Animacija i sreća

    O programu Amapi smo već pisali u "PC #48" - njegovi kvaliteti i dobra ideja privlačili su pažnju mnogih, a posebno početnika. Ipak, malo ko je verovao da se ispod dopadljive ali ne baš profesionalne maske krije takav potencijal. Došlo je vreme da povučemo zaključak da profesionalci treba da potraže nešto jače - Amapi je korišćen kao glavni modelerski softver u animiranom filmu Megalex - the Anomoly.

    Film je pokazao da kvalitet i nivo detaljnosti likova i objekata daleko prevazilazi aptetite prethodnih verzija ovog modelarskog programa. Značajnu pažnju je privukla i polemika oko konačne koncepcije Amapi-ja, koju smo i sami izneli u osvrtu na prethodnu verziju programa. Predstavnici firme Template Graphics Software su opravdali svoju strategiju: mnoge poznavaoce svetske render scene je začudilo postojanje renderera i rudimentarnog animatora u programu koji sasvim jasno nema tih pretenzija. Želja TGS-a je bila da korisnici koji ne poseduju Lightwave, Electric Image ili 3D Studio MAX mogu rezultat svog rada da vide u Amapi-ju u kvalitetnom renderu i to iz svih uglova.

Ukrštene i zaobljene ivice

    Pitanje korisničkog interfejsa je i dalje aktuelno, jer "majstorska radionica" mnogima i dalje deluje neprofesionalno, mada je velika grupa Amapi-jevih korisnika već navikla na taj interfejs, kojim su zadovoljni. Iako se korisnički interfejs nije promenio, Amapi je dodao pregršt alata i poboljšanja, od kojih je najvažnija dinamična geometrija. Amapi sada omogućava promenu oblika složenih površina kroz promenu oblika krivih, pre primene nekog od metoda stvaranja. Pomenimo i alatku Smooth, uz pomoć koje možete zaobliti ivice na četiri različita načina, kao i kontrolisati stepen usložnjavanja - alat je kao stvoren za jednostavno pravljenje "organolikih" objekata. Amapi je na ovom polju bio najslabiji, pa je pravo zadovoljstvo videti da je alat bolji nego na mnogim high-end softverskim paketima.

    Umekšavanje oštrih ivica sada podrazumeva i zaobljavanje uglove, pri čemu se radijus krivine kontroliše interaktivno, pritiscima na tastere + i - (kao složenost mesh-a kod Smooth alata). Poboljšani su i alati za deformisanje: NFFD Control Mesh, poznatiji kao Lattice Deformer, sada može da kontroliše gustinu svoje mreže. To za posledicu ima daleko preciznije volumetrijske zahvate nego u prethodnoj verziji programa.

    Pri upotrebi ovih alata treba biti oprezan, jer se složenija mreža daleko teže kontroliše - posle par poteza možda ćete morati da potvrdite promenu, kako biste dobili novu, čistu mrežu. Ovo otežava složenije zahvate, recimo na morfovanju lica i drugih organolikih objekata, ali ako imate malo strpljenja i mere sa nivoom detalja, mogu se postići veoma atraktivni rezultati. Kad smo već kod kontrole nivoa detaljnosti, naglasimo da je Amapi i dalje pre svega poligonalni modeler, koji rezultate izvozi u poligonalne formate. Iako poseduje tzv. NURBS mod, konačni rezultat će biti poligonalni objekat, pa korisno imati alat kojim možete smanjiti broj poligona. Ime tog alata je Decimate, a realizacija je fantastična: slajder za kontrolu broja poligona je relativan, što se retko viđa. Da ne biste pomislili da se relativnim slajderom teško vraćate u početno stanje bez deformisanja, reći ćemo da je Decimate "imun" na te probleme, pošto objekat nije promenjen sve dok ne potvrdite promenu, a čak i posle toga, imate odstupnicu preko višestrukog undo-a.

    Nova verzija Amapi-ja donela je i novu vrstu prikaza, što posebno odgovara modelerima koji uvek rade u jednoj projekciji. U pitanju je žičani senčeni prikaz, koju imaju i neki drugi programi, ali ga do sada nismo videli kao realtime opciju, već pre svega kao zgodnu "caku" u finalnom renderu. Senčeni prikaz i dalje nije na nivou OpenGL prikaza koji nude "veliki" programi, ali je sasvim dovoljan za svakodnevni rad.

Problematične Bulove operacije

    Prethodnoj verziji Amapi-ja zamerili smo zbog problematičnih Boolean operacija - moglo je da se uradi praktično sve, ali su operacije bile rasute po raznim menijima, a neke od njih su zavisile i od ugla iz kog posmatrate. U verziji 5 Amapi više nema tih problema. Operacije su precizne i brze, mada su njihovi nazivi i dalje kriptični. Po najavama i reklamama moglo se pročitati da će u ovim operacijama Amapi 5.0 obezbediti preview, jer je teško predvideti boolean operacije sa 3D objektima. Ovaj preview u verziji koju smo testirali nije postojao, pa i dalje smatramo da je rešenje u paketu Rhinoceros najbolje. Deo problema potiče i od toga što su tvorci Amapi-ja za svaku alatku izmislili ime da bi pratili ekscentričnost svog korisničkog interfejsa, pa je program terminološki nekompatibilan sa "ostatkom sveta".

    Skining, operacija pravljenja poligona između dve krive, funkcioniše fantastično. Dovoljno je da nacrtate dve krive (bez obzira sa koliko kontrolnih tačaka) u prostoru i da na njih primenite odgovarajući alat. Između njih će biti provučena nepravilna površ, koja je i kasnije podložna svim manipulacijama. Kod Animation:Master-a, koga hvalili u "PC #47", ova operacija je moguća, ali korisnik mora da vodi računa o gustini krivih, što kod Amapi-ja nije slučaj.

