Fuzija čipa, filma i Interneta

    Photokina 2000, ovogodišnji "Svetski sajam oslikavanja", kako bi se mogao prevesti "podnaslov" World's Fair For Imaging, prikazao je najnovija dostignuća s područja konvencionalne i digitalne fotografije, profesionalnih rešenja za snimanje, generisanje i prezentaciju slika, novosti s područja proizvodnih tehnika filma, videa i televizije, kao i najnovije trendove u profesionanim audio-vizualnim komunikacijama. Uprkos ovom "zvučnom" opisu, izložba je ove godine bila manja od prethodne: dve hale su čak bile zatvorene, a smanjio se i ukupan broj izloženih proizvoda.

    Iako su 1663 izlagača iz 45 država prikazali mnoštvo noviteta, među kojima je i tridesetak novih digitalnih foto-aparata, nije bilo prodora koji bi nosili epitet "revolucionarni". S ovom ocenom se verovatno ne bi složio predsednik (na sajmu veoma aktivnog) nemačkog Udruženja fotografske industrije Friedrich Hujer, koji kaže da Photokina 2000 predstavlja "uspešan početak nove ere fotografije, s mnoštvom tehničkih rešenja za potpuno novu tržišnu dinamiku". Bilo kako bilo, svaki od oko 162,000 posetilaca iz 144 zemlje sveta je na oko 200,000 kvadratnih metara izložbenih prostora mogao da nađe barem nekoliko novosti kojima bi se zadivio: moćne digitalne foto-aparate, bolje CCD senzore, kvalitetnije objektive, savršeniju video opremu, bolji softver, osetljivije filmove, kvalitetije materijale...

    Sajam je pratio čitav niz kongresa i simpozijuma o razvoju medicinske i naučne fotografije, digitalnoj tehnici, štampanju velikih formata, tehnologijama foto-dorade i mini-laboratorijama, prezentacionim tehnologijama itd. Održano je i preko 100 izložbi, medijskih događaja i video i multimedijskih prezentacija na samištu i raznim mestima u gradu. O novostima i događajima izveštavao je dosad najveći broj predstavnika "sedme sile" - oko 5,000 akreditovanih novinara iz 40 zemalja.

U četiri celine

    Sajam je organizovan u dvanaest dvorana odnosno nešto manje hala, pošto dve hale imaju dve odnosno tri dvorane. Izložba je bila podeljena u četiri tematske celine, od kojih je najveća posvećena potrošačkoj opremi (Consumer Photo - Video - Imaging), dok se segmenti koji su se bavili profesionalnom opremom (Professional Photo & Imaging), foto-doradom (Photofinishing) i medijima (Professional Media) bili približno jednaki.

    Potrošačkim segmentom sajma dominirali su digitalni foto-aparati, digitalne periferije, inovacije na području analogne fotografije u vidu SLR (Single Lens Reflex) aparata s autofokusnim sistemom visokih performansi, APS aparata s filmovima visoke rezolucije, a zanimljivi su bili i hibridni sistemi poput APS aparata s digitalnim displejom i kamkorderi. Profesionalni segment sajma su "zaposeli" aparati za panoramsko snimanje, izvanredni foto-štampači, štampači za velike formate, novi ploteri, senzori (Kodak i američka firma Faveon su, nezavisno jedni od drugog, predstavili čip s čak 16 megapiksela), te razne kombinacije čipova i filmova.

    U Picture Park korisničkom centru bio je prikazan radni tok (workflow) od snimanja do štampanja, u teoriji i praksi. U segmentu foto-dorade su dominirala digitalna rešenja za mini-laboratorije, dok su segment profesionalnih medija ispunjavali DDP projektori velikih formata, plazma ekrani, projekcioni zidovi i novi sistemi za video editovanje.

