca južnoslovenskih jezika svedoči i to što je njegovo delo "Život i priključenije" zauzelo značajno mesto u Austrijskoj akademiji nauka. Kritički osvrt na rad Dositeja Obradovića prenet je i na Internet, na adresi www.amu.edu.pl/siec/listserv/st-1/12-95/0001.html uz nadu autora sajta da će jednog dana ova knjiga biti u celini dostupna u elektronskom obliku. Prvi deo knjige "Život i priključenije" štampan je 1783. godine, a "Pismo Haralampiju" (inače, Dositejevom prijatelju iz Trsta) predstavlja svojevrstan prosvetiteljski manifest. Deo ovoga pisma predstavljen je i na adresi www.yurope.com/people/nena/Zabeleske/Dositej_Obradovic/Pismo_Haralampiju.html.

Vukova ćirilica

    Svega četiri godine nakon objavljivanja prosvetiteljskog manifesta, u podrinjskom selu Tršiću rodio se Vuk Stefanović Karadžić. Na oficijelnom sajtu grada Loznice (www.loznica.co.yu/Licnosti/e_vuk_karadzic_1.htm) predstavljena je kratka biografija začetnika srpske književnosti na narodnom jeziku. Poznanstvo reformatora srpskog jezika sa bečkim slavistom, Slovencem Jernejom Kopitarom, rezultiralo je štampanjem knjige narodnih umotvorina. Obradom prikupljenog jezičkog materijala nastao je, 1818. godine, "Srpski rječnik" sa gramatikom, a naslovnu stranu ove značajne knjige štampane u Beču možete pogledati na suc.org/culture/history/Hist_Serb_Culture/chc/html/Serbian_Dictionary.html.

    Autor sajta "Vuk Stefanović Karadžić - reformator jezika" (main.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk1.html), osim biografskih podataka, postavio je i portret Vuka Karadzića kojeg je naslikao Petar Ubavkić kao i ćirilično pismo. Posebna pažnja je usmerena na slovne znakove koje je Vuk dodao postojećem pismu dok je u pravopis uveo načelo "jedan glas, jedno slovo" (main.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk2.html). Korisni podaci o reformisanju srpskog jezika našli su svoje mesto i na stranicama enciklopedije Britannica, www.britannica.com/bcom/eb/article/2/0,5716,45712+1+44674,00.html?query=serbian%20dictionary.

Pro et contra

    U danima kada je Vuk započeo proces reforme jezika otpor njegovom radu bio je veoma veliki, naročito od strane konzervativnih crkvenih poglavara. Ipak, 1868. godine vlada u Srbiji je priznala Karadžićevu reformu uz izvesne nedoslednosti u pojedinim krajevima Srbije i Vojvodine oko upotrebe ekavice i ijekavice. Potpunu informaciju možete dobiti na sajtu časopisa "Književne reči" na adresi www.knjizevnarec.co.yu/isk/isk_04.html. Za neke književne savremenike Vuk je i dalje ostao okosnica pa ga je jedan naš poznati pisac nazvao "upropastiteljem srpskog jezika". Osvrt na tezu "za i protiv Vuka" možete pročitati na www.nin.co.yu/2376/2376a.html.

Rukopis pesme "Jesenji refren" Jovana Dučića

    Dositej i Vuk bili su svojevrsni ambasadori Srbije u Evropi. Njihovi naslednici po peru, Ivo Andrić, Jovan Dučić, Milan Rakić, a kao atašei za štampu Stanislav Vinaver i Miloš Crnjanski, bili su i u doslovnom smislu diplomatski angažovani u funkcijama sekretara, konzula ili poslanika. Jovan Dučić (www.trebinje.com/Ducic) je, po rečima Stanislava Sretenovića, pesnik i "pravi srpski poklisar", iako njegova diplomatska aktivnost nije bila predmet obimnijeg istraživanja. Ovih dana, 57 godina nakon Dučićeve smrti, zemni ostaci pesnika, putopisca, esejiste i diplomate doneti su iz Amerike u Trebinje.

    O Jovanu Dučiću pesniku mnogo toga je već napisano, pa je zato možda bolje prioritet ukazati sadržaju koji se nalazi na adresi www.knjizevnarec.co.yu/broj/505/kr505_sretenovic.html, jer pojašnjava Dučićevu diplomatsku karijeru. Autori sajta rodnog grada Jovana Dučića ozbiljno su prionuli na posao (www.trebinje.com/Ducic/Pjesme/) da "objasne" Dučića kao literatu pa se na tom mestu mogu pročitati i brojne pesme iz nekoliko faza Dučićevog stvaralaštva. Kopija originalnog rukopisa pesme "Jesenji refren" i odlomak iz romana "Blago cara Radovana" u kojem Dučić proča o ženama nalaze se na adresama www.trebinje.com/Stranice/42.html i www.trebinje.com/Stranice/7.html.

