Kolumbo 21. veka ploviće Mrežom

    Ako je suditi po strateškom prestrojavanju koje se ovog leta dogodilo u najvećoj svetskoj softverskoj kući, dolazi doba "velikog spremanja" na Internetu. Nesumnjivo je da prostora za unapređenja ima mnogo. Današnja topologija Interneta je prilično nalik modelu mainframe računara s kraja sedamdesetih: rad korisnika zavisi od performansi Web servera, baze podataka su (često) centralizovane, postoji centralizovana kontrola pristupa... Web sajtovi su "izolovana ostrva" i ne mogu međusobno komunicirati za račun klijenta, osim na mestu susretanja podataka - u browser-u na korisnikovom računaru. Današnje dostignuće Web-a jedva da se pomerilo sa tačke gde se pojedinačnom korisniku "servira" pojedinačna stranica, a njen sadržaj suštinski sadrži "sliku" podataka, a ne i samu njihovu strukturu. Ako pomislimo na inerciju primene Web-a u poslovnom ambijentu, reklo bi se da perspektiva baš i nije prijatna.

    Jedno od pitanja postavljenih u Microsoft-u glasi: da li je globalna mreža zaista globalna? Postoje preduslovi da ona to postane u doslovnom smislu reči, ali infrastruktura je slaba. Komunikacioni resursi su i dalje usko grlo za većinu korisnika, kako zbog brzine, tako i zbog pouzdanosti, pa mnogi svesno ograničavaju svoj virtuelni informacioni prostor na fizički umanjeni opseg u kome ovi problemi ne figurišu. U očekivanju Interneta nove generacije, čiji povoji se naziru u dobro finansiranim laboratorijama, Microsoft prepoznaje prostor budućih zahteva za vrhunskim tehnologijama projektovanja, izrade i eksploatacije softvera odgovarajućih osobina.

    Inicijativa koju je Steve Balmer, izvršni direktor Microsoft-a, prezentirao na konferenciji "Forum 2000", održanoj 22. juna u Redmondu, nazvana je Microsoft .NET i sadrži skup ideja, protokola i razvojnih sistema (koji su već u beta fazi) usmerenih na doslednu primenu Interneta kao vitalne platforme u bliskoj budućnosti. Reč je o "velikoj slici" koju nije lako objasniti u nekoliko reči: moglo bi se reći da je na pomolu novi globalni informatički koncept koji bi, zahvaljujući navikama velike populacije korisnika, mogao da bude prihvaćen. Postavimo nekoliko pitanja i pokušajmo da odgovorimo na njih u nameri da saznamo šta nam to (opet) spremaju u Redmondu.

O čemu je reč?

    Microsoft .NET se načelno sastoji od tri logičke celine standarda, protokola i proizvoda. Prvu grupu čini Microsoft .NET platforma, koja sadrži infrastrukturne elemente i alate potrebne za izradu i održavanje nove generacije servisa: .NET User Experience, protokoli i moduli za povezivanje sa inteligentnim klijentskim programima; .NET building block services, nova generacija globalnih distribuiranih servisa koji počivaju u virtuelnom prostoru; i standard za pisanje specijalizovanog .NET softvera namenjenog novoj klasi inteligentnih sprava - bio to računar, automobil, televizor ili neki drugi kućni aparat. U sledećem nivou se nalaze Microsoft .NET proizvodi i servisi namenjeni ekspoataciji i razvoju, kao što su Windows.NET, Office.NET, Visual Studio.NET i slično. Treći korak činiće razni servisi koje pišu nezavisne kuće i sami korisnici, poput današnjih uslužnih programa.

Nova Microsoft .NET tehnologija za sada je prisutna uglavnom u najavama

    Iako je možda već jasno, objasnimo pojam ".NET servis". Posmatrano na duge staze, sav aplikativni softver bi se obezbedio u vidu servisa na koji se korisnik pretplaćuje i koristi ga putem Interneta. Tako se softver više ne nalazi na lokalnom skladišnom prostoru na korisnikovom računaru. Štaviše, ako neki servis upravlja funkcijama sprave različite od računara (npr. satelitski risiver), nema ni govora o klasičnoj računarskoj obradi. Servisni provajderi će na ovaj način premostiti problem osvežavanja aplikacija, podrške samostalnom instaliranju i održavanju softvera i formiraće pozitivnu povratnu spregu u procesu razvoja. Softver koji se isporučuje kao servis će, osim toga, omogućiti Microsoft-u i drugim servisnim provajderima da brže odgovaraju na greške, napade virusa i ostale probleme koji danas dominiraju u primeni softvera.

