"PC" u mreži

    Priča o našoj staroj mreži se u suštini ne razlikuje od priča o drugim mrežama koje je pregazilo vreme. U početku smo imali tri računara spojena koaksijalnim kablovima u jednostavnu Ethernet mrežu. Za svaki novi kompjuter pronalazili smo novo parče "koaksijalca" kako bismo ga, uz što manje gubljenja vremena, povezali u mrežu i nastavili sa radom do dugih noćnih sati - kao što to u Redakcijama časopisa uvek biva, rokovi su uvek "nategnuti", a kada se broj završi, onda je vreme za testiranje opreme koja je upravo stigla, planiranje novog broja i tako u krug... Mreža je rasla i uglavnom radila kako treba, odolevajući čak i bliskim susretima sa našom "nežnom" spremačicom tetka Radom.

    Brzina od 10 megabita u sekundi je bila zadovoljavajuća za Quake koji se igrao u slavu završenog broja, za pristup Internetu sa svih računara, za razmenu programa, tekstova i još koječega. Jedine primedbe je iznosila DTP ekipa, kada na server treba preneti neku veću sliku ili naslovnu novog broja (da samo znate koliki je fajl od koga nastaje naslovna strana...). Sreća je što su svi oni prilično društveni, pa im vreme dok čekaju da slika pređe sa jednog računara na drugi prođe uz pokoju šalu i trač.

Instant rešenja

    Prvi korak ka boljoj mreži učinili smo testirajući servere u koje su ugrađene 100 Mbps kartice, na koji se koaksijalni kabl mogao "povezati" samo grubom silom. Srećom, istom prilikom je na test stigla i neka mrežna oprema, pa smo iskoristili jedan od habova, razvukli nekoliko UTP kablova i tako napravili lep korak napred. Ponovo je sve urađeno po principu "instant rešenje za nekoliko minuta" - dovoljno da se iskopiraju novi benchmark testovi na test server. Tom prilikom su DTP stanice dobile nove, 100 Mbps mrežne kartice, opet radi nekih testova.

Hub

    Nakon toga, nije bilo povratka - dovoljno je čudo što smo uopšte "ulovili" trenutak kada se računari za prelom ne koriste i zamenili kartice. Obzirom da nove 100 Mbps kartice nisu imale BNC konektore, vraćanje tih računara na stari "kaoksijalac" nije dolazilo u obzir. Našli smo hab koji je imao i BNC konektor tako da su kompjuteri za prelom bili povezani UTP kablom na hab, a preko BNC konektora na tom habu sa ostatkom mreže. Gledajući naokolo, primetili smo da se slično "prelazno rešenje" primenjuje u brojnim domaćim firmama.

    Vremenom su se pojavljivali problemi sa mrežnim kartama na još nekoliko računara, pa smo i njih prebacili na UTP vezu. "Uzbuna" je uvek nastupala kada se ispostavi da se neki od računara ne vide sa mreže, i to najčešće dan-dva pred zaključenje broja, kada je gužva najveća. Onda kreće potraga za drugom karticom i novim UTP kablom. Verovatno se naš urednik Gaša neće složiti sa mnom, ali mi se čini da smo kartice i kablove uvek nalazili ispod tri kutije od ploča, kamere, dva-tri procesora, nešto memorije i niza sitnica na njegovom stolu. Kao posledica toga, nisam siguran da smo imali dve iste kartice i dva ista kabla na celoj mreži. I opet je sve nekako radilo...

    Istina, merenja koja su izvršili kolege iz firmi Decode i BCS Profesional, kada su došli da instaliraju novu mrežu, pokazala su da naša stara mreža uopšte nije radila, tj. da teoretski nije trebalo da radi. Razlika između teorije i prakse učinila je da svaki broj "PC"-ja izađe na vreme pa je možda ispravnije reći da je mreža radila... pa, recimo kao Gašina "Peglica" koja se "butuje" poput raketnog motora.

Crveno slovo u kalendaru

    Kada mi je Dejan rekao da će doći ljudi da postave novu mrežu "kako treba", odmah sam crvenom olovkom zaokružio taj dan u kalendaru. Dođoh u Redakciju i zatekoh ekipu "pod komandom" kolege Dragana Radojčića, kompletan materijal, alat, elan na visini... Prvi posao je bio da "uzmu meru" našoj staroj mreži i tako napismeno dokažu da je nemoguće zapravo moguće. Na slici 1 dati su podaci dobijeni merenjem uređajem OMNIscanner. Sliku preporučujemo svima onima koji veruju da se mreža pravi tako što se iseku kablovi potrebne dužine, montiraju RJ-45 konektori na krajevima, kablovi "ubodu" u hab i mrežnu karticu, a onda razapnu tako da što manje smetaju.

    Nezaštićeni kablovi koji nisu postavljeni u kanale i propisno instalirani, vremenom izgube svoje karakteristike iz brojnih razloga. Koliko se puta desilo da neko zgazi na njih, da ih zakači nogom i istegne, da ih pomeri na drugo mesto jer mu trenutno smetaju, a tamo je baš energetski kabal, neonska sijalica, neki trafo... Niko od nas se, naravno, nije sećao odakle potiče bilo koji od UTP kablova i konektora koje smo koristili, pa je gotovo nemoguće reći kakve su inicijalne karakteristike ti kablovi i konektori uopšte imali.

    Zato je nova mreža rađena "kako treba". Najpre smo definisali zahteve, koji su uglavnom bili standardni. Želimo Ethernet mrežu koja obezbeđuje brzinu od, za sada, 100 Mbps, ali bismo voleli da imamo "rezerve", što zbog kasnije nadgradnje, što zbog testiranja mrežne opreme. Želimo da kompletan pasivni deo mreže bude urađen po odgovarajućim standardima za strukturno kabliranje i da se pritom vodi računa čak i o estetici. Naš prostor je podeljen u dve fizičke celine, pa je bilo logično da se odrede dve razvodne tačke - u svakom prostoru po jedna.

