DOS još nije umro, a kad će...

    Paralele između računarske industrije i industrije automobila su omiljene u kompjuterskoj štampi, uz uobičajene stereotipe. Sa jedne strane, da su se automobili razvijali brzinom računara, danas bismo stigli sa kraja na kraj sveta potrošivši naprstak benzina, a motor bi bio ugrađen u sedište. Sa druge strane, da su automobili pouzdani kao računari, ne bismo stigli ni do kraja ulice a da barem jednom ne izađemo i uđemo u vozilo, kako bismo ga "resetovali". Jedan proizvod kompjuterske industrije ipak razbija taj stereotip: čak i za "sporu" automobilsku industriju dvadeset godina je dug period, pa bi svaki automobil (dobro, tu je uvek YUGO) u tom periodu bio zamenjen. A opet, MS-DOS je i posle 20 godina sa nama, doduše u nešto "presvučenom" obliku.

Decenija "umiranja"

    MS-DOS čak ni u svojoj "prvoj mladosti" nije bio naročito originalan proizvod - njegovi "repovi" se vuku do CP/M-a. Ipak, DOS je 1981. doneo personalnim računarima profesionalni imidž, a kroz sledećih nekoliko godina je (naročito u verzijama 2.1 i 3.3) obezbedio rad sa hard diskovima, efikasne poslovne primene kroz WordPerfect i Lotus 1-2-3, pa čak i neku vrstu ulaznice u grafički svet, koju je najbolje iskoristio AutoCAD.

    Promocijom verzija 4 (proleće 1989), DOS je realno rekao svoju poslednju reč - nije bilo načina da se njegova osnovna funkcionalnost proširi bez suštinskih promena i migracije u grafičko okruženje. Ipak, Microsoft je bio čvrsto rešen da iz svog osnovnog proizvoda izvuče još para, pa se opredelio za kupovinu raznoraznih uslužnih programa nezavisnih proizvođača i njihovu postepenu ugradnju za DOS, kao i za neke dodatke koji dobro zvuče na papiru ali ih u realnosti malo ko koristi (sećate li se DBLSPACE-a i velikog sudskog spora sa firmom koja je proizvodila Stacker?) Tako je u leto 1991. promovisan DOS 5 a početkom 1993. i DOS 6. Nešto kasnije, pojavila se i verzija 6.22. I to je bio poslednji DOS? Nominalno da, ali u suštini...

    DOS je preživeo do današnjih dana time što se "sakrio" ispod grafičke školjke zvane Windows. U početku je ta simbioza bila sasvim jasna: računar se podigne pod DOS-om, otkucate WIN i nađete se u Windows 3.xx okruženju. Kada je, posle bezbroj odlaganja, u avgustu 1995. promovisan Windows 95, govorilo se da je DOS-u konačno odzvonilo i da novi, 32-bitni Windows odmah podiže svoj grafički shell. Prava razlika je bila samo u tome što je komanda WIN ugrađena u neku vrstu autoexec-a: zaista se odmah podiže grafička školjka, ali je DOS ispod nje i lako možete "skliznuti" u njega. Štaviše, dobar deo 16-bitnog koda je ostao prisutan u Windows-u 95, što ja kasnije preneto i u Windows 98. I tako je DOS nastavio da živi u senci, sve do...

ME ili 2000?

    Treba biti fer i reći da Microsoft već čitavu deceniju radi na razvoju pravog 32-bitnog operativnog sistema koji se zvao Windows NT. Problem je u tome što razvoj tog operativnog sistema teče sporije nego što je iko očekivao - bile su potrebne stotine čovek-godina rada da se obezbede neke stvari koje Windows 98 u startu ima, kao što je podrška za igre, multimediju i plug and play uređaje. Kada je, promocijom Windows-a 2000 (što je samo novo ime za NT) izgledalo da je posao završen i da se verzija Windows-a za kućne i poslovne primene konačno ujedinjuju, Microsoft nas je iznenadio najavom verzije Millennium, još jednog Windows-a 95.

    Window ME se zasniva na starom jezgru, pa je "ispod" njega i dalje DOS, mada nešto bolje sakriven. U ulaznom meniju nema mogućnosti za podizanje sistema pod DOS-om, a u Shutdown meniju se ne pojavljuje opcija Restart in MS-DOS mode, ali je to samo malo bolje skrivanje pomenute komande WIN koja je "ukopana" u nekakav sistemski autoexec. Preciznija analiza pokazala je da se, nakon dve intervencije na registry bazi, sistem ponaša kao Windows 98. Videćemo da li će to važiti i za finalni ME (za sada je isprobano samo u beta verzijama) koji će biti promovisan 14. septembra, ali će, čak i ako ta dva ključa budu uklonjena, prost pregled API funkcija pokazati da 16-bitni DOS 7.0 (možda će se zvati i 9.0) i dalje obavlja niz usluga za grafički Windows.

    Zašto je Microsoft-u uopšte bila potrebna još jedna DOS/Windows generacija? Verovatno je u pitanju simbioza dva argumenta. Sa jedne strane, dobro je iscediti još po koji dolar iz postojeće tehnologije - troškovi razvoja Windows-a ME verovatno nisu bili veliki, a on će se prodavati ne samo kao upgrade, već i na novim računarima koji su namenjeni kućnim primenama. Drugo, izgleda da je i sam Microsoft zaključio da Windows 2000 nije dovoljno prilagođen kućnim primenama: i dalje se javljaju problemi sa nekim periferijskim uređajima, kvalitetni drajveri za druge uređaje kasne, a cena predstavlja problem za neke korisnika koji čvrstinu i otpornost na probleme koja karakteriše Windows NT ne smatraju presudnim parametrom. I tako, još jedan "poslednji" DOS...

    Šalu na stranu, da li je Windows ME zaista poslednji 16/32-bitni Windows? To smo govorili i za mnoge ranije verzije, ali je ipak jasno da svaka naredna verzija ima sve manje smisla. Windows 95 je bio planetarni događaj, Windows 98 samo njegova evolucija, a Windows ME je slobodno mogao da se zove i Windows 98 OSR2... mada bi pod tim imenom zaradio znatno manje novca. Microsoft je kupio dovoljno vremena za razvoj NT-a pa sam sklon da tvrdim da je integracija obe verzije Windows-a samo na korak ispred nas. Sa druge strane, to sam tvrdio i pre dve godine - uz malo sreće i mnogo inercije, možda će DOS doživeti i 25. rođendan.