    Pre nego što se naježite na ovu ideju, razjasnimo: klasični softver neće odumreti. Ako se govori o periodu od dve do tri godine do prve celokupne implementacije .NET tehnologije, jasno je da nas očekuje pojava barem još dve generacije "klasičnog" sofvera kakvi su, recimo, Windows i Office. I nakon toga će, veruje se, postojati paralelni tokovi na dva fronta.

Kakva je .NET tehnika?

    Prvi elementi .NET tehnologije su već na tržištu. XML (extended markup language) razvijan u Microsoft-u tokom prethodne četiri godine, predstavlja kamen temeljac, svojevrsni lingua franca integracije između strukture, sadržaja i prezentacije podataka. Ključni protokol potreban za eksploataciju podataka je SOAP (Simple Object Access Protocol), namenjen razmeni informacija u decentralizovanoj, distribuiranoj okolini koja počiva na inteligentnim klijentskim radnim stanicama. Ovaj protokol, u čijem razvoju su učestvovali Microsoft, IBM, Lotus i još nekoliko konsultantskih ustanova, sastoji se od tri segmenta: prvi definiše prostorni okvir koji opisuje šta se nalazi u paketu podataka i kako se on obrađuje, drugi čini skup pravila za prepoznavanje tipova podataka a treći segment čine konvencije za poziv udaljenih procedura i odgovarajućih odgovora ka njima. SOAP može biti "upakovan" u druge mrežne protokole, pa se podaci mogu prikazivati u browser-u, slati elektronskom poštom itd.

    Web sajtovi, po ovoj slici, treba da se pretvore u svojevrsna "XML skladišta". Željeni rezultat je sadržaj koji putem aplikativnih servisa ulazi u interakciju sa korisnikom, ali i sa drugim sadržajima na Web-u. Svaki uređaj koji bude umrežen moći će da interpretira sadržaj u kontekstu koji je potreban i dovoljan, bila to prezentacija tabela NBA lige u browser-u ili komanda video-rekorderu da počne snimanje neke emisije kada prepozna njen početak.

    Microsoft .NET building block services su elementi koji će obezbediti radni prostor korisnika računara i formirati pojavni oblik .NET okruženja. Prve "lego kockice" koje će biti ponuđene su: Identity (sistem protokola zaštite koji obezbeđuje rad korisnika bez obzira na njegovu lokaciju), Notification and Messaging (integrisani sistem toka komunikacije koji obuhvata elektronske i govorne poruke, faks i druge vidove razmene podataka), Personalization (skup podataka koji definišu pravila i preference u najširem smislu korisničkog okruženja), Calendar (napredni sistem kontrole vremena koji je razmenljiv između svih mrežnih uređaja jednog korisnika), Directory and Search (svojevrsni globalni sistem pretrage svih resursa, od globalnog telefonskog imenika do zahteva za bilo kojom informacijom) i Dynamic Delivery (koncept inkrementalne primene servisa i automatskog ažuriranja softvera bez korisnikovog angažovanja).

    Kako će se programirati u .NET ambijentu? Microsoft već razvija novi jezik C# (čita se C sharp) koji sublimira najbolja iskustva izvučena iz jezika C++, Java i Visual Basic-a, kao i iz ASP tehnologije. Dosta se govori o tome da će ovaj jezik nove generacije premostiti jaz između složenosti objektnih modela i potrebe za brzim i fleksibilnim radom. Prva iskustva se tek formiraju, ostaje da vidimo na šta će ličiti ovo "zamešateljstvo".

Kakve su .NET aplikacije?

    Aplikacije u .NET ambijentu će činiti složena kombinacija komponenti, servisa i ličnih informacija korisnika i počivaće isključivo na komunikacionoj infrastrukturi novog Interneta. Neće postojati strogo razgraničenje između pojedinačnih aplikacija, nego će one funkcionisati kao jedinstven skup koji korisnik po želji konfiguriše u celinu potrebnu za obavljanje nekog posla. Windows.NET će načelno izgledati kao skup elemenata koji čine .NET building block services, a predstavljaće glavnu platformu za ostale .NET pakete. Korisnik će beležiti svoja podešavanja na mrežnim lokacijama, tako da će njegova promena mesta rada biti transparentna. Planira se da Windows.NET bude fukcionalno komplementaran "tradicionalnoj" Windows platformi.