Digitalna Lajka

    "Tvrđava" klasične foto-tehnike Leica je prikazala svoj prvi digitalni foto-aparat Digilux 4.3, za koji bi se moglo reći da je "preobučeni" Fujifilm 4700Z s poboljšanim objektivom. Olympus je, nakon svetske promocije u Parizu o kojoj smo pisali pre dva meseca, prikazao trenutno najjači digitalni foto-aparat iz potrošačke klase Camedia E-10, s četiri megapiksela i rezolucijom 2240*1680 tačaka, kao i aparat Camedia E-100RS, koji omogućuje snimanje 15 slika u sekundi, s tim što svaka fotografija ima po 1.5 megapiksela. Ricoh je predstavio digitalni foto-aparat RDC-i 700 s ličnim organizatorom, modemom i pristupom Internetu zasnovanom na 3.5" ekranu osetljivom na dodir.

    Fujifilm je prikazao foto-aparat FinePix 40i s MP3 plejerom, novi FinePix 4900 Zoom sa 2.4 Mp CCD, koji snima i video sekvence duge do 160 sekundi, kao i novi profesionalni S1 Pro čiji CCD senzor sadrži 6.1 Mp što je postignuto inovativnim rasporedom u obliku saća. Canon je predstavio dugo čekani PowerShot G1 (3.34 Mp) opremljen obrtnim ekranom kao i novi model EOS-D30 opremljen jeftinijim CMOS čipom s 3.25 Mp.

    Kyocera je izložila Contax N Digital s odličnim Carl Zeiss-ovim objektivom, a najavila je i CCD senzor sa šest miliona piksela. Hewlett-Packard je predstavio digitalni foto-aparat C-912 s ogledalsko-refleksnim tražilom i Pentax-ovim objektivima. HP i Pentax su prikazali i zajednički razvijeni foto-aparat EI-2000, a najavili su takođe CCD senzor s šest megapiksela, koji bi omogućio "digitalcima" da budu ekonomski isplativija konkurencija profesionalnim foto-aparatima zasnovanim na klasičnom filmu.

Na štandovima najvećih

    Kodak, koji je imao najveći izložbeni prostor, predstavio je između ostalog model EZ 200 s rezolucijom od svega 640*480 piksela, internom karticom od 4 MB, USB priključkom i brzinom od pet slika u sekundi, koji ujedno predstavlja i Web kameru, a košta samo 299 DEM. Nikon je prikazao novi Coolpix 800 od 2.1 megapiksela - rezolucija je 1760*1680 tačaka, a uz kameru dobijate CompactFlash karticu od 6.5 MB. Sony se je pohvalio inovativnim foto-aparatom Mavica MVC-CD1000 koji, za razliku od dosadašnjih Mavica aparata, umesto 1.44 disketa koristi CD-R prečnika 8 cm. Na CD-R se može upisati do 160 slika u rezoluciji 1600*1200 tačaka. Na Sony-jevom štandu je mogao da se vidi i novi DSC-P1, s elektronikom i CCD senzorom kao u modelu S70.

    Agfa nije prikazala značajnije novosti, osim što je u seriji ePhoto CL prvi put predstavila model CL20, koji za razliku od pola godine mlađeg modela CL18 ima CCD senzor umesto CMOS čipa. Slično je bilo s Polaroid-om, koji je prikazao mnogo modela digitalnih i klasičnih foto-aparata, ali gotovo ništa novo što bi privuklo pažnju medija. Panasonic je u predstavio iPalm, prvi digitalni foto-aparat s SD memorijskom karticom.

    Najviše pažnje posetilaca privukli su novi Olympus-ovi modeli Camedia E-10 i E-100RS, prvi zbog CCD senzora od četiri megapiksela, a drugi zbog izvanredne brzine od 15 slika u sekundi, dragocene kod snimanje događaja poput ulaska fudbalske lopte u mrežu.

