Listovi naših gora

    Sasvim je razumljivo da putovanje kroz veliku galeriju srpskih velikana na Internetu započinjem upravo osvrtom na ljude vične peru odnosno veštini koja je, kako reče jedan književnik, jednostavna, ali istovremeno i veoma retka sposobnost. Dovoljan je samo pogled na našu literarnu prošlost i sadašnjost pa da shvatimo koliko bogatom književnom riznicom raspolažemo.

Ljudi od pera

    Parafrazirajući Jovana Skerlića, Dositej Obradović je bio jedan od "svete trojice" srpske duhovnosti - čovek-simbol prekretnice od stare ka novoj književnosti. Rođen je 1739. godine u Čakovu, malom mestu u Banatu. Zahvaljujući neiscrpnoj energiji i velikom entuzujazmu, iz malog banatskog sela se otisnuo u Evropu kako bi zadovoljio svoje apetite za znanjem i putovanjima. Osvrt na njegov rad upriličen je sadržajno samo na pojedinim mestima na Internetu - njegove basne, "Pismo Haralampiju" i "Predislovije" integralno su preneti The Book of Home - Dositej Obradović (www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/poezija/dositej.obradovic/) i Library, na adresi vana.vet.bg.ac.yu/Library/o/obradovic.htm.

Danilo Kiš

    Lik i delo Dositeja Obradovića predstavljeni su i na sajtu Vojvodina/Srbija Info (vojvodina.srbija-info.yu/ingles/kultura/kultura1_1.html#dositej) gde je Dositej predstavljen zajedno sa još nekoliko znamenitih ljudi ovoga kraja: Brankom Radičevićem, Isidorom Sekulić, Milošem Crnjanskim i Aleksandrom Tišmom. Izuzetno dobro organizovan on-line pretraživač The British Library (portico.bl.uk/collections/slavonic/serbian.html) omogućio mi je da saznam da ova biblioteka ima čak i prvo izdanje knjige "Život i priključenije" iz 1783. I na Internet stranici Centra za srpski jezik i kulturu (www.azbukum.org.yu/dositej_obradovic.htm) objašnjen je veliki značaj ovog narodnog prosvetitelja.

    Kritičari kažu da je Dositej otvorio mnoga evropska vrata Vuku Karadžiću, pa je i ovaj veliki reformator srpskog jezika prisutan na Internetu. Pošto je Vuk rođen u podrinjskom selu Tršiću kraj Loznice, u potragu za informacijama na Internetu krenula sam po dobrom običaju od oficijelnog sajta grada Loznice što je donelo nekoliko osnovnih podataka (www.loznica.co.yu/Licnosti/vuk_karadzic_1.htm). Reformator srpskog jezika predstavljen je kako ilustracijom Petra Ubavkića tako i biografskim i bibliografskim podacima na sajtu main.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk1.html. Isti autor predstavio je Internet-radoznalcima ćirilično pismo, uz akcenat na slovnim znakovima koje je Vuk uveo (hum.amu.edu.pl/~sipkadan/vuk2.html). Vukove zabeleške narodnih lirskih pesama, srpskih pripovedaka, pa čak i Novog Zaveta (arhivirana verzija ima 161 KB) prikupili su autori sajta Library (mala.vet.bg.ac.yu/~vana/Library/k/karadzic_v.htm). Iznenađenju nije bilo kraja kada se na sajtu Hrvatskog informativnog centra (deo o izdavačkoj delatnosti) ukazao Vukov tekst (engleska verzija - Serbs All and Everywhere) iz 1849. godine.

Andrić, Kiš, Pavić...

    Dvadeset godina nakon smrti Vuka Karadžića u Dolcu, blizu Travnika, rođen je Ivo Andrić. Andrić je jedan od naših najzastupljenijh knjževnika na stranicama velike mreže. Sadržaj na adresi www.kirjasto.sci.fi/andric.htm se, sudeći po i po broju pristupa, može oceniti kao koncizan i korektan, bez previše detaljisanja. South Slavic Literature Library - Ivo Andrić nudi više informacija pa svakako treba posetiti www.borut.com/library/a_andrii.htm.

Ivo Andrić

    Vredna je pažnje i stranica stu.sofc.edu/~mnstojill/ koja je takođe posvećena dobitniku Nobelove nagrade za književnost 1961. godine. Koncepcija sajta "Internet Arhiva Nobelove nagrade" je takva da je svaki dobitnik dobio dovoljno prostora za osnovno predstavljjanje - Andrićeva biografija nalazi se na nobelprizes.com/nobel/literature/1961a.html. Još jedna od mnogobrojnih recenzija nagrađene knjige zaslužuje pažnju - Book Review of "The Bridge on the Drina" - Ivo Andric (www.anatomy.usyd.edu.au/danny/book-reviews/The_Bridge_on_the_Drina.html).

    Web prezentacija života i rada Danila Kiša nazvana je jednostano: Danilo Kiš Home page (www.kis.org.yu). Stranica obiluje tekstualnim informacijama kao i brojnim slikama iz života Danila Kiša. Na adresi www.slavistik.uni-halle.de/_danilo/home.htm Tatjana Petzer je na nemačkom jeziku zabeležila sve što je od značaja za Kiša, inače sina mađarskog Jevrejina Eduarda Kiša i Crnogorke Milice Dragićević. Veoma zanimljiva priča na temu nacionalizma potpomognuta Kišovom knjigom "Čas anatomije", objavljena u Arts Journal-u 1996. godine, nalazi se na 128.220.50.88/demo/performing_arts_journal/18.2kis.html.

    Sajt Milorada Pavića (www.khazars.com/knjigeo.html) je pregledan, sadržajan i informativan, možda i zato što se razvija pod "dirigentskom palicom" Pavićeve supruge. Šalu na stranu, prezentacija autora i njegovih radova zaslužuje visoku ocenu pre svega zahvaljujući dobroj koncepciji i intuitivnom pretraživanju sadržaja u okviru samog sajta. Ova prezentacija na Internetu predstavlja apsolutni vodič kroz Pavićeve romane, pesme i zbirke priča, a nudi čak i adrese na Internetu putem kojih možete naručiti njegove knjige (www.khazars.com/dela.html).

    Jovan Jovanović Zmaj je u Komptonovoj on-line enciklopediji (www.optonline.com/comptons/ceo/21061_Q.html) predstavljen veoma kratko kao srpski pesnik i novinar koji je živeo od 1883. do 1904. godine, dok je sadržaj na već pomenutom sajtu Library (mala.vet.bg.ac.yu/~vana/Library/j/zmaj.htm) bogatiji, pa uključuje i prikaze njegovih pesama, klasifikovanih prema afinitetu autora Web stranice. Sajt slične sadržine, ali daleko obimniji po broju dečijih pesama, nalazi se na www.bgdconsulting.com/zmaj. Ukoliko želite da imate sve pesme čika Jove Zmaja u elektronskoj formi, potražite ih na stranici www.borut.com/library/a_zmajjj.htm.

Štafelaj na Web-u

Olja Ivanjicki

    Internet je velika riznica u kojoj su smeštena likovna dela poznatih srpskih i jugoslovenskih umetnika svih epoha. Najzastupljenije su informacije o slikarima i vajarima XIX i XX veka sadržane u prikazima njihovih dela, biografijama i kratkim zanimljivostima iz života. Ako bismo se ovom prilikom prisetili samo nekih umetnika u periodu od XVIII veka do danas, neizostavno bi, kao prvog, trebalo pomenuti Arsenija Teodorovića, tvorca brojnih ikonostasa i portreta među kojima je i portret Dositeja Obradovića.

    Teodorović je pripadnik klasicističkog pravca u slikarstvu ali, nažalost, o ovom značajnom srpskom slikaru YU Internet nudi šture i nepotpune informacije. U okviru sajta Serbia Info/Art of Serbia (www.serbia-info.com/enc/art/4-century.html) mogu se pročitati kratke i zanimljive informacije vezane za istoriju slikarstva XIX i XX veka u Srbiji.

    Prva među ženama slikarima Srbije bila je Katarina Ivanović. Rođena je 1811. u Sekešfekervaru, a od njenih mnogobrojnih slika treba izdvojiti "Italijanskog vinogradara" (www.serbia-info.com/enc/art/4-century.html) i "Žena u srpskom" koja je postavljena na sajtu www.yurope.com/people/nena/Galerija. Treba svakako pogledati i dela Nadežde Petrović, koja je rođena 1873. u Čačku. Pripadala je grupi impresionističkih slikara koji su stvarali u periodu od 1900. do 1918. godine. Neke od njenih slika, u društvu slika ostalih srpskih impresioniata kao što su Beta Vukanović, Kosta Milićević i Milan Milovanović možete pogledati na www.yubusiness.co.yu/nmuzej4.htm, odnosno www.yubusiness.co.yu/impress.htm. "Autoportret" nastao 1907. godine izložen je u Narodnom muzeju u Beogradu, a Internet adresa je suc.suc.org/culture/history/Hist_Serb_Culture/chs1/html/Nadezda_Petrovic.html. U okviru prezentacije Čačka (www.cacak.org.yu/ustanove/galerija/postavka.htm) Nadeždine slike čine stalnu galerijsku postavku.

Milena i Vogue

    Za Milenu Pavlović Barili kažu da je bila izuzetno talentovana, nadrealistički orijentisana slikarka. Kratak osvrt na njen rad i život (umrla je 1945, u 36. godini) predstavljen je na sajtu Serbia Info News na adresi www.serbia-info.com/news/1999-12/07/16011.html u okviru teme Kultura, a kao osvrt na izložbu koja je postavljena u galeriji "Progres" povodom 90 godina od Mileninog rođenja. Slika "Venera sa lampom", naslikana 1938. godine, izložena je u Muzeju moderne umetnosti u Beogradu, a na Internetu na adresi suc.suc.org/culture/history/Hist_Serb_Culture/chs1/html/Milena_Pavlovic.html.

    Interesantno je spomenuti da su Barilijevu, iako blisku rođaku porodice Karađorđević, poluitalijanku, umetnicu i blisku džet-setu, Srbi tek nakon smrti prihvatili kao svoju veliku umetnicu. Ova srpska slikarka crtala je i ilustracije za magazine Town and Country i Vogue pa neizostavno treba posetiti www.vintagemagazines.com/vogue/vogue.htm gde je predstavljeno (po dekadama izlaženja, počev od 1910. godine) desetak naslovnih stranica i danas priznatog modnog časopisa Vogue. Prepoznavanje naslovne stranice čiji je autor naša slikarka prepuštam vama.

Vuk Karadžić

    Vredna galerija slika Uroša Predića, Paje Jovanovića (www.vrsac.com/ovrscu/licnosti.htm), Đure Jakšića, Jovana Bijelića i drugih nalazi se na adresi www.yurope.com/people/nena/Galerija. Spomen zbirku Pavla Beljanskog koju sačinjavaju slike umetnika prve polovine dvadesetog veka (Sava Šumanović, Marko Čelebonović, Petar Lubarda, Milan Konjović i drugi) prezentovao je "Art magazin" (www.artmagazin.co.yu/galerije/beljanski/pregled.htm). Još jedna velika galerija predstavila je na Internetu slikarku Olju Ivanjicki - YU Cyber galerija (www.yubusiness.co.yu/olja.html). Sadržajno je bogata biografskim podacima, kritikama, priređenim izložbama i obiljem njenih radova. Ako do sada niste videli ulje na platnu "Mihajlo Pupin i mi" ove talentovane i konraverzne slikarke, preporučujem da pogledate prezentaciju ove slike na www.datanet.yu/izlozba/s06.htm.

    Slikar Mića Popović je jedan od retkih naših umetnika o kome je, još za života, napisano sedam monografija. Rođeni Lozničanin je zaslužio prezentaciju na adresi matičnog sajta grada Loznice, www.loznica.co.yu/Licnosti/mica_popovic%201.htm, zajedno sa velikanima iz ovog kraja, Vukom Stefanovićem Karadžićem i Jovanom Cvijićem. Na stranicama Serbian Unity Congress (suc.suc.org/culture/art/Mica_Popovic/) u kratkim crtama su oslikani zivot i umetnost Miće Popovića kao slikara, likovnog kritičara i pozorišnog scenografa. Deo velike zbirke slika njegovih slika možete pogledati na suc.suc.org/culture/art/Mica_Popovic/select.html.

Slavni naučnici

    Brojne razloge zbog kojih Mihajlo Pupin treba da bude u vrhu ove storije o našim poznatim i priznatim naučnicima na Internetu svi smo usvojili još u osnovnoj školi, ali uvek vredi obnoviti gradivo... a Internet pomaže i u tome. Sfera njegovog rada bila je usmerena na oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike, a spisak od 24 patentirana pronalaska nalazi se u okviru sajta "Naučnik Mihajlo Pupin" na adresi www.imp.bg.ac.yu/mpupin/. Doktorat iz oblasti fizičke hemije stekao je u Berlinu. Pored naučnog rada 40 godina je predavao na univerzitetu Kolumbija u Njujorku od 1901. godine gde je bio redovni profesor odeljenja za elektrotehniku (www.astro.columbia.edu/~ff/pupin.html).

Mihajlo Pupin

    Godine 1923. Mihajlo Idvorski Pupin napisao je autobiografsku knjigu "Sa pašnjaka do naučnika" (u originalu From Immigrant to Inventor) za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu (www.imp.bg.ac.yu/mpupin/knjiga.htm). S obzirom na to da je rođen u mestu Idvor, u Banatu, Vojvođani su mu na oficijelnom sajtu Serbia-INFO/Vojvodina (www.vojvodina.srbija-info.yu/ingles/nauka/nauka1.html) posvetili nekoliko rečenica u okviru teme Nauka, gde je u društvu matematičarke Mileve Marić (Ajnštajn).

    O Milevi Marić ima veoma malo zapisa na Mreži - njeno ime je uvek deo biografije Alberta Ajnštajna. Prisutne su razne dileme oko toga ko je zaslužan za osnovu ideje o teoriji relativnosti - Mileva ili Albert, pa se 1990. godine i The Boston Globe priključio polemici objavivši tekst pod naslovom Out from the shadows of "great" men koji se nalazi na www.compuserb.com/mileva02.htm. Osnovni biografski podaci koji su vezani isključivo za život i rad Mileve Marić smešteni su na sajtu www.ipts.de/women/yvonne.htm.

    Čuvenom botaničaru Josifu Pančiću posvećeno je malo prostora na Internetu. Jedino je vredno pomenuti zvanični sajt Bajine Bašte (bajinabasta.com/mainbb/cuda/cuda_omorici.htm) gde su, između ostalog, predstavljene lepote ovog kraja u okviru teme "Čuda i lepote".

Nikola Tesla - čovek izvan vremena

    Stranice posvećenu Nikoli Tesli su najzastupljenije, a prisustvo brojnih podataka na inostranim domenima prednjači u odnosu na domaće sajtove. Sve o Teslinom životu i patentima pročitaćete na mestu poetskog naziva "Nikola Tesla - Čovek izvan vremena", www.nickf.com/tesla.htm. Ukoliko vas pretežno zanimaju biografski podaci, posetite sajt "Nikola Tesla - kratka biografija" (www.neuronet.pitt.edu/~bogdan/tesla/bio.htm). Teslini kalemovi i način njihovog finkcionisanja prikazani su na www.mos.org/sln/toe/tesla.html.

    Zanimljive fotografije u okviru galerije slika Teslinih eksperimenata upriličene su na www.tesla.org/teslaimagesgallery.htm. Na Internetu se nalazi i kompletna kolekcija Teslinih "američkih" patenata, sortirana po abcednom redu. Autor je Jim Bieberich (www.mall-usa.com/BPCS/tesla.html). Ukoliko želite da nabavite knjige čiji je autor ili koautor Nikola Tesla, poseta adresi www.kanjar.com/bookstore/science/tesla.html biće od velike koristi.