Andrić, Sterija, Zmaj

    Po kvalitetu i kvantitetu prezentacija na Internetu svakako prednjači stvaralaštvo Ive Andrića. Dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1961. godine posvećena je dužna pažnja upravo na sajtu intuitivnog imena Arhiva Nobelove nagrade (nobelprizes.com/nobel/literature/1961a.html). Nagrađeni roman "Na Drini ćuprija" dobio je svoje mesto na stranicama Mreže kako na engleskom tako i na nemačkom jeziku pa neizostavno treba posetiti sajt Ivo Andric: Die Brucke uber die Drina (www.chakotay.de/andric/).

    Mesto na Internetu koji je sadržajno posvećen recenziji ovog Andrićevog romana nalazi se na adresi www.anatomy.usyd.edu.au/danny/book-reviews/h/The_Bridge_on_the_Drina.html. Još jedan pregled biografije Nobelovog laureata našao je svoje mesto i na stranicama www.novel.se/laureates/literature-1961-1-bio.html i www.kirjasto.sci.fi/andric.htm.

Jovan Sterija Popović

    Značajna ličnost srpske književnosti bio je i Jovan Sterija Popović (www.vrsac.com/ovrscu/licnosti.htm). Bio je načelnik ministarstva prosvete skoro šest godina, pa je na nastavio put Dositeja Obradovića zalažući se za bolji položaj školstva u Srbiji. Njegov izuzetan talenat omogućio mu je da i kao tragičar i kao komediograf pobere lovorike svojih savremenika. Bogata galerija likova iz Sterijinih drama na čelu sa Kir-Janjom i gospa Femom trajno su obeležile atmosferu jednog vremena u ravničarskoj Vojvodini.

    Još jedan peštanski đak, Jovan Jovanović Zmaj, dobio je svoje mesto pod kapom velike mreže. Srpski pesnik i novinar, lekar, prevodilac, dramaturg, urednik satiričnih novina i dečijeg lista "Neven" predstavljen je isključivo svojim pesmama na stranicama www.borut.com/library/a_zmajjj.htm. Na sajtu Library predstavljene su takođe pesme Jovana Jovanovića Zmaja sa osvrtom na dečiju poeziju (mala.vet.bg.ac/~vana/Library/j/zmaj.htm) koja je zauzimala posebno mesto u njegovom životu. Za biografske podatke zaslužna je on-line Komptonova enciklopedija na adresi www.optonline.com/comptons/ceo/21061_Q.html.

"Besnilo" i "Čas anatomije"

    Romansijer Borislav Pekić posedovao je izuzetan talenat da psihološko i sociološko viđenje životnih situacija protka ironijom. Iako zbog toga zaslužuje posebnu pažnju, o autoru romana kao što su "Vreme čuda" i "Zlatno runo" nema mnogo zapisa na Internetu. Od ponuđenog sadržaja pažnju svakako zaslužuje stranica The Book of Poetry: Borislav Pekić (www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/poezija/borislav.pekic/). Na ovom mestu možete pročitati Pekićeva "Poslednja pisma iz tuđine" pisana 1991. godine. Poznato je da Pekić još 1947. godine godine uhapšen zbog osnivanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, pa se jedna vrsta svođenja ličnog računa na period do 1990. nalazi pod nazivom "Propast nisu predvideli" nalazi na www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/poezija/borislav.pekic/propast.nisu.predvideli.htm.

    Danilo Kiš je, za razliku od Pekića, itekako zastupljen na Internetu. Za poštovaoce stvaralaštva ovog izuzetnog čoveka sadržaja ima na pretek, bilo da preferirate engleski, nemački, ili srpski jezik. Na domaćem Internetu stranica Danilo Kiš Home page zaslužuje svaku pažnju, a nalazi se na adresi www.kis.org.yu. Obilje informacija iz života Danila Kiša propraćeno je fotografijama i ilustracijama među kojima se nalazi i izvod iz knjige rođenih kojom započinje odeljak o biografiji.

    Na stranicama Danilo Kis in South Slavic Literature Library (www.borut.com/library/a_kisdan.htm) predstavljen je kompletan opus Danila Kiša dok na adresi 128.220.50.88/demo/performing_arts_journal/18.2kis.html možete pročitati zanimljiv članak na temu nacionalizma objavljenog 1996. godine u časopisu Arts Journal inspirisanom Kišovim romanom "Čas anatomije".

Hazarski reenik

    Romani, pesme, zbirke priča i prevodi Puškina i Bajrona uvrstili su Milorada Pavića u sam vrh jugoslovenske književnosti. Njegovi romani prevedeni su na mnoge svetske jezike a austrijski kritičari ga smatraju "predvodnikom evropske postmoderne" ili čak "piscem prve knjige 21. veka". Odlično koncipiran sajt jednostavno nazvan Milorad Pavić (www.khazars.com) sadrži sve biografske i bibliografske podatke o ovom piscu.

    Prvo izdanje "Hazarskog rečnika" štampano je 1984. godine, a prošle godine je objavljeno peto izdanje knjige u izdavačkoj kući "Azbuka" iz Moskve. Pavić se tom prilikom našao u "društvu" Jesenjina, Šopenhauera i Brehta (www.knjizara.co.yu/pkch/data99/Pavic_u.html) - izdanje potvrđuje činjenicu da je on jedan od naših najviše prevođenih pisaca u svetu u protekloj deceniji.