S o f t v e r
PC home - osnovna strana
PC #60 - Oktobar 2000

Svet povezanih dokumenata

   Posle dužeg vremena i FrameMaker je napravio korak napred, pa je vodeći broj verzije skočio sa pet na šest. Šta nam donosi nova verzija?
Zoran Dimić

    DTP tržište je oduvek nekako "usporeno": između dve verzije programa obično prođe po dve, tri ili čak četiri godine. Na nove generacije često više utiče promena operativnog sistema ili vlasnika programa, nego potreba da se nešto menja. Izuzetak je Ventura Publisher koja, zbog raznih "nestabilnih epizoda" iz prošlosti i integraciji u Corel okruženje drži "rekord" u vidu verzije 9. Da se Adobe nije pobrinuo da InDesign-om i novom verzijom FrameMaker-a malo razdrma tržište, DTP svet bi se mirne duše mogao nazvati dosadnim.

Instalacija

    Paket koji dobijate sadrži sve što je potrebno za instalaciju programa: FrameMaker, Acrobat Reader, Quadralay WebWorks Publisher Standard Edition, Registration card, Adobe FrameMaker User Guide, Adobe FrameMaker Quick Reference Card i WebWorks Publisher Standard Edition User Guide. Tu su i PPD fajlovi i Quick Tour fajlovi. Instalacija je standardna, odgovori se na par pitanja i program je spreman za rad. Program je zadržao sistem tekstualnih INI datoteka, pa ga iskusan korisnik može prilagoditi svojim potrebema, što je uostalom detaljno dokumentovano.

    Sistemski zahtevi su i dalje skromni: bilo koji Pentium, 32 MB RAM-a i 90-135 MB na disku. Na ovakvoj platformi FrameMaker radi pristojnom brzinom čak i ako prelamate kompleksne dokumente, zahvaljujući mogućnosti da ih raščlani u sitnije delove integrisane u takozvanu "knjigu" (Book). Ukoliko dokument sadrži mnogo slika, poželjan je jači procesor i više memorije, naročito ako je grafika u nekom od komprimovanih oblika.


FrameMaker 6

    Po nepisanom pravilu podrazumeva se da svaka nova verzija ima i novi intro screen, a kod FrameMaker-a je to obično slika podeblje knjige sa stranama punim formula i tabela. Ovoga puta knjiga se nalazi na simpatičnoj pozadini od pčelinjeg saća, što bi trebalo da kaže "pametan i vredan k'o pčelica". Na saću nacrtani i tasteri za navigaciju, što bi trebalo da znači da se program sve više okreće elektronskom izdavaštvu. Uostalom, pred paket koji košta 800 dolara i koji je namenjen profesionalcima biće postavljeni razni zahtevi.

    Iako se od nove verzije očekuje redizajnirani korisnički interfejs, Adobe se nije odlučio na promene: ostao je spartanski siv i krajnje jednostavan radni ekran. Prave promene treba potražiti "ispod haube": mogućnost rada sa knjigama i e-knjigama opisana je maksimom Work smarter, not harder.

Šta se promenilo?

    Prva izmena se primećuje u File / New meniju. Ranije je postojala mogućnost da se samo kreira novi dokument. Da bi se formirala knjiga, bilo je potrebno otvoriti bilo koji dokument, pa iz njega generisati knjigu na koju se kasnije dodaju novi dokumenti. To nije bilo preterano funkcionalno, ali je završavalo posao. Sada postoji mogućnost da se generiše knjiga - pojedinačni dokumenti se bez otvaranja dodaju u knjigu, odrede se svi parametri numeracije, početna strana pojedinačnih dokumenata (leva, desna, prva slobodna) i izvrši update, pa su dokumenti vezani u knjigu.

