ROQ - Read Only Quotes

    Jedan od prigodnih načina da se obeleži prethodni "IT milenijum" je svakako sabiranje ključnih izjava koje su obeležile ovo tržište. Zahvaljujući izuzetnom talentu poslenika IT tržišta da izgovore bilo šta što njihov slučajni generator reči (čitaj, mozak) proizvede, ova konkretna tema bi mogla da se obradi i kroz omanju biblioteku knjiga, ali su ovde samo neke, najupečatljivije i najzanimljivije izjave.

    Naravno da svaka zbirka citata vezana za kompjutersko tržište mora da započne Bilom Gejtsom. Bilo je teško izabrati samo jednu izjavu iz tomova pametnih stvari koje je izgovorio, ali izbor je pao na jednu ranu opasku iz vremena kad je on bio na čelu Microsoft-a, a Stiv Džobs na čelu korporacije Next. Na pitanje da li će njegova kompanija razvijati softver za Next kompjuter, Gejts je odgovorio: "Da razvijam softver za Next? Ima da se pomokrim na njega!" Dobro, upotrebio je mnogo direktniji izraz, ali pokušaćemo ovde da ga malo zaštitimo i od njega samog.

Pištolj, tekila i kompjuter

    Ništa prirodnije nego da se ovde prisetimo i pametnih izjava vezanih za Windows. Poznati američki IT kolumnista Džon Dvorak ovako je opisao sličnosti i razlike između Windows-a 3.1 i Mac-ovog interfejsa: "Windows 3.1 je nalik Mac-u na onaj način na koji je transvestit sličan pravoj ženi: isti su u 95% sadržaja, a neki ljudi čak i preferiraju transvestite, ali nisu ni malo slični za one ljude kojima su neke male razlike bitne." Gaj Kjuni, kolumnista britanskog PC Magazin-a, autor je izjave koju lično smatram jednom od najuspešnijih metafora: "Windows je kao virus gripa - dolazi u bezbroj verzija i svaka sledeća gora je od prethodne".

    Nije fer zadržati se samo na Windows-u. Setimo se i drugih bisera, recimo Unix-a. Izvesni Džeremi Anderson je na tu temu izjavio: Dva ključna proizvoda nastala su na Berkli univerzitetu: LSD i Unix. Očigledno je da ova veza nije slučajna." Slične cinične izjave mogu poteći i sa manje očekivanih izvora. Tako je američki "Farmerski almanah" iz 1978. objavio legendarnu maksimu koja je od tada citirana bezbroj puta: "Grešiti je ljudski, ali da bi se zaista ozbiljno zabrljalo, potreban je kompjuter." Opštu teoriju kompjutera sjajno dopunjuje izjava Dijane Mekartur: "Od svih izuma u ljudskoj istoriji, kompjuter je onaj koji vam dopušta da najbrže napravite grešku, sa mogućim izuzetkom pištolja i tekile."

    Za sve one brojne ljubitelje Stiva Džobsa, kojih na našem tržištu ima barem dvadeset, evo jedne kratke ali poučne izjave Džefa Raskina, šefa originalnog tima za razvoj Macintosh-a: "Stiv Džobs bi bio sjajan srednjovekovni franscuski kralj". Da, i kad bi Stiv zaista bio Luj XIV, sada znamo i ko bi bio misteriozni zatvorenik sa gvozdenom maskom. Isti autor, Džef Raskin, lepo je sumirao razvoj IT tehnologije i dijalektičku granicu ljudske trpeljivosti: "Zamislite da vaše cipele eksplodiraju svakog četvrtka, kad ih zapertlate na uobičajen način - to nam se dešava sa kompjuterima sve vreme, a niko i ne pomišlja da se žali".

Kome to treba?

    Kad već idemo kroz listu egomanijaka, možda je prikladno setiti se Larija Elisona, prvog čoveka firme Oracle. Jedna od dobro poznatih i često citiranih izjava neimenovanog izvora iz Orakla obišla je svet već nekoliko puta: "U čemu je razlika između Larija Elisona i Boga? Bog ne misli da je Lari Elison". Ali, ne smemo biti prestrogi prema Lariju. Ova izjava bi mogla da se primeni na većinu poznatijih figura na IT tržištu.

    Neke izjave pokazuju koliko su sami poslenici IT tržišta zastrašujuće malo znali o njegovom potencijalu. Verovatno najčuveniju pogrešnu procenu dao je Ken Olsen, predsednik DEC-a, 1977. godine: "Nema nikavog razloga da neko kod kuće ima kompjuter". A Thomas Watson, otac modernog IBM-a, je daleke 1952. izjavio: "Na celom svetskom svetskom tržištu ima mesta za jedno pet kompjutera". Ako mislite da su se takve omaške dešavale samo "pionirima računarstva", prisetimo se izjave mlađanog Bila Gejtsa iz 1981. godine: "640 KB RAM-a bi trebalo da bude dovoljno svakome". Možda je ovde zgodno spomenuti i anonimnog IBM-ovog kompjuterskog stručnjaka, koji je 1968. godine, nakon demonstracije prvog mikročipa, upitao: "Da, ali čemu to služi?"

    Ako ste mislili da će ovakava kolekcija citata proći bez pomena veštačke inteligencije, prevarili ste se. Pisac Bernard Avishai je na tu temu rekao: "Prava opasnost od kompjutera ne sastoji se u tome da će oni jednog dana postati pametni kao mi, već da ćemo mi u međuvremenu pristati da se nađemo s njima negde na pola puta".

A Internet?

    Čime logičnije da završimo ovu kolekciju citata nego sa nekoliko komentara posvećenih Internetu. E-biznis je, izgleda, tema dana i malo je koji proizvođač odoleo iskušenju da ne ponudi neko rešenje, proizvod, ili uslugu namenjenu ovom sektoru. David Smith, direktor odeljenja za razvoj Interneta u konsultantskoj firmi Gartner Group opisao je taj trend ovako: "Elektronski biznis se dobija kada Internetu dodate dve stvari koje su prirodni sastojci kapitalizma: strah i pohlepu". Sa povećanim prisutvom Interneta u našim životima pojavilo se i očigledno pitanje: koliko je privatnost na Internetu zaštićena? Rasprave o tome još ne jenjavaju (i neće skoro), ali je Skot Meknili iz kompanije Sun Microsystems ponudio do sada najtvrđi i najpragmatičniji odgovor: "Već sada nemate nikavu privatnost. Naviknite se na to!"

    Robert Willensky sa Univerziteta u Kaliforniji je ukazao na konkretna naučna dostignuća Interneta: "Često se čuje izreka da bismo, ako uzmemo milion majmuna i damo im mašine za kucanje, jednoga dana kao nusproizvoid njihovog slučajnog kuckanja po tastaturi dobili sabrana Šekspirova dela. Danas, zahvaljujuci Internetu, znamo da to nije istina". I na samom kraju, izjava Pabla Pikasa, ne toliko poznatog po tehničkoj viziji. Ova izjava je i totalno pogrešna i savršeno tačna, u zavisnosti od toga ko ste i čime se bavite: "Kompjuteri su savršeno beskorisni. Oni samo mogu da vam daju odgovore". A sada, hrabro u sledećih hiljadu godina sličnih izjava!