    Vrlo interesantan način za pravljenje novih objekata ili površi jeste korišćenje Offset alata, kojim se veoma lako prave udubljenja i tuneli. Kontrola offset vrednosti je i ovoga puta poverena + i - tasterima, pa je korišćenje alata veoma udobno. NURBS mod omogućava interesantne zahvate, ali je implementacija neadekvatna. Nema specijalnih NURBS alata (što sa stanovišta doslednosti ne mora biti loše) i ne postoji mogućnost izvoza NURBS površi u neki drugi program u tom obliku, a kamoli u spline formatima. Istina, na tržištu je mnogo više poligonalnih programa, ali je budućnost svakako u programima koji rade sa objektima neograničenih rezolucija, pa je zbog toga prava šteta što opcija izvoza nije bolje razrađena.

    Postoji čitav niz drugih korisnih alata, od kojih posebno izdvajamo extrude. Ova operacija predstavlja osnovu rada u Amapi-ju, pa njenom primenom možete dobiti praktično sve. Extrude predstavlja jedan od najsigurnijih načina za izbegavanje otvorenih objekata i napuklina, koje će se kasnije pokazati u animaciji.

Jače i slabije strane

    Kad smo već pomenuli animaciju, moramo reći da od Amapi-ja ne treba očekivati bones animaciju ili animacione kanale, envelope i slično. Moći ćete da "pustite" neki objekat niz path, da ga morfujete i slično, ali ćete biti ograničeni na jedan time-line, a ako poželite inverznu kinematiku, partikle, dinamiku i slične poslastice, moraćete da se oslonite na neki jači animator.

    Render je ostao rudimentaran. Zasnovan je na Phong algoritmu, mada možete da definišete i transparenciju i refrakciju. Rezultat će biti toliko bolji koliko budete bili vešti u nameštanju materijala u shader-u. Pomenuti shader je u najmanju ruku iznenađenje, jer pored impozantnog broja opcija, podržava i višestruke layer-e za 2D i 3D višekanalne teksture, tipove mapinga sa kojima se ne bi postideo ni neki daleko ozbiljniji program.

    Ni biblioteka proceduralnih materijala ne zaostaje za shader-om. Ako dobro postavite teksture, bump mape i malo podignete anti-alias, možda ćete i sami biti iznenađeni rezultatom. Active Styles se reklamira kao nova rendering tehnika, mada je to zapravo dodatak na postojeći shader. Iako su rezultati sa Active Styles-om odlični, smeta što se ne mogu komponovati sa klasičnim shader-om, već potpuno preuzimaju njegovu funkciju. Active Styles-om možete renderisati samo konture objekta, imitirati tehniku crtanog filma, neonski halo efekat i tome slično. Render je spor i pre svega je namenjen prikazivanju pojedinačnih objekata, dok za kompletne scene jednostavno nema dovoljno snage. Taj nedostatak snage se pre svega ogleda u skromnom osvetljenju i nedostatku danas već obaveznih efekata kamere.

I am happy!

    Ovako se u stvari izgovara "Amapi", s tim da se "h" što slabije čuje. Koliko ćete zaista biti srećni sa Amapi-jem zavisi pre svega od onoga što očekujete od programa. Amapi je odličan saputnik mnogim programima za render i animaciju, specijalno ako ste ljubitelj programa PoVRay (i sličnih) koji nema sopstveni modeler. Na Internetu se mogu pročitati komentari korisnika 3D Studio MAX-a, kojima Amapi vrlo često pritekne u pomoć, jer su određeni alati zaista maestralno realizovani. Saradnja sa MAX-om je posebno dobra, jer se preko MAX bridge-a Amapi može integrisati u MAX-ovo okruženje.

    Korisnički interfejs Amapi-ja zahteva izvesno privikavanje, ali posle izvesnog vremena shvatite njegove prednosti, ali i mane: zbog česte promene ugla gledanja, može vam se učiniti da se veliki deo posla u ovom programu obavlja "otprilike". To se izbegava pritiskom na taster Tab koji vas vodi u tzv. numerički mod, tačnije u prozorčić u kome možete uneti numeričke vrednosti za sve tri koordinate. Čestu promenu ugla gledanja možete izbeći i definisanjem radnih ravni, koje zamenjuju osnovne ravni globalnog koordinatnog sistema. Preciznost se povećava korišćenjem alata Snap to i Lay on, kojima se objekti pozicioniraju savršeno precizno u odnosu na druge objekte, što u drugim programima često nije moguće, zbog nepravilnih oblika i nemogućnosti očitavanja koordinata ivica.

    Zamerka se može uputiti kontroli scene, jer osim radnog stola (koji se može i isključiti) ne postoje jasni markeri za orijentaciju. Kontrolni panel u dnu je nezgodno pozicioniran, pa se zbog blizine ivice ekrana često se moraju ponavljati potezi na ikonama. Ovo ima i svoju svetliju stranu, jer će vas naterati da brže usvojite prečice sa tastature, a onda ćete sve suvišne delove korisničkog interfejsa skloniti sa ekrana. Radna površina će postati veća, a rad udobniji. Za korisnike koji su navikli na integrisane modelere, Amapi može biti pravo osveženje, dok je za sve novajlije Amapi svakako jedna od prvih st(r)anica. Konačno, 24 podržana fajl formata za izvoz i uvoz objekata garantuju da sa ovim programom ne možete pogrešiti.