    Knjiga više ne predstavlja običan spisak fajlova, već je predstavljena kao stablo. Sposobnost FrameMaker-a da generiše razne vrste sadržaja, indeksa, spiskova slika, tabela i markera nikad nije dolazila u pitanje, a sada je rad sa pojedinačnim dokumentima znatno olakšan. U prethodnim verzijama pri radu sa knjigom nije mogla da se koristi drag and drop tehnika - na svaki podatak trebalo je kliknuti desnim tasterom, otvoriti dijalog, promeniti podatke, zatvoriti i tako redom. Izmena redosleda je takođe zahtevala otvaranje dijaloga i ručno pomeranje dokumenata gore-dole. Nije postojala mogućnost selektovanja više dokumenata i primene istih podataka na sve izabrane elemente u jednom prolazu. U novoj verziji sve to je izmenjeno: možete prevlačiti pojedinačne dokumente i selektovati više njih mišem ili korišćenjem Shift i Ctrl tastera. Ctrl-A selektuje sve dokumente u knjizi.

    Dokumenti u knjizi i generisani fajlovi (npr. TOC) koriste različite ikone. U donjem levom uglu su ispisani brojevi strana koje dokument zauzima u knjizi, a u desnom su četiri ikone. Najinteresantnija je prva: njom možemo da izaberemo da li se u stablu knjige vidi ime datoteke ili tekst prvog pasusa (obično naslov ili autor). Ostala tri tastera koriste se za update knjige i dodavanje odnosno brisanje dokumenata iz nje. Dupli klik na dokument će ga otvoriti, dok sporiji dvostruki klik omogućava promenu imena - sve u Windows stilu. Posle promene imena, sve reference i linkovi će biti izmenjeni, a knjiga iznova generisana i sačuvana (ovo ne važi ako se umesto imena datoteka prikazuje tekst prvog paragrafa).

    U knjigu mogu da se ugrade i datoteke koja nisu generisana FrameMaker-om - poželećete, recimo, da uključite nekoliko strana urađenih u Word-u. Ovakav dokument će, kada kliknete na njega, biti otvoren u originalnom programu. Problem se javlja kod numerisanja stranica - "stranom" dokumentu moraćete da dodate eksplicitnu numeraciju, jer će se inače brojanje strana nastaviti od poslednje strane pre nonFrame dokumenta.

    Sitnica kola olakšava rad je korišćenje Page Down tastera na zadnjoj strani dokumenta - pritisak na njega ponudiće otvaranje sledećeg fajla u knjizi. Potencijalna mana je u tome što prethodni dokument posle ove operacije neće biti automatski sačuvan i zatvoren.

Proradio desni taster

    Desni taster otvara meni sa više novih interesantnih opcija. Primera radi, Print komanda je ranije zahtevala da se otvori pojedinačni dokument ili da se u zamornom dijalogu aktivira ili zabranjuje štampa pojedinih dokumenata, a sada je dovoljno selektovati jedan ili više dokumenata i poslati ih na štampu bez otvaranja. Cut, Copy i Paste dokumenata između knjiga takođe predstavljaju novost; zajedno sa dokumentom, kopiraju se svi linkovi i reference. Numbering i Pagination takođe rade bez otvaranja pojedinačnih dokumenata.

    Izvanredne je što je omogućeno da se svi parametri koji određuju izgled i raspored kolona, linija, teksta, fusnota, strane itd mogu zadati bez otvaranja pojedinačnih dokumenata. Uvoz preloma iz template dokumenta nije više skopčan sa zamornim prebacivanjem dokumenata iz jednog prozora u drugi, već se samo mišem selektuju dokumente čiji izgled podešavamo.

    Jedna od retkih, ali velikih mana FrameMaker-a bila je nemogućnost da se izvrši Find / Replace kroz celu knjigu: da biste zamenili "dj" sa "đ" (standardna greška lokalnih daktilografa), morali ste da otvarate svaki dokument, startujete Find / Replace, snimite pa idete dalje. Procedura je konačno automatizovana, a uzgred je promenjen i Spelling checker, koji takođe može da se primeni na selektovane fajlove iz knjige.

