Izdavač iz Office kutije

    Microsoft-ov nastup na DTP tržištu je oduvek bio prepun paradoksa. Ne može se reći da ova kompanija nije imala uticaja na globalna dešavanja u oblasti pripreme za štampu, ali je Microsoft uporno pokušavao da pronađe alternativna rešenja, čak i kada za tim nije bilo prave potrebe. Rezultat je dobro poznat: Windows okruženja su godinama bila neupotrebljiva za profesionalni prepress, jer su Type 1 fontovi i PostScript bilo slabo podržani. Situacija se vremenom promenila, ali kad god se pojavi neka nova Windows verzija Adobe programa, korisnici se iznova suoče sa ograničenjima Microsoft-ove digitalne tipografije.

Velika kolekcija šablona i uzoraka olakšava pripremu jednostavnih publikacija

    Sa druge strane, jaka orijentacija ka poslovnim korisnicima obezbeđuje finansijski primamljiv segment tržišta, tako da Microsoft sa visokim prioritetom "neguje" Office familiju. Sastavni deo ovog programskog sistema je Microsoft Publisher, sada u verziji 2000. Publisher je od samog početka kritikovan kao program čija je upotrebna vrednost prilično sumnjiva. Ukoliko je potrebno da na brzinu pripremite neki izveštaj, ubacite nekoliko tabela i grafikona i sve to odštampate na laserskom ili ink-jet štampaču, ovaj program će korektno udovoljiti vašim zahtevima, ali sličan posao može da obavi i Word. Publisher je namenjen složenijim zadacima, ali je nevolja u tome što do prethodne verzije nije podržavao CMYK kolorni model, o separacijama da i ne govorimo. Naziv programa je, prema tome, bio neprimeren, pošto se Publisher mogao ozbiljno upotrebiti samo za kancelarijsko "izdavaštvo".

    Postojala je, doduše, procedura kojom bi se dokument pripremljen pomoću Publisher-a mogao dostaviti osvetljivaču, ali je postupak bio zasnovan na čitavoj kolekciji dodatnih alata. Najpre je dokument trebalo odštampati u kompozitni PostScript i posredstvom Distiller-a prevesti u PDF. Sledi učitavanje u Adobe Illustrator, ili EnFocus PitStop i konverzija RGB slika u CMYK i zatim uobičajen postupak separacije boja. Pošto je jasno da ovaj posao nije ni brz ni jednostavan, Microsoft je konačno rešio da preispita neke od komponenti Publisher-a.

Instant dizajn

    Rad u Publisher-u 2000 je veoma lak i intuitivan zahvaljujući ogromnoj kolekciji šablona koja se isporučuje uz program. Naglasak je na brzini i efikasnosti, a ne na originalnom dizajnu. Kada od nekoliko hiljada uzoraka svrstanih po kategorijama izaberete onaj koji odgovara vašim potrebama (opcije Design Wizard i Catalog), možete jednostavno izmeniti sve ključne karakteristike dizajna.

    Ukoliko želite da počnete od praznog dokumenta, otkrićete da Publisher ne podržava koncept master strana koji je obavezan sastojak svih DTP programa. Mnoge uobičajene opcije se, ipak, nalaze na svom mestu. Stilovi pasusa se koriste na sličan način kao u Word-u, objekti se mogu grupisati i skalirati, a tekst i grafika se mogu uvoziti iz različitih formata. Svim objektima u grupi se veličina menja proporcionalno, ako se prilikom povlačenja kontrolne ručice pritisne taster Alt. Ovo se odnosi čak i na tekstualne objekte u grupi, što je veoma korisna pogodnost.

Radno okruženje podseća na Word, a upotreba osnovnih opcija je veoma jednostavna

    Glavne tačke našeg razmatranja su rad sa bojom, kolorne separacije, štampa i tipografija, tako da ćemo ovim komponentama programa posvetiti više prostora, pokušavajući da otkrijemo da li je Publisher konačno izašao iz "puberteta". Ključna novost je podrška za procesne, CMYK i spot boje, ali su i dalje prisutna brojna ograničenja. Naime, moguće je zadati samo dve spot boje, dok mešanje CMYK i spot boja nije predviđeno. Spot boje se mogu zadavati preko RGB nijansi ili upotrebom Pantone sistema.

