Sve, sve osim IT-a

    U Britaniji E-biznis upravo doživljava procvat i renesansu. Neke od najuspešnijih britanskih firmi trenutno su tzv. "dot.com kompanije". Istovremeno, vlasnici tih kompanija su novopečeni britanski milioneri. Budući da je, po nekim procenama, za formiranje prosečne Internet kompanije potrebno između 250 i 500 hiljada funti, činjenica da su vlasnici ovih kompanija i sami poreklom iz najbogatijih britanskih porodica ne predstavlja veliko iznenađenje.

Priča o uspehu

    Braća Gestetner, Daniel i Leo, čija je porodica pre nekoliko godina rasprodala svoj biznis sa uređajima za fotokopiranje za 179 miliona funti, vlasnici su izuzetno uspešne Internet firme shopsmart.com. Tridesetogodišnji Toby Rowland, sin industrijskog magnata Tiny Rowland-a, jedan je od osnivača clickmango.com, Internet firme koja se bavi prodajom kozmetičkih preparata. Nedavno je lansirana i famozna kompanija lastminute.com. - oglasni sajt na kojem se prodaju jeftine avionske karte, turistički aranžmani i ekskluzivni pokloni.

    Interesovanje britanske javnosti za deonice lastminute.com-a je bio toliko da je, sasvim bez presedana, njihova projektovana cena podignuta čak dva puta pre konačnog lansiranja firme. Sve deonice su razgrabljene u prvih nekoliko sati prodaje, a kompanija je procenjena na čak preko 220 miliona funti. To možda ne bi bilo toliko čudno da se nije dešavalo tokom nedelje u kojoj su deonice nekih od najvećih i najpoznatijih farmaceutskih kompanija na svetu srozale čak za petinu vrednosti. Jedan od osnivača lastminute.com kompanije, ne preterano impresivna poslovna žena po imenu Marta Lane Fox, tvrdi da je nezampaćena navala na deonice njene, relativno nepoznate i za sada još uvek neprofitabilne firme, rezultat toga što tržište ume da prepozna prave vrednosti. Trezveniji analitičiri smatraju da su možda malo više udela imale reakcije medija koji su se potrudili da gospođi Fox daju šansu da barem nekoliko puta dnevno reklamira svoju firmu.

    Poznata brokerska kuća Charles Shwab, koja ima jednu od najvećih on-line agencija za prodaju deonica, bila je čak primorana da na nedelju dana obustavi prodaju deonica Internet firmi, jer je prevelika potražnja i haos koji vlada na tom delu tržišta pretio da izazove blokadu čitavog sistema za prodaju. Prodaja je nastavljena, ali je smanjen broj firmi čije se deonice na ovaj način nude tržištu. Usput je revidiran i FTSE indeks, koji predstavlja kompilaciju najsnažnijih i najzanimljivijih deonica na tržištu po izboru analitičara legendarnog Financial Times-a. Od desetak novih kompanija koje se nalaze u njemu, čak sedam je sa informatičkog tržišta. I svih sedam imaju neke veze sa Internetom.

British Telecom VS. ntl

    Na tržištu telekomunikacija, BT (British Telecom) bije veliku bitku sa čitavom hordom novopridošlih kompanija koje bi da mu preotmu barem deo kolača. Jedan od opasnijih takmaca je ntl (da, sve malim slovima), kompanija koja je "preko noći" postala najveći kablovski operater u Britaniji. Možda bi trebalo podsetiti čitaoce da je jedan od vlasnika ntl-a Microsoft; to je svakako pomoglo da ntl postane najveći kablovski provajder, koji krči put ka vrhu kupovinom skoro svih svojih značajnijih konkurenata. ntl planira još nekoliko novih kupovina, lansiranje novih digitalnih zabavnih kanala, sistem za e-biznis... U Evropi upravo pregovaraju sa nekim od najvećih nacionalnih telekomunikacionih kompanija i lokalnih kablovskih lanaca. Nemojte se zato iznenaditi ako budete često čuli to ime u ovoj godini.