Interactive Software Engineering (Eiffel) je među prvima primenio koncept... i dobio pohvalu od Gejtsa

    Office aplikacije će izgledati poput mozaika u koji se smešta sve što je potrebno za prezentaciju podataka: Microsoft ovo naziva universal canvas, sugerišući da korisnik može doslovno da "nacrta" šta god mu treba da bi radio. Formiraće se svojevrsni super browser u kome će moći da se prelama tekstualni sadržaj, izvode tabelarne analize nad brojevima, koriste multimedijalni sadržaji itd. Direktna kolaboracija između korisnika će biti omogućena na prirodan način, jer kombinacija XML strukture i SOAP protokola čini odgovarajuću podlogu. Na jednoj prezentaciji u Redmondu, prisutnima je demonstrirana izrada male finansijske tabele sa dinamičkim zbirovima usred e-mail poruke. Sve kalkulacije su obavljene bez otvaranja Excel-a ili bilo kog drugog programa. Drugi primer bi bila svojevrsna brza izrada interaktivnog kalendara događaja, u kome su upotrebljeni podaci iz kontakt liste, iz baze podataka i sa raznih Web stranica. Ceo ovaj postupak je ličio na prostu izradu dokumenta u Word-u.

    Visual Studio.NET će sadržati programske modele orijentisane ka XML-u. Primenom specijalizovanih servera, integrisaće se u sistem za efikasnu distibuciju servisa u korporativnom okruženju, na pojedinačnim računarima i uređajima i na Internetu.

    bCentral for .NET je opsežni skup servisa i korisničkih alata zasnovanih na pretplati, namenjenih zaokruženju on-line komercijalnih informacionih sistema. Sadržaće centralizovani komunikacioni servis, razne komercijalne servise i novi upravljački sistem za upravljanje kontaktima sa kupcem (CRM, customer relationship management). BCentral for .NET će sadržati i posebni kataloški sistem, koji će u XML razmeni dozvoliti personalizovanu upotrebu od strane klijenata.

    MSN.NET će naslediti sadašnji koncept Web portala, ali uz obezbeženje višeg stepena interakcije sa korisnicima i umreženim uređajima. Cilj je da se postigne integracija najšireg opsega podataka, od vremenske prognoze i TV vodiča do pretrage baza znanja i učešća u interaktivnim raspravama, na svakom mestu i sa svakim uređajem osposobljenim za mrežnu komunikaciju. Personal Subscription Services je dodatak MSN.NET-u i sadržaće skup vrhunskih servisa za najšire tržište, kao što su zabavni, obrazovni i produkcioni sadržaji.

U šta će se izroditi?

    Junska prezentacija .NET tehnologije je spremljena brižljivo, do najsitnijeg detalja. U izlaganjima je primećeno pomalo grčevito nastojanje da se naglasi da aktuelna paleta proizvoda Microsoft-a nije ćorsokak, nego je reč o integraciji postojećih platformi u dugoročne strateške ciljeve. Ljudi u Microsoft-u su svesni da proces "prevaspitavanja" informatičke populacije neće proći bez potresa i velikih obrta. Prva sporna tačka je u ideji "softver kao servis": još ne postoje pokazatelji koji mogu da garantuju da će se korisnicima dopasti sistem pretplate na servise. Druga dilema se odnosi na optimizam Microsoft-a da će infrastruktura novog Interneta nuditi pouzdanu, bezbednu i jeftinu upotrebu. Takvih pitanja ima još, ali bilo bi dovoljno uveriti se u ove dve stavke. Gospodin Balmer je pomenuo da .NET znači veće preuzimanje brige oko funkcionalnosti korisnika: ovo je izjava koja može da izazove različite komentare.

    Vizija vodećih ljudi Microsoft-a predviđa novi evolutivni period koji će trajati petnaest do dvadeset godina, za koje vreme će informatička praksa doživeti promenu veću nego u prethodnih dvadeset godina. Da li će biti potrebno toliko vremena da se stvori "totalni informatički entitet" koji će obuhvatiti čitavu planetu? Na ovo pitanje verovatno ni gospodin Balmer ne ume da odgovori, ali je jasno da priželjkuje da taj entitet u segmentu softvera nosi ime njegove firme.

    Potpisnik ovih redova nije dovoljno hrabar da daje prognoze o uspešnosti koncepta .NET tehnologije. Za više od sedam godina, koliko gotovo svakodnevno pratim šta se događa u Microsoft-u, nisam imao prilike da vidim ovako čvrstu i otvorenu nameru te firme da utiče na globalne tokove u informatici. U jedno sam siguran: ovo neće ostati mrtvo slovo na papiru. Hoće li se šta menjati u "velikoj slici"? Sigurno da hoće, jer je nužan odziv tržišta, a Microsoft voli da se poigrava potrošačkom psihologijom. Ali, ovaj put biće potrebno i nešto više od marketinga da bi ekipa iz Redmonda dobila veliki deo "kolača" kada se oformi okosnica novog Interneta. Kolumbo 21. veka će ploviti Mrežom... ostaje da vidimo da li će ploviti pod Microsoft-ovom zastavom.