    Ukoliko ipak želite da u publikaciji koristite CMYK boje (što je obavezno u pripremi za štampu) uz dodatak neke "kompaktne" nijanse, moraćete da žonglirate sa RGB kolornim modelom i opisanom baterijom pomoćnih programa koja će stvari dovesti u red. Kod standardne četvorobojne ofset štampe ne bi trebalo da bude problema - je Publisher je načinio mali, ali značajan korak ka ozbiljnijem DTP programu.

    Pomalo neočekivano, jedna od jakih strana programa je trapping, što je opcija rezervisana za profesionalne grafičke programe. Publisher je u stanju da preklapa susedne tekstualne i vektorske objekte i kompenzuje probleme sa pasovanjem u štampariji. Kao i mnogi drugi DTP programi, Publisher ne može da uradi trapping na uvezenim objektima kao što su EPS vektorske slike, ali su za ovakve situacije ionako najpogodniji specijalizovani alati (TrapWise). Publisher podržava dve vrste trapping-a: globalni i objektni. Možemo, na primer, na nivou celog dokumenta zadati da se crna boja štampa preko ostalih (bez "ubušavanja"), ali je i za svaki pojedinačni objekat moguće podesiti parametre preklapanja.

Tipografija

    Microsoft Publisher 2000 podržava TrueType i Type 1 fontove, ali su svi priloženi šabloni zasnovani na TrueType fontovima, a oni se mogu i umetnuti u dokument prilikom transportovanja na drugi računar. Treba imati u vidu da je kod mnogih fontova onemogućeno umetanje, zahvaljujući posebnom parametru koji je deo TrueType specifikacije.

    Modul za kompoziciju teksta je klasičan, uz podršku za ručnu i automatsku hifenaciju. Nažalost, automatska hifenacija se ne može dobro kontrolisati pošto nedostaje opcija kojom bi se podešavao razmak između reči. Kod punog uravnanja tekst ponekad ima neprijatne beline, što u velikoj meri kompromituje krajnji izgled prelomljenog dokumenta. U Publisher-u nećete pronaći ni opcije za kontrolu "siročića" i "udovica" (orphans and widows) prilikom prelamanja pasusa. Ne postoji poravnanje teksta po grid-u, niti mogućnost za definisanje stubaca različitih širina.

Publisher 2000 podržava trapping vektorskih objekata

    Stilovi se primenjuju na pasuse ali i na proizvoljno selektovan tekst. Inicijali se kreiraju automatski zadavanjem broja karaktera i linija koje inicijal zauzima. Ukupan utisak je da se u pogledu tipografije Publisher 2000 ne razlikuje mnogo od Word-a, što samo po sebi ne predstavlja lošu preporuku, ali u svakom trenutku treba imati na umu da napredna tipografija još uvek nije na repertoaru Microsoft-a.

    Publisher je, kao i ostatak Office paketa, tradicionalno jak u domenu rada na više jezika - upotrebom Unicode TrueType fontova moći ćete da prelamate tekstove u kojima se mešaju naša ćirilica i latinica. Ako mislite da je ova mogućnost standardna i da je ne treba posebno isticati, onda niste imali posla sa najnovijom generacijom Adobe grafičkih programa u kojima je tipografija besprekorno rešena, osim podrške za jezike izvan Western kodne strane. Iako ni Microsoft nije poštovao međunarodne ISO standarde, njegova višejezička podrška je primer koji bi trebalo slediti, što se uočava i u Publisher-u.

CMYK štampa

    Prilikom uvoza grafičkih objekata Publisher pruža mogućnost njihovog umetanja u dokument, ali i eksternog referenciranja, što je najčešći pristup u DTP programima. Umetnuta grafika se teže naknadno obrađuje, ali je zato dokument kompaktan. Kod eksternih slika mora se voditi računa o linkovima, jer će se u slučaju ukazatelja na nepostojeće spoljne fajlove štampati samo prikaz slike u niskoj rezoluciji.