    BT-ovi problemi nisu ograničeni samo na rivale. Iako je ovdašnje telekomunikaciono tržište otvoreno za konkurenciju pre petanestak godina, većina "igrača" na njemu smatra da je BT i dalje u izrazito dominantnoj poziciji, uglavnom zato što ima svu infrastrukturu i centralno mesto u svim mrežama. Da bi se to sprečilo, oformljena je specijana vladina agencija Oftel, čiji je zadatak bio da štiti male i slabe firme od BT-ja, korisnike od visokih i ničim kontrolisanih BT-jevih cena, i da promoviše konkurenciju. Međutim, Oftel je tokom svih ovih godina bio toliko neefikasan u suzdavanju BT-a, da na ovom tržištu praktično nema ljudi koji misle da Oftel radi dobar posao. Kap koja je prelila čašu bila je Oftel-ova zvanična izjava u kojoj se kaže da oni smatraju da je posao prilično dobro obavljen i da samoinicijativno nameravaju da preinače svoj mandat, uglavnom u pravcu pojačavanja konkurencije na tržištu koje se samo dobro reguliše (više o tome u "PC #54"). To je izazvalo skandal, u kome se digla telekomunikacijska "kuka i motika" da pokaže kako Oftel praktično nije ni započeo posao transformacije prethodnog monopolskog BT-ovog tržišta u nešto savremenije i kompetitivnije. Oftel se ućutao, a zatim izdao nekoliko oštrih saopštenja u kojima poziva BT da, ako ikako može, snizi cene svojih usluga.

    Poslednja afera koja je stavljena na dušu i BT-u i Oftel-u je blokiranje pristupa lokalnim telefonskim mrežama sve do 2003. godine. Sličan postupak viđen je ranije u SAD, kada je tržište telekomunikacija otvoreno za lokalne kompanije i kada je AT&T razbijen u nekoliko manjih firmi. Rezultat je očigledan: Amerika ima verovatno najkompetitivnije telekomunikaciono tržište na svetu, ali isto tako i tržište na kojem su svi lokalni pozivi besplatni. To je za britanske prilike još uvek naučna fanstastika, a za razna druga evropska tržišta, gde državna deregulacija telekomunikicaonog sektora još nije ni počela, čista bajka.

Kablovska mreža za Indiju

    Medijski magnat i vlasnik praktično svih značajnijih svetskih televizija, satelitskih kanala i novina, Rupert Murdoch najavio je novi poduhvat: investicije u indijsko kablovsko tržište. Murdok namerava da u sledećih pet godina uloži dovoljno novca da u svim većim gradovima Indije osposobi mrežu koja će biti nekoliko godina ispred prosečne infrastrukture te vrste u Americi.

    Indija nije jedini deo Azije koji je zanimljiv kompjuterskim i telekomunikacionim kompanijama sa Zapada. Kao po naredbi, skoro sve veće američke i britanske telekomunikacione firme su u poslednjih godinu dana sklopile partnerske veze ili čak kupile lokalne kompanije u Hong Kongu, Singapuru i Tajvanu. Niko ne krije da je glavni cilj Kina - preko posredničkih lokalnih firmi, svi pokušavaju da "načnu" ovo gigantsko tržište.

    Na Internet tržištu u Britaniji verovatno najznačajniji događaja predstavlja rasplamsavanje rata cena, veoma sličnog onom iz Amerike od pre nekoliko godina. Nekoliko kompanija nudi besplatan pristup Internetu, uz malu fiksnu sumu za učlanjenje. Radi se o besplatnim telefonskim pozivima, pošto besplatne ISP usluge postoje na tržištu već više od godinu dana. Sada se svi, od ministara za nauku i razvoj do kompjuterskih dilera, nadaju da bi ovaj potez mogao dramatično da poveća broj domaćinstava koja imaju pristup Internetu, što je "disciplina" u kojoj Britanija još uvek kaska za Amerikom, pa i za nekim od zemalja kontinentalne Evrope.

    Ako ovaj "rat cena" bude imao iste efekte kao u SAD, čak i onih preostalih pet-šest časopisa na ovdašnjem tržištu koji još nemaju neku vrstu Internet kolumne (širok raspon, od "Internet i pecanje" do "Penzije preko Interneta") biće preobraćeno. Ostaje samo da se nadamo da će se jednog dana tržište informacionih tehnologija vratiti nečem malo konzervativnijem... recimo informacionim tehnologijama.