Brzinski šampion renderinga

    Kompjuterska animacija se danas konzumira svuda i predstavlja osnovu ne samo animiranih filmova, već i TV reklamnog programa, holivudskih hitova, Internet prezentacija... Zato su sve popularniji alati za njeno kreiranje. Ti alati se takmiče karakteristikama, robustnošću, hardverskim zahtevima i, konačno, cenom. Nekada su se napredak i modernizacija digitalnih animatorskih alata mogli pratiti jedino posmatrajući najjače softverske pakete, koji su donosili nova rešenja, usvajali i napuštali koncepte... Vremena se promenija: smernice razvoja animatorskog softvera više ne tražimo samo u najskupljim programima, već analiziramo i primenu tih rešenja u programima srednje kategorije. Oni dolaze nešto kasnije, pa su upotrebljena rešenja često zrelija. Osim toga, takvi programi imaju širu publiku, koja predstavlja bazu iz koje će doći budući korisnici ekskluzivnijih programa.

Program kao gama

    Cinema 4D kompanije Maxon je program srednje klase sa pristojnim ray-tracer-skim stažom. Njegova prethodna verzija bila je vrlo prijatno iznenađenje po raznim pitanjima. dok je aktuelna verzija 5.2 (odnosno 5.3, u zavisnosti od platforme) u svetskim render krugovima pobrala mnoge simpatije. Na pretprošlom Siggraph-u Cinema 4D je ocenjen kao najperspektivniji render paket. Čvrsta arhitektura, brzina i otvorenost, ali i prisutnost na sijaset operativnih sistema obezbedili su programu solidnu podršku, kako od strane korisnika, tako i od onih koji razvijaju plug-in-ove, prikupljaju materijale, teksture, objekte... Cinema 4D je u evropski projekat koji se uspešno prodaje i na američkom tlu. O značaju i kvalitetu dovoljno govori činjenica da njegov razvoj direktno podržava i Evropska Unija.

    Cinema 4D postoji u tri varijante: Cinema 4D GO, Cinema 4D SE i Cinema 4D XL. Verzije se razlikuju po funkcionalnosti, krajnjim dometima, ceni i krugovima kojima su namenjene. GO verzija u svom modeleru nema mogućnost editovanja posebnih verteksa, što XL i SE imaju. Sa druge strane, samo XL verzija ima kontrolu nad NURBS objektima i tzv. FFD (Free Form Deformations - klasični Lattice Deformer iz Maya). XL verzija jedina ima i real-time, MIP i SAT mapiranje tekstura, batch render za više projekata, particle sistem, bones sistem, envelope kontrolu, animirane Bulove operacije i podržava rad sa više procesora. GO verziji nedostaje još i "neograničena" rezolucija (16000*16000), alpha kanal, bolji anti-aliasing, specijalni, morfing i blend efekti, kao i animiranje matematičkim formulama.

    Iz ovoga se jasno vidi da je GO verzija Cinema 4D paketa namenjena pre svega kreatorima Internet animacija, koje su jednostavnije i ne zahtevaju najmodernije i najkomplikovanije alatke. SE verzija je namenjena naprednijim korisnicima ili budućim animatorima na nekom kursu animacije, dok je Cinema 4D XL alat za složene poduhvate. Možda je još uvek prerano govoriti o učešću Cinema 4D-a u nekom od holivudskih hitova, ali performanse ovog paketa treba shvatiti vrlo ozbiljno.

Render u mreži

    Korisnički interfejs i formati zapisa fajlova su u sve tri verzije identični, što važi i za varijante programa prilagođene raznim operativnim sistemima. Time je obezbeđena saradnja među korisnicima, ali i upotrebljivosti u uslovima heterogenih mreža i radnih stanica.

    Kad smo već kod mreža, treba pomenuti i jedan od najznačajnijih pratećih programa - Cinema 4D Net. On umrežene radne stanice pretvara u "render farmu" izuzetnih karakteristika. Render proces se del na neograničeni broj radnih stanica, čime se drastično skraćuje vreme završetka posla. Cinema 4D Net je multi-threading aplikacija, tako da može da iskoristi do 16 CPU jedinica po jednom računaru, kao uostalom i Cinema 4D.

    Cinema 4D Net će raditi na Windows-u 95/98/NT, MacOS-u, SUN-u, SGI stanicama, Linux-u itd, ali ostaje nejasno zbog čega sam Cinema 4D ne pokriva toliko operativnih sistema. Recimo, nigde se ne pominje verzija za Linux, mada je BeOS verzija u najavi.

    Kompletan interfejs Cinema 4D Net aplikacije napisan je u HTML-u (nešto poput IP Sharer-a), tako da se može kontrolisati bilo kojim konvencionalnim browser-om. Komunikacija među umreženim radnim stanicama se odvija preko TCP/IP protokola pa se u render projekat, pored stanica u lokalnoj mreži, mogu uključivati i računari na Internetu. Računari se mogu dodavati i oduzimati od "render farme" po potrebi, bez gubitka podataka. Operacija dodavanja i oduzimanja se može izvoditi čak i kad je render proces u toku, tako da se određene radne stanice preko noći mogu pridružiti "render farmi", da bi ujutru ponovo postale regularni Office računari. Ovakva fleksibilnost otvara mnoga pitanja sigurnosti, ali to je već sasvim druga priča o kojoj ćemo možda govoriti u nekom od narednih brojeva "PC"-ja.