Oprema

    Na razvodnim tačkama se nalaze patch panel i switch. Od patch panela do svakog radnog mesta postavljen je Wall UTP kabl koji se završavao nazidnom utičnicom sa jednim ili dva RJ45 priključka, u zavisnosti od potreba tog radnog mesta. Kablovi su postavljani kroz moderne plastične kanale koji su montirani vodeći računa o položaju drugih instalacija, položaju neonskih svetiljki, toplotnih izvora i svemu drugom što je jasno propisano u standardima. Estetika je zahtevala da se na svim uglovima oistave odgovarajući elementi, a da se sami kanali postave tako da budu što manje upadljivi. Proizvođač pasivne opreme je renomirana firma Panduit.

    Da bi udovoljili postavljenom zahtevu da mreža (kasnije) omogući i brzine preko 100 Mbps, korišćeni su kablovi, utičnice, konektori i patch panel koji ispunjavaju kriterijume kategorije 6. Naravno, nije dovoljno samo koristiti odgovarajuće elemente da bi mreža zadovoljavala kategoriju 6 - treba veoma pažljivo sprovesti instalaciju. Tačno se zna kako se smeju prostirati kablovi, sa čime se oni povezuju, koliko se smeju "odvrnuti" parice prilikom krimpovanja i slično.

Eliminacijom do krivca

    Naš urednik Gaša je bio nestrpljiv da bude prvi koji će biti povezan na novu mrežu, pa smo uzeli stari hab, sproveli dva patch kabla od patch panela do haba, odnosno od Gašinog računara do utičice. Uključili smo računar, uključili hab ali se lampice, koje pokazuju da su mrežna kartica i hab "razgovaraju", nisu upalile. Instalateri su proverili kompletnu liniju - uređaj je pokazivao da je sve u savršenom redu, ali komunikacije nije bilo.

    Metodom eliminacije smo našli krivca - na našem starom habu je, verovatno nekim od sumnjivih konektora, oštećen jedan od portova i to upravo port koji smo koristili za vezu do računara. Iako je premeštanjem konektora patch kabla u drugi port sve proradilo, uklonili smo stari hab i postavili novi switching hub, da se osiguramo od eventualnih sličnih iznenađenja. Nakon povezivanja i drugog računara u novu mrežu, sledila su prva kopiranja fajlova, najpre jednog, pa onda jednog velikog, pa onda grupe raznih fajlova... uz stalne uzdahe i komentare "auu, ala je brzo..." Bilo je neizbežno i poređenje sa starom mrežom, uz pitanje "kako smo uopšte mogli na 'onome' da radimo".

    Dok smo u jednom delu Redakcije, gde je mreža bila postavljena, testirali kako sve funkcioniše, instalateri su vredno radili i postavljali drugi deo mreže. Kada je i to bilo gotovo, swicth u jednom delu i hab u drugom su međusobno povezani i mreža je bila kompletna. Sada je ostalo samo još da promenimo 10 Mbps kartice sa BNC konektorima koje su ugrađene u neke od računara.

    Konačno je nova mreža bila kompletna, a svi redakcijski računari povezani i uspešno ulogovani na Windows NT server. U Network Neighborhood-u svi "vide" ostatak mreže, mrežni štampač je uspešno ispisao prve stranice...

Merenja

    Kada ćaskam sa kolegama softverašima, uvek im kažem da je moj posao sa mrežama lepši od njihovog jer na kraju posla imam jasno definisana merenja i egzaktne podatke sa kojima mogu da kažem da li sam dobro uradio posao ili nisam, za razliku od softvera gde je ipak suviše toga ostavljeno subjektivnom sudu. Sledilo je, dakle, izvršavanje egzaktnih testova koji se obavljaju korišćenjem specijalizovanih uređaja. Rezultate vidite na slici 2 kao i u tabeli, pošto na kablovskim instalacijama postoje jasno definisani parametri i odgovarajući testovi kojima se dobijaju vrednosti tih parametara.

    Merenja na novoj redakcijskoj mreži su vršena OMNIscanner-om, tako što se test izvršava za svaku kablovsku liniju posebno. Rezultat svakog testa je tabela sa podacima ili grafikon, kao što se može videti na slici 3. Ovako dobijena dokumentacija predstavlja kompletan i detaljan opis karakteristika mreže i potvrdu da je instalater dobro uradio posao, te da karakteristike mreže odgovaraju postavljenim zahtevima. Tako je bilo i sa našom mrežom. Nakon testova, instalateri su nam prezentovali rezultate, na osnovu čega je konstatovano da karakteristike mreže odgovaraju klasi 6. To je značilo da možemo preći na šale i ćaskanje posle dobro obavljenog posla, uz konstatacije kolege Neše "jel' normalno da, kada kliknem na Network Neighborhood, sve dobijem odmah?"

Poruka na kraju

    Uz rizik da zvučim poput tinajdžerske serije sa "jasnom porukom na kraju", ovo je trebalo odavno da uradimo. Instant rešenja možda kratkoročno uštede nešto novca i vremena, ali ako bismo računicu pravili posle nekoliko meseci korišćenja, izbor bi bio jasan - strukturno kabliranje, kvalitetna oprema i kvalitetna instalacija predstavljaju jedini pravi put. Možda obućar i dalje ima najlošije cipele, ali je naša mreža sada na nivou kojim smo veoma zadovoljni. Rezultate ćemo videti narednih meseci.

Za tabelu i dijagrame pogledajte "PC #55".

Korisna adresa:
Decode
Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Beograd
tel. 011/3115-636, 3110-027