Dobra slika na 33 načina

    Gotovo dve godine su prošle od 20. broja časopisa "PC" i prethodnog velikog testa monitora; u međuvremenu smo, naravno, redovno prikazivali nove modele, ali bilo je potrebno vreme da se ponovo odlučimo da Redakciju zatrpamo teškim i kabastim kutijama i upustimo se u ovakvu avanturu. Želeli smo da testiramo sve monitore prilagođene kućnim i poslovnim sistemima koji se mogu naći na našem tržištu i u tome smo uglavnom uspeli: možda je promakao neki model kojeg distributer trenutno nema na lageru, ali je velika većina tu. Svetski računarski trend je da se za sve manje para dobijaju sve veće mogućnosti; u ovom trenutku u Jugoslaviji osećamo blagi porast cena svih komponenti pa i monitora, ali verujemo da će se to ubrzo normalizovati i da će cene krenuti naniže, u korist krajnjih korisnika. Takav trend bi omogućio da konačno napustimo 15" monitore i preselimo se na dijagonalu od 17". U ovom trenutku kod nas su 15" monitori i dalje najpopularniji i drže najveći deo tržišta u kućnom i poslovnom svetu; zato smo ih i uključili u ovaj test. Naravno, veliku pažnju smo posvetili 17" modelima, od kojih neki korisnici i dalje beže, kako zbog više cene, tako i zbog većeg zauzeća prostora na radnom stolu, ali treba znati da se 2 inča razlike u dijagonali itekako oseti u radi. Ovih monitora ima najviše na testu, što potvrđuje i orijentaciju tržišta. Razlika u ceni između 15 i 17 inča je sve manja, kada se radi o klasi monitora za poslovna i kućna okruženja, dok monitori profesionalnih karakteristika, namenjeni grafičkim dizajnerima, koštaju bitno više. Ali, za korisnika kome je kvalitet prikaza esencijalan nema mnogo izbora.

    Poređenje modela raznih proizvođača pokazalo je da su u okvirima pojedinih klasa (ekonomska / srednja, viša) cene uglavnom ujednačene. To se može reći i za kvalitet: skoro da i nema uređaja na ovom testu za koji bismo rekli da ga svakako treba izbegavati. Sve to govori o zrelosti tehnologije - o izboru često odