Mreža bez žica

    Pre nekoliko meseci angažovala me je firma iz Republike Srpske da rešim kompletnu računarsku komunikaciju unutar preduzeća. U gradu se nalazi čak pet lokacija koje treba povezati u jedinstvenu računarsku mrežu. Dočekali su me sa već gotovom idejom da odemo do lokalne telekomunikacione kompanije, zakupimo stalne veze između tih lokacija, postavimo modeme, rutere...

    Sve bi to bilo logično da se tih pet lokacija ne nalazi u krugu od pet stotina metara, kao i da je željena brzina komunikacije između tih lokacija barem 2 Mbps. Osam 2 Mbps modema, četiri odgovarajuća jednoportna rutera i jedan četvoroportni ruter predstavljaju zamašnu investiciju, kojoj treba dodati inicijalne sume za postavljanje iznajmljenih linija i kasniji mesečni zakup.

    Kada se radi o tako kratkim rastojanjima, najpre pomislim na provlačenje optičkih kablova između lokacija. Nažalost, u ovom slučaju to nije bilo moguće, jer se lokacije nalaze u centralnoj gradskoj zoni gde je jako teško i skupo organizovati kopanje kanala. Ako ne može žicama, može li bez žica, wireless? Sve lokacije bi dobile odgovarajuće uređaje za bežičnu komunikaciju koji se povezuju na lokalnu mrežu, kao i na odgovarajuću antenu za komunikaciju sa drugim takvim uređajima na ostalim lokacijama. Uređaji bi radili brzinom od 2 Mbps.

Wireless povezivanje više lokalnih mreža i računara

Sa i bez bridge modula

    Uređaji ove vrste najčešće se prodaju u dve varijante: sa i bez bridge modula. Model sa bridge modulom je sposoban da segmentira saobraćaj pa se koristi kada iza njega stoji hub i kompletna računarska mreža. I varijanta bez bridge modula se može koristiti za povezivanje lokalnih mreža, ali ako se uređaj poveže na lokalni ruter koji će umesto njega segmentirati saobraćaj. Pošto na svim lokacijama postoje kvalitetni računari na kojima se bez teškoća može instalirati softver za rutiranje, opredelili smo se za značajno jeftiniju varijantu wireless uređaja bez bridge modula. Tako bi wireless uređaji činili jedan mrežni segment preko koga bi išla kompletna komunikacija između lokalnih mreža, posredstvom rutera u svakoj od njih.

    Uređaji sa bridge modulom koje smo imali na raspolaganju su umeli da povežu samo dva mrežna segmenta, a nama je trebalo pet. Ako bi se opredelili za wireless backbone sa uređajima koji umeju da direktno (na lokalni hub ili switch) spoje više lokalnih mreža, morali bismo da kupimo wireless multipoint base station na centralnoj lokaciji a na ostalima wireless uređaj sa bridge modulom, što bi znatno poskupelo realizaciju.

    Najpre smo testirali rešenje u našem prostoru, tako što smo u različitim sobama postavili po jedan Wireless uređaj i povezali ga na switch. Na svaki switch je bio vezan po jedan računar, pa smo sa zadovoljstvom konstatovali da svi računari "vide" jedan drugog i da smo spremni da odemo na "teren" i počnemo testove u realnom okruženju. Oni su neophodni pošto je glavni problem pri postavljanju nove wireless mreže odrediti koji tip antena treba koristiti, gde ih postaviti i kako organizovati komunikaciju među njima. U specifikacijama ćete naći lepe tabele koje pokazuju maksimalni domet pojedinih antena, ali je to maksimalni domet u idealnim uslovima, što i piše (sitnim slovima) ispod tabele.

    Proizvođači se jasno ograđuju da u navedene podatke ne ulazi slabljenje koje uzrokuje kabl kao i da nisu uzeti u obzir uticaji okoline. Konačno, sve se završi manje ili više jasno izrečenom konstatacijom da morate odneti test opremu na konrektnu lokaciju i tamo probati - nije isto ako se između antena nalazi drvo, zid ili armirani beton. Sve prepreke značajno smanjuju domet.

Soliter koji smeta

    Mali problem u konkretnom slučaju bio je što se tri lokacije nalaze sa jedne strane solitera, a dve sa druge. Veza između prve tri lokacije je lako rešena postavljanje odgovarajućih antena, jer te tri lokacije imaju optičku vidljivost. Na jednoj od njih je postavljena Omni antena ka kojoj su usmerene Yagi antene na druge dve lokacije. Antene smo izvukli na spoljne zidove i montirali ih na metalne nosače. Ostao je problem dve lokacije sa druge strane solitera. Probali smo sa Yagi antenama koje smo usmerili ka Omni anteni sa druge strane solitera, ali uređaji se nisu "videli" - soliter sa betonskim armiranim zidovima je bio prekrupan zalogaj.

    Problem kog ovakvog testiranja je što morate da vučete kompletnu skalameriju koja se sastoji od antene, krutog, teškog i debelog RG-213 kabla, wireless uređaja i računara, pa još da dovodite struju na krov zgrade. Mnogo jednostavnija varijanta je da stavimo wireless PCMCIA karticu u notebook i da šetamo okolo dok ne pronađemo lokaciju sa koje se "vidi" Omni antena sa druge strane solitera. Srećom, vezu smo dobili na samo desetak metara od jedne od lokacija. Odmah je postavljen nosač za antenu na krovu iznad tačke u kojoj smo imali vezu i sve je, na opštu radost, proradilo kako treba. Ostala je još jedna lokacija, ali za nju neće biti ni problema, jer ako ne bude mogla direktno da vidi Omni antenu sa druge strane solitera, videće susednu lokaciju, već povezanom, pa će sa ostatkom wireless mreže komunicirati preko te lokacije.

    Wireless uređaji koje smo koristili u ovoj instalaciju je napravila firma Planet i oni nose oznake WAP-900. Sa zadnje strane imaju RJ-45 10 Mbps Ethernet port koji se povezuje na računar ili lokalni switch. Tu je i konektor na koji se vezuje antena kao i devetopinski RS-232 port preko kog se uređaj konfiguriše. Mi taj port nismo koristili, pošto postoji jednostavniji sistem za konfigurisanje korišćenjem Windows softvera koji komunicira sa uređajem kroz lokalnu mrežu. Posebna pogodnost je što se mogu daljinski konfigurisati i WAP uređaji koji su već uključeni u mrežu.

    Uređaji komuniciraju na 2.4 GHz. U slučaju da u blizini postoji sličan uređaj, razdvajanje se vrši preko odgovarajućeg ID-a koji se definiše za grupu WAP uređaja. Ako je potrebno da se sistem zaštiti od neovlašćenog uključenja u Wireless mrežu, uređaji omogućuju definisanje liste MAC adresa kojima je dozvoljena komunikacija sa svakim od uređaja. Izmena konfiguracije WAP-ova je zaštićena posebnom šifrom.

Surf iz kafića

    Prvi dani rada mreže su pokazali da WAP uređaji rade pouzdano, jer nije bilo ni jednog prekida u komunikaciji niti druge smetnje. Mreža WAP-ova dopušta slobodan izbor potokola koji će raditi preko njih. Na konkretnoj instalaciji smo bez problema koristili TCP/IP. Brzina je očekivana za uređaje koji su deklarisani za maksimalni protok od 2 Mbps. WAP uređaji su uspešno komunicirali i sa wireless karticom i wireless PCMCIA karticom u našem notebook-u. Zadovoljstvo je sedeti u susednom kafiću i uz pomoć notebook-a i wireless kartice raditi sa softverom instaliranim u firmi...