    Predstavljeno je i dosta inovacija na području klasične foto-tehnike. Minolta je predstavila klasični foto-aparat Dynax 7 s dosad najbržim autofokusom. Canon foto-aparat EOS 30 namenjen početnicima, kao i profesionalne objektive sa sistemima za odstranjivanje posledica drmanja (Image Stabilyzer). Kodak je prikazao APS foto-aparat s LCD displejom za prethodni pregled snimaka. Praktično svi klasični foto-aparati su opremljeni digitalnim sistemimaž

Plazma ekrani kao standard

    Na Photokini je prikazano više video-kamera zasnovane na raznim digitalnim tehnologijama. Predstavljene su i (prilično skupe) CompactFlash karitce kapaciteta od 256 MB i SmartMedia od 64 MB, kao i njihova "konkurencija" - IBM-ova minijaturna disk jedinica MicroDrive od 1 GB i SanDisk-ov PC Card dodatak od 1.2 GB. Na štandovima vodećih proizvođača je bila izložena široka paleta ink-jet i dye sublimation štampača, kao što najnoviji Epson-ov model rezolucij 2880 dpi. NEC i Sharp su nastupili sa prvim projektorima zasnovanim na DLP tehnologiji firme Texas Instruments.

    Plus je prikazao projektor jedva nešto veći od notebook-a i težak dva kilograma, koji obezbeđuje 1000 ANSI lumena. Eiki, Sanyo i druge firme predstavili su rešenja prenosnih modela s 1500-5000 lumena zasnovana na dominantnim tehnologijama LCD i D-ILA. Prikazani su i projektori s preko 10,000 lumena, pogodni za velike konferencije i kongrese. Dok plazma ekrani dijagonale 50 inča postaju standard, pojavili su se i displeji od 60 inča (152 cm), na kojima se slika može posmatrati i na dnevnoj svetlosti, pa čak i na suncu.

    Posetioci su imali priliku da vide rešenja za slanje slika preko mobilnih telefona koja, istini za volju, ograničava niska propusna moć ovih uređaja. Prikazana su i rešenja prenošenja slika preko Interneta, na kome se nudi sve više masivnih baza slika. Predstavljena su i celovita rešenja preuzimanja takvih slika i njihovog integrisanja u radni tok pripreme i štampanja odnosno objavljivanja u digitalnim medijima, kao i razne digitalne foto-laboratorije.

    Bilo je i softvera - prikazani su poboljšani programi za arhiviranje, novi programi za objavljivanje na Internetu, bolji programi za skeniranje... Adobe je "zamalo" promovisao svoj novi Photoshop 6.0 - pošto je sam program malo kasnio, deljen je samo njegov opis na papiru.

Photokina u brojkama

    Na sajmu je, kako rekosmo, izlagalo 1663 firmi iz 45 država, od toga iz Nemačke 535 neposrednih i 138 zastupanih. Ukupna površina izložbenog prostora iznosila je 200,000 m2, a na sajam je bilo 162,000 posetilaca, od čega 102,000 iz Nemačke i 40,000 iz 143 druge države. Prvi put posle dugog odsustvovanja pojavili su se izlagači iz Bosne i Hercegovine, Izraela, Meksika i Južnoafričke Republike. Najveće povećanje broja izlagača zabeležile su zemlje Jugoistočne Azije, posebno Kina s Hongkongom, Južna Koreja i Tajvan.

    Najbrojnija je bila izlagačka grupa iz SAD, s 122 neposredna i 42 zastupana izlagača, zatim Velika Britanija (95+51), Kina/Hongkong (84+14), Italija (64+13), Japan (50+12), Tajvan (56+5), Južna Koreja (46+3), Francuska (38+10), Holandija (37+7) i Švajcarska (31+3). Stotinak stranih izlagača je nastupilo na štandovima nacionalnih grupa ili združenih preduzeća.

    Dve godine do sledećeg Photokina sajma predstavljaju prilično dugo vreme za dinamični digitalni svet, pa bismo do tada mogli biti svedoci odumiranja klasičnih foto-aparata. Teško je, ipak, biti siguran u tako nešto, ako se zna da je u periodu od 1997. do 1999. godine u svetu prodato 72.5 miliona foto-aparata, od čega svega 5.5 miliona digitalnih. Ne treba zaboraviti ni to da je u istom periodu prodato 3.3 milijarde filmova, kao i 300 miliona foto-aparata za jednokratnu upotrebu. Zato mnogi vide blisku budućnost fotografije u spoju srebra i silicijuma, odnosno konvergenciji klasičnog filma, čipa i Interneta.