|
Oko Sajma računarstva u Beogradu poslednjih godina su se lomila koplja. S jedne strane bila je ustanova u čijoj je nadležnosti organizacija priredbe, a sa druge prodavci, distributeri, zastupnici – jednom rečju izlagači. Bojim se da su posetioci Sajma u čitavoj priči ostali bez prava glasa – njih niko ništa nije pitao.
Treći po redu Međunarodni sajam računarstva u Beogradu odagnao je sve nedoumice, ali i nade da će uskoro strasti biti smirene, što bi nam vratilo dobar, čak odličan sajam na kome ste imali šta da vidite. Umesto toga, ovogodišnju manifestaciju, koja se održava istovremeno sa još četiri druge, od kojih samo „Novo Teh“, posvećen domaćoj nauci, zaslužuje da bude na istom mestu i u isto vreme, obišao sam za manje od jednog časa i pri tom video baš sve što se moglo videti. Verovatno bih razočaran i pre vremena napustio hale na desnoj obali Save, da nisam sreo nekoliko poznanika sa kojima sam se zadržao u razgovoru... o svemu osim o Sajmu.
Ono što je imalo da se vidi našlo se na štandovima firmi ERC Commerce (Samsung), Computer Land (Logitec i Wacom), Olymp Computers (Eizo), „Mikro računari“ (Fujitsu Siemens) i izdavača CET i „Mikro Knjiga“. Društvo malo, ali odabrano, i svaka im čast što su smogli snage da se nađu na Sajmu. Ne zato što su tu da bi spasli manifestaciju, već zato što razmišljaju o kupcima i korisnicima računara koji bi voleli da na jednom mestu vide, a možda i nabave najnoviji hardver, softver i literaturu.
Dragan Zečević, organizator Sajma uradio je, koliko sam uspeo da razaznam iz razgovora, puno toga u nameri da manifestacija dobije barem lanjsko obličje. Kako kaže, bio je u kontaktu sa brojnim potencijalnim izlagačima, nudio je razne oblike plaćanja uključujući kompenzaciju, jer beogradski sajam je u fazi razvoja informacionog sistema. Na kraju, ovaj mladi čovek govorio je pun razočarenja ne shvatajući kako neki prodavci zvučnih imena od kojih je njegova firma nabavljala opremu proteklih meseci, nemaju nimalo osećaja da je njihova obaveza prema tržištu da robu izlože na Sajmu. Kaže da je preko esnafskih organizacija pokušao da okupi sve potencijalne učesnike kako bi zajedno otklonili manjkavosti i u halama napravili feštu kakva nam, valjda, priliči.
Ali odgovora nije bilo. Čak se nisu ostvarile ni pretnje da će distributeri informatičke opreme na nekom drugom mestu napraviti Sajam. Možda to treba i da urade, ako već sa Beogradskim sajmom ne mogu da nađu zajednički jezik. Prezentacije po salama beogradskih hotela su lepe, ali nam je potreban skup najsavremenijih informatičkih tehnologija koje su pristune u Jugoslaviji. Ostaje nada da će Novosađani imati više sreće, a njihov računarski sajam mogao bi da odgovori na pitanje da li se domaća informatika nalazi u krizi ili na prekretnici.
|
