Top 50 YU web prezentacija


	Časopis "PC" svake godine proglašava 50 najboljih prezentacija na domaćem segmentu Internet mreže. Tokom prethodne godine registrovano je čak 3000 domena čija se imena završavaju sa .YU, a tome treba dodati i mnoge .COM, .NET i .ORG domene iza kojih se kriju prezentacije na našem jeziku. Kvantitet je, dakle, tu, a ni na kvalitet nismo mogli da se požalimo - u jakoj konkurenciji nije bilo lako izabrati 50 sajtova koje smo, radi lakšeg praćenja, podelili na oblasti: časopisi, dnevne vesti, kupovina, informacije, pretraživači, računari, sport, tačke okupljanja, umetnost, kultura i zabava...
Voja Gašić, Dejan Ristanović

Prošlogodišnji napredak YU Interneta ohrabrio nas je da dajemo optimističke izjave, ali se situacija razvija baš kao i u ostatku sveta. Nakon početnog buma, strasti se polako stišavaju, a Internet postaje korisna, ali ne i svemoguća stvar. Domeni se i dalje registruju, pa će brojka novonastalih ove godine premašiti 3000, a ukupan broj registrovanih domena čiji se nazivi završavaju sa .yu prelazi 7000. Većina tih sajtova ima korporativni značaj (predstavljaju konkretnu firmu); nakon početne euforije i radosti zbog prisustva na Web-u, sajtovi se retko osvežavaju. Ipak, mnogo je sajtova koji pružaju korisne informacije i obećavaju dobru zabavu, pa nije bilo lako izabrati najbolje.

Kao i prethodnih godina, u konkurenciju za Top 50 ne ulaze lične prezentacije, prezentacije političkih stranaka, prezentacije sa erotskim sadržajima i sajtovi koji većim delom predstavljaju ponude konkretnih firmi. Treba dodati da bi većina prezentacija računarskih firmi mogla da se uvrsti među vrhunske: veoma su obimne, nude dosta podataka o firmama, njihovim proizvodima i uslugama, prati ih dopadljiva grafika i efikasna navigacija, pa preporučujemo da ih posetite ako vas zanima nabavka PC-ja, komponenti ili rešenje bilo kog kompjuterskog problema.

U uslovima povećanja broja domena od velikog je značaja prisustvo tzv. integratora, dakle pretraživača, tačaka okupljanja, sakupljača zanimljivih vesti i linkova, koji bi klasifikovali sadržaje i olakšali pronalaženje onoga što vam je potrebno. Bez njih, Internet bi bio bunar informacija čije se dno ne nazire, a do nas stižu samo slike onih na vrhu, čiji je nastup najagresivniji, što ne mora da znači da je i najbolji. S druge strane, pretraživač zahteva razvoj veoma ozbiljnog softvera i ogroman Internet saobraćaj, pa se ovakvi sajtovi integrišu: ove godine možemo da vam preporučimo samo dva pretraživača koji zaslužuju taj naziv, mada u svoju svakodnevnu ponudu uključuju i magazinski sadržaj. Znači li to da naši Internet korisnici nemaju naviku da konsultuju pretraživače ili se možda okreću stranim sistemima ove vrste?

Tačke okupljanja još nisu prerasle u portale i on-line sisteme, a kad će... ne znamo. Najdalje su u tom smeru odmakli CaféMontenegro i SerbianCafé, a u „trku“ su se ozbiljno umešali Drenik i Nostalgija. Pored muzike, Nostalgija nudi i druge vidova zabave i okupljanja za svoje posetioce, pa sledeće godine verovatno nećemo moći da je posmatramo samo kao muzički sajt. Sa Drenika stiže nekoliko sajtova koji su zaslužili ovogodišnje priznanje, pa nedostaje samo još malo „lepka“ da se sve organizuje kao Internet selo za ljude različitih profila i interesovanja, gde će se razmenjivati mišljenja, iskustva, fotografije, datoteke... Sezam takođe okuplja veliku populaciju, ali kvalitativnog skoka teško može biti bez „powebljavanja“ servisa i usluga koje ovaj sistem nudi – brojne korisne forume i oglasni prostor koriste uglavnom iskusniji korisnici, dok se Internet novajlije teško upuštaju u konzolni režim. Istina, i ovde stvari idu napred, jer preko Web-a možete ne samo promeniti lozinku, već i pratiti putovanje svog e-mail-a, naručiti datoteke preko GetOrder servisa, proveriti stanje računa, pregledati razne statistike...

Ovogodišnje nagrade zaslužili su pre svega informativni sajtovi, bilo da se bave dnevnim informacijama ili, poput prezentacija nedeljnih izdanja, nude pregled najznačajnijih zbivanja uz obilje komentara. Praćenjem ovih informacija sigurno ćete biti u prednosti nad onima koji su „osuđeni“ samo na papir i TV ekran, pa tako možete pregledati većinu dnevnih novina pre nego što se pojave na kioscima, saznati pouzdanu vremensku prognozu ali i odabrati pravi mobilni telefon ili kupiti dobru knjigu pošto pročitate njenu recenziju.

Još uvek je malo namenskih sajtova koji su koncentrisani na specifične oblasti i pri tom se redovno ažuriraju. Mahom su to sajtovi koje, bez nade u materijalnu korist, pripremaju entuzijasti, zaljubljenici u neku oblast. Zato takvi sajtovi obično traju koliko i entuzijazam autora, ali ipak predstavljaju trajnu edukativnu vrednost na Internetu. Voleli bismo da vidimo više takvih sadržaja na domaćem segmentu Mreže, ali je za sve to potrebna neka komercijalna podloga.

YU Internet, sve u svemu, nudi vredne informacije i zabavu, ali je i dalje bazično nekomercijalan. Na putu e-commerce-a isprečio se balvan sazdan od dugogodišnjeg keš plaćanja, što otežava ili čak onemogućava on-line kupovinu (možda bi i za pomeranje tog balvana dobro došao neki bager). Uz to je interesovanje za oglašavanje na Internetu i dalje skromno, pa autori sajtova ostvaruju tek minimalne prihode od markica sponzora i raznih vrsta banera. Ostaje nam, dakle, nada da će sledeća godina, uz snažniji prodor stranih firmi i normalizaciju bankarskog sistema, predstavljati veliki korak napred u smeru komercijalizacije YU Web-a. Veći prihodi podstakli bi borbu za korisnike koje treba privući atraktivnijim sadržajima i tako bismo konačno reaktivirali magičnu spiralu koja vodi napred...