PC za XXI vek

    Iako sastav konfiguracija koje smo ovoga puta imali na testu veoma liči na one od prošle godine, praktično nema komponente koja nije ozbiljno "dopingovana". Procesorski takt je duplo veći, a diskovi su porasli sa tada standardnih 6 na 15-20 GB, uz sve više diskova koji se okreću 7200 puta u minuti. Quantum diskovi, koji su prošle godine bili dominantni, polako nestaju sa tržišta pošto je Maxtor kupio Quantum, pa u računarima srećemo uglavnom brze Maxtor i IBM diskove. Memorija od 64 MB, koja je prošle godine predstavljala luksuz, danas se smatra minimalnom, pri čemu konfiguracije raspolažu sa 128 pa čak i 256 MB memorije. Sa stalnim rastom brzina sistemskih magistrala stižu i brže memorije: danas PC100 moduli spadaju u "jeftinu" robu, dok se za obezbeđenje stabilnog rada jačih konfiguracija obično koristi PC133 ili čak PC150 memorija. Istina, tip memorije zavisi od vrste matične ploče i procesora koji su korišćeni - oni koji su se odlučili za Celeron procesore, koji rade na sistemskoj magistrali od samo 66 MHz, neće imati potrebe za memorijom jačom od PC100 standarda.

    AMD Duron procesori brzo osvajaju naše tržište: dok su na prošlom testu gotovo sve konfiguracije bile bazirane na Celeron procesorima, ovoga puta Duron-i dominiraju, što izmerene performanse opravdavaju - za isti novac dobija se više. Verujemo da će ovaj trend jačati, naročito pošto se na tržištu pojave jeftine ploče sa integrisanom grafikom namenjene Duron-ima.

Šta je u kućištu?

    Zanimljivo je razmotriti i ostale statistike koje proističu iz pregleda sedamnaest konfiguracija koje su stigle na test. Danas je računar nezamisliv bez modema, a više se i ne postavlja pitanje njegove brzine - ona je 56k. Dominiraju modemi sa Lucent čipovima, koji su na lošoj telekomunikacionoj infrastrukturi pokazali najstabilniji rad.

    Trendovi na svetskom tržištu grafičkih kartica verno se preslikavaju i na sastave testiranih konfiguracija, pošto ne postoji praktično ništa osim NVidia čipova; najviše je jeftinih Vanta i M64 pripadnika TNT2 familije. Pomalo smo iznenađeni što nikome nije palo na pamet da upotrebi 3dfx kartice: bez obzira na trenutnu nezavidnu poziciju ove firme, 3dfx uživa solidnu reputaciju zahvaljujuči ujednačenom i oštrom slikom, performansama i kvalitetu drajvera. Pored NVidia kartica, jedino se još mogu sresti ATI proizvodi (u ovom trenutku jedini ozbiljan konkurent NVidia-i na tržištu grafičkih čipova).

    Monitori su postali kvalitetniji i veći, pa je dijagonala od 17" uobičajeni deo konfiguracija kakve su prošle godine stizale sa monitorima od 15". Postoje, naravno, različiti pogledi na prioritete, pa su tako neke firme odlučile da prištede na monitoru i ponude više memorije, brži procesor ili bogatiju dodatnu opremu. Što se proizvođača monitora tiče, Hansol je na našem tržištu očito postigao veliki uspeh - u većini firmi koje su nam dostavile računare izgleda da smatraju da nije moguće naći monitore sa boljim odnosom kvaliteta i cene.

    Sastavni deo ponude su neobična kućišta i periferije, često prozirne ili u raznim bojama, mada u doživljaju estetike PC računara preovlađuju konzervativnija gledišta. Optički i bežični miševi i tastature su hit sezone, što se reflektovalo i na ponudu kod nekih skupljih konfiguracija na ovom testu. Tamo gde nema optičkog, miš sa scroll točkićem je obavezan, a sve su popularnije i multimedijalne tastature čijim se dopunskim tasterima mogu regulisati jačina zvuka, funkcije CD, DVD-a ili neke Web operacije. CD-ROM ove godine ustupa mesto DVD-u čak i u konfiguracijama koje ne spadaju u red najskupljih.

Kako smo testirali?