    Publisher se dobro snalazi u ovoj oblasti, a jedna od zgodnih opcija je globalno podešavanje štampanja eksternih slika. Iako možemo sprečiti da se referencirane slike štampaju, Publisher neće generisati OPI (Open Prepress Interface) komentare koji bi omogućili print serveru da automatski ubaci visokorezolucijske slike, ali ovako sofisticiranu pogodnost i ne treba očekivati od programa u rangu Publisher-a.

Konačno je podržan CMYK kolorni model, ali je implementacija neubedljiva

    Publisher 2000 je u stanju da kreira PostScript separacije procesnih i spot boja, što je preduslov pripreme za štampu. Problemi nastaju kada nam je potreban kompozitni CMYK izlaz, recimo prilikom štampe na digitalnoj štamparskoj mašini. Microsoft je smatrao da kompozitna štampa automatski znači i RGB kolorni model, tako da sve bitmapirane CMYK ili grayscale slike moraju biti snimljene kao EPS - u protivnom će ih Publisher "vratiti" u RGB format. Isto se dešava i sa Photoshop-ovim dutonovima, kao i sa spot bojama koje se, iz nekih razloga, ne zadržavaju u kompozitnom PostScript izlaznom fajlu.

    Svaki prepress operater koji primi PostScript datoteku pripremljenu Publisher-om mora neizostavno primeniti EnFocus PitStop ili sličan alat da bi globalno izmenio boje. Uopšte, prevođenje u PDF i upotreba odgovarajućih alata se često nameće kao jedino rešenje da bi dokumenti prelomljeni Microsoft Publisher-om mogli da se osvetle i kasnije odštampaju. Svi pomenuti problemi kompromituju uvođenje CMYK podrške, koja je nedorađena i namenjena samo elementarnim zahtevima.

Office kozmetika

    Sasvim je izvesno da Microsoft Publisher 2000 ne zadovoljava tekuće standarde DTP aplikacija. Radi se o programu prilično skromnih mogućnosti, sa pojedinim opcijama koje bi možda bile dobrodošle u ranim verzijama QuarkXPress-a ili PageMaker-a. U tim početnim danima pripreme za štampu na "prepotopskim" Macintosh računarima, korisnici su bili spremni da DTP programima progledaju kroz prste, jer su zauzvrat dobili jeftine i upotrebljive alate. Kada se radi Publisher-u, pitanje je da li korisnici imaju strpljenja za slične "žrtve", kada je jedina prednost koju im ovaj program donosi to što je lak za rad i što su ga dobili uz Word, Excel, Access... Dilema sa početka teksta ostaje - nejasno je kojem profilu korisnika je namenjen ovaj program. Dok je na jednom kraju Publisher tek malo "odskočio" od Word-a, udaljenost od profesionalnih alata je prevelika.

Moguće je definisati maksimalno dve spot boje, ali se one ne mogu kombinovati sa CMYK procesnim bojama

    Podrška za CMYK separacije bila je jedan od ključnih nedostataka prethodne verzije programa, a u "milenijumskom" izdanju ona postaje još jedan paradoks. Ostatak programa je, naime, isuviše slab i neubedljiv da bi mu podrška za ofset štampu mogla osvetlati obraz. Trendovi u oblasti pripreme za štampu su sasvim jasno zacrtani, tako da se Publisher nalazi u nekoj vrsti vakuuma. Teško je oteti se utisku da je ovaj program neka vrsta Office kozmetike, koja zaokružuju celinu.

    Pošto Microsoft nikada nije bio ozbiljan igrač u DTP areni, nismo ni očekivali da bi Publisher 2000 mogao da predstavlja ozbiljnu konkurenciju PageMaker-u, dok QuarkXPress ili Adobe InDesign naprosto nema smisla stavljati u istu ravan. Posmatrano iz nekog drugog ugla, Publisher je simpatična alatka koju tipičan poslovni korisnik ponekad može lepo upotrebiti. To su ujedno i njegovi krajnji dometi.