|
Sa istekom milenijuma prolazi i vreme analogne televizije. Očiglednu prepreku dosadašnjoj digitalizaciji predstavlja obilje podataka koje nosi televizijski signal. Podsetimo da se u svakom sekundu smeni 25 slika (50 poluslika); svaka slika se sastoji od 576 horizontalnih linija, a u svakoj liniji se, prema CCIR preporukama, skenira po 720 tačaka. Već ove brojke govore o količini podataka koja koja se obrađuje.
Od analognog...
Početkom devedesetih pojavile su se prve capture kartice koje su analogni signal iz kamere ili video rekordera snimale na hard disk i omogućavale njegovu dalju obradu. Na samom početku treba naglasiti da se se pri capture procesu signal neminovno prevodi u digitalni oblik, pa se termin "analogni video" odnosi samo na način njegovog prvobitnog beleženja na magnetnu traku. Sam čin prebacivanja na računar znači digitalizaciju signala.
Digitalizacija video signala nije jednostavna jer podataka ima mnogo, a ne postoji samo jedna komponenta koja se digitalizuje. Shodno definiciji evropskog PAL signala, svakog sekunda treba "obraditi" 11,250,000 piksela. Da bi stvar bila još komplikovanija, oku je potrebno više informacija o prirodi osvetljenosti piksela. Tako se, na primer, računarskom monitoru prosleđuju posebne informacije o RGB (red, green, blue) komponentama osvetljenosti pojedinog piksela. Ako svaku komponentu digitalizujemo u 256 mogućih nivoa i tako potrošimo bajt po komponenti, dolazimo do frekvencije od preko 33 MHz koja je potrebna za sukcesivni protok ovako digitalizovanog signala.
Na sreću, RGB nije jedini kolorni prostor kojim možemo da definišemo spektar vidljiv ljudskom oku. Princip podele na luminentni (Y) i razne varijetete hrominentnih signala vuče korene još od prelaska sa crno-bele na kolor televiziju. Prost tehnički zahtev bio je da crno-beli televizori i dalje nesmetano primaju signal, pa ova komponenta i danas predstavlja osnovu video signala. Dodatne kolor informacije šalju se kao posebni signali, a u slučaju televizije radi se o dodatnom pod-nosiocu (subcarrier) signala od 4.43 MHz modulisanom sa dve kompozitne kolor komponente. Zašto su potrebne tri komponente? Poznavanje elementarne matematike uči nas da su za rešavanje sistema sa tri nepoznate potrebne tri linearne jednačine. Izvorno se radilo o tri signala Y, R-Y i B-Y, a skup ova tri posebna kanala naziva se komponentni signal. Prostim sabiranjem i oduzimanjem ova tri signala mogu se restaurirati RGB signali potrebni monitoru ili televizoru.
U tekstu "Digitalni video" detaljno opisujemo ovu tehnologiju, njene prednosti i ograničenja, postupke koje su primenile pojedine velike firme i predstavljamo Miro DC30, digitalne kamkodere iz Sony-jeve PCx linije a posebno Sony DCR-PC1, kartice za PC koje obezbeđuju neophodnu FireWire komunikaciju i mnoge druge aspekte digitalnog videa. Pogledajte "PC #61".
|