    Cilj ovog testa nije da vam predstavimo najjeftinije PC računare - u kategoriji cena u koju spadaju konfiguracije kakve se najčešće traže (između 1,000 i 1,500 DEM) ne može se sastaviti optimalan računar, što bi moralo da bude jasno svima koji sa ograničenim budžetom kreću u kupovinu. Ako ne potrošite barem 1500 DEM, bićete uskraćeni za deo kvaliteta ili ćete morati da se odreknete nekog elementa funkcionalnosti - nije dobro kupovati nekvalitetne ploče sa integrisanom grafikom, zastarelu Socket 7 tehnologiju, sumnjive memorijske čipove, male i spore diskove (koji će vas po megabajtu opet koštati daleko više), loša kućišta, još gora napajanja, loše monitore kojima ćete kvariti vid ili se odreći CD-ROM-a, modema ili zvučne kartice. Mnogi kupci su se već uverili da jeftino na kraju može da ispadne skuplje, a uz to su iskusili nestabilnosti u radu, popravke, doplate, zamene... na kraju su se pokajali što nisu uložili barem malo više novca.

    Konfiguracije na testu obuhvataju širok raspon cena - od malo ispod 1500, pa do skoro 5000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Svaka od firmi pokušala je da se predstavi proizvodom za koji smatra da je reprezentativan u svojoj cenovnoj kategoriji, a nekima je pošlo za rukom i da se pojedinim detaljima izdvoje iz gomile sličnih proizvoda. Koliko je koja dobra ili loša, da li je određeni PC "ono pravo", dozvolićemo vama da zaključite iz obilja kvalitativnih ocena, spiskova komponenti i komentara o svakoj konfiguraciji ponaosob.

    Nadamo se da je kompleksan sistem ocenjivanja koji smo osmislili za ovu priliku uspeo da pokrije širok dijapazon kvaliteta, od performansi, preko elemenata funkcionalnosti, opremljenosti i konfigurisanja, do estetskih kvaliteta. Pretpostavljamo da će vam svaka od petnaest pojedinačnih ocena pomoći da sagledate konfiguracije, a da će zbirna ocena i faktor isplativosti (koji se dobija tako što se ukupan broj poena podeli sa cenom i pomnoži sa 100) dati objektivnu sliku o ukupnim kvalitetima konfiguracije.

    Mnoge od procenjivanih kategorija su očigledne, ali su ipak potrebna neka objašnjenja. U domenu performansi diskova i 3D kartica postoji širok raspon ocena, pri čemu neke od njih na prvi pogled deluju kontradiktorno, ukoliko se uporede modeli ugrađenih diskova. Zato treba imati u vidu da nije dovoljno fizički ugraditi komponentu i nadati se da će ona dati optimum svojih mogućnosti. Kada su grafičke karte u pitanju, 3D performanse u velikoj meri zavise od izbora procesora i matične ploče, kao i od toga kako je konfigurisan operativni sistem, koja revizija drajvera je upotrebljena i da li su korektno instalirani drajveri za čipset matične ploče.

    Slična je situacija i kod diskova: serviseri u nekim slučajevima zaboravljali da u podešavanjima operativnog sistema aktiviraju DMA režim rada, što bitno slabi performanse - kada je neki od VIA čipseta u pitanju, može ih svesti na tek četvrtinu objektivnih mogućnosti. Mogli smo da ispravimo greške servisera i obavimo testiranje u "idealnim" uslovima, ali nam to nije bio cilj - želeli smo želeli da otkrijemo kako će se konfiguracije ponašati u rukama prosečnog korisnika, koji ne poznaje mogućnosti finog podešavanja radnih parametara.

    Iz istog razloga se nismo mešali ni u podešenost parametara u BIOS-u, mada smo primetili da neke firme u takve finese uopšte ne zalazi, ostavivši sve parametre na fabričkim vrednostima. Možda se tako izbegava rizik od nestabilnosti u radu, ali ne treba zaboraviti da se razlike u performansama koje mogu proisteći iz ovih podešavanja mere desetinama procenata, naročito kada su memorijski parametri u pitanju.

    Overkloking nismo ni ohrabrivali ni destimulisali - od poslovne politike firme zavisi da li će računar isporučivati sa overklokovanim procesorom. Oni koji su tome pribegli spremni su da za tako podešen računar daju iste garantne uslove, na šta svakako imaju pravo. Četiri od 17 računara na testu dobili smo sa diskretno do znatno ubrzanim procesorima.

    Za tabelu karakteristika, ocene, podatke o cenama testiranih konfiguracija i dijagrame brzinskih testova pogledajte decembarski broj časopisa "PC".