Web, web i opet web

    Adobe se trudi da dograbi i svoj deo Web kolača. Pošto je InDesign promovisan kao softver za DTP profesionalce, bilo je logično na FrameMaker krene ka vlasnicima "jeftinijih ulaznica", dakle prema Web-u. Pošto je on oduvek bio program za prelom masivnih, sadržajem bogatih dokumenata, Adobe je ugradio jaku podršku za PDF.

    Svetskom mrežom svakog dana kruži sve više uputstava za programe, uređaje i delove koji su u Acrobat formatu i FrameMaker je dobio jaku podršku za izradu struktuiranih i optimizovanih PDF dokumenata. Za ovo je potrebna verzija 4.05 Adobe Acrobat-a. Optimizacija može da se izvrši i na svim dokumentima koji su linkovani na osnovni dokument. Struktuiranje PDF dokumenata se postiže mapiranjem SGML elemenata u PDF bookmark-e.

    Ugrađena je podrška ne samo za izvoz u PDF format, već i za uvoz pojedinačnih strana. Ukoliko dokument ima više "listova", simpatični dijalog sa klizačem i preview-om omogućiće izbor željene stranice. Jaka podrška za PageMill i GoLive usmerena je prema sledećoj fazi elektronskog izdavaštva, XML formatu zapisa.

    FrameMaker i SGML omogućavaju izdavanje dokumenata na više medija, uključujući CD-ROM, Web ili klasičnu štampu. Podržano je čitanje i pisanje originalnih SGML dokumenata, kao i njihov izvoz u HTML i XML format sa ili bez CSS (Cascading StyleSheet) i XSL (Extensible StyleSheet Language) ekstenzija. Koristi se WebWorks Standard Edition firme Quadrallay, koji se dobija na posebnom CD-u i instalira kao plug-in. Ako smatrate da su mogućnosti WebWorks Standard Edition sužene, možete da dokupite WebWorks Professional Edition (845 dolara). Nije nas iznenadilo što FrameMaker+SGML, po oceni mnogih stručnjaka, predstavljaju vodeći SGML editor.

Tačka na i

    U starim verzijama programa Help je bio urađen kao FrameMaker read-only dokument pa su ga koristili samo oni koji nisu znali koliko je spartanski urađen. Iole ozbiljniji problem je zahtevao čitanje dokumentacije, pa su tako i neke uobičajene stvari ostajale skrivene od nestrpljivih korisnika. U verziji 6 situacija se izmenila: pošto sam, više reda radi, startovao Help, ostao sam bez daha. Detaljno i logično urađen Help će oduševiti neiskusnog korisnika, a onaj ko ima strpljenje da se pomoću hiljada hyperlink-ova kreće kroz njega može slobodno da odloži dokumentaciju u fijoku.

    Sve u svemu, FrameMaker ostaje program sa najvećim mogućnostima kada su u pitanju veliki i kompleksni dokumenti. Njegova blaga migracija ka alternativnom izdavaštvu nije umanjila mogućnosti u klasičnom, papirnom izdavaštvu. Mnogim korisnicima sve više smeta zastareo korisnički interfejs, ali je za profesionalce zatrpane gomilom dokumenata taj interfejs prilično nebitan. Jača podrška za e-publishing je novi pravac razvoja programa, ali je nejasno zašto se Adobe odlučio za licencu drugog proizvođača (Quadrallay), umesto da zaposli svoje programere - za dve godine se moglo mnogo toga uraditi. U svakom slučaju, ako FrameMaker koristite za prelom pojedinačnih dokumenata, nova verzija vas neće privući. Ukoliko, sa druge strane, prelamate knjige ili bilo kakve nizove dokumenata logično povezanih u celinu, FrameMaker 6 će vam pomoći da radite produktivnije.


    PC home - osnovna strana Novi broj|Arhiva|Pretrazivanje svih brojeva|O nama
Pretplatite se na PC|Oglasavanje u casopisu PC|Postanite saradnik casopisa PC|Pitanja i komentari u vezi casopisa