I zvezdani ratovi

    Maxon nudi još jedan program koji se idealno uklapa sa Cinema 4D paketom: Maxon Instant Space. On omogućava da u nekoliko poteza napravite scene svemirskih bitaka. Dovoljno je da od predefinisanih komponenti sastavite sopstvene svemirske brodove, a da im zatim menjate teksture i boju.

    Instant Space ne služi samo kao konstruktor svemirskih brodova, već i za animiranje nebeskih tela kao što su planete ili asteroidi. Program će oduševiti početnike koji brzo dolaze do atraktivnih rezultata, pa se isporučuje zajedno sa Cinema 4D GO verzijom; svi ostali korisnici Maxon-ovih programa mogu da ga naruče zasebno.

    Najavljen je i program 3D paint, čije je radno ime Marvin. On treba da dopuni jedan od najočiglednijih nedostataka Cinema 4D paketa na polju tekstura i njihovog mapiranja. Oni koji se bave 3D modeliranjem i animacijom znaju koliko je komplikovano pripremiti bitmapu pripremiti u jednom programu a "lepiti" je u drugom, pa bi Marvin mogao da bude pravi pogodak. Ova aplikacija ima izvesne veze ka programskoj strukturi Cinema 4D paketa, ali će moći da se koristi i sa drugim 3D programima.

O lepoti i brzini

    Korisnički interfejs se nije značajnije promenio od prethodne verzije, koju smo pretstavili pre dve godine ("PC #34"). Postao je detaljniji i komplikovaniji tačno onoliko koliko je sam Cinema 4D postao moćniji, ali je zadržao intuitivnost i interaktivnost koje su mu bile najjača strana. Korisnički interfejs Cinema 4D-a je dosta prilagodljiv i može biti klasični 4-view interfejs ili, poput interfejsa Lightwave-a, u jednom Perspective prozoru. Alati su podeljeni na nekoliko toolbar-ova i prozora pa će za simultani rad u njima biti potrebno određeno privikavanje.

    I dalje smeta nemogućnost operisanja svim prozorima i toolbar-ovima kao jednim programom - i dalje se radni prostor ne može "razvući" preko celog ekrana jednim potezom. Ukoliko radite sa još nekim programom u pozadini, što je sasvim standardna stvar, može da zamara što su neki prozori Cinema 4D-a ispred, a neki iza prozora "strane" aplikacije. Treće dugme na mišu i dalje nije iskorišćeno, što je neracionalno sa stanovišta render programa, čiji je korisnički interfejs i sa upotrebom trećeg dugmeta dovoljno komplikovan. Ni upotreba shortcut-ova nije jača strana paketa Cinema 4D: prečice postoje, ali se na njima nekako ne insistira, mada je ovaj način rada daleko produktivniji.

    Cinema 4D podržava sve senčene prikaze, koji su veoma brzi. Naročito treba pohvaliti novi render metod, koji podseća na strip tehnike crtanja i daje izvrsne rezultate, a pri tome je dovoljno brz da bi ga možda trebalo uvrstiti i u real-time prikaze. Nešto slično (pod imenom Cell Shader) ima Lightwave, ali nam se čini da je Maxon-ov adut atraktivniji. Inverzna kinematika je takođe lepo urađena, mada u solo perspektivnom prikazu može biti manjih problema sa osama. Rešenje bi bilo prelazak na 4-view, mada korisnici koji rade pod NT-om tada "plaćaju penale" - prikaz je sporiji, zbog prioriteta koje NT dodeljuje taskovima sa iscrtavanjem. Pod Windows-om 9x takvih problema nema.

    Program Cinema 4D i dalje ne obezbeđuje forward dynamics. Obradovalo nas je postojanje sila i polja, ali su ona aktivna samo u Particle sistemu, koji je sasvim solidan. Malo smeta što bilo koji objekat ne može da bude emiter ili deflector, ali se uz malo truda mogu simulirati i ove pojave.

    Brzina ray-trace-a je već legendarna. Scena skromne kompleksnosti sa 13 objekata i 131,532 poligona, velikim ogledalom i tri svetla, u 640*480 i minimalnim anti-aliasingom se "renda" za 32 sekunde na Celeron-u 300. Slična scena sa 48 objekata, 526,080 poligona izračunava se za 2:27 na istoj mašini, dok je za scenu sa 200 objekata i 1,902,152 (!) poligona potrebno svega 22 minuta. Treba li reći još nešto?

Zatišje pred buru

    Sav napredak programa Cinema 4D u odnosu na prethodnu verziju mogao bi da bude tek zatišje pred buru, koje najavljuje verziju 6.0. Ona bi trebalo da za Cinema 4D bude ono što je MAX značio za 3D Studio. Najavljeno je preko 1000 značajnih noviteta, najmodernije alatke i neka rešenja koja do sada nisu viđena ni u jednom render paketu. Obećavaju se parametarske primitive, HyperNURBS objekti, preko 50 tipova osvetljenja (uključujući i radiosity-like), volumetrijski šumovi i negativno osvetljenje. U animaciji se najavljuje Point Level Animation i do Sound Rendering sa (ni manje, ni više) Doplerovim efektima.

    Arhitektura programa će i dalje biti bazirana na Maxon-ovom programskom jeziku COFFEE koji je dao izuzetne rezultate. Uspeh novoj verziji garantuje i samo 5% koda zavisnog od operativnog sistema, dok će sve ostalo biti deljeni kod. Ukoliko Cinema 4D i u narednoj verziji zadrži brzinu svog ray-tracer-a, biće zaista vredan pažnje i, naravno, novog prikaza u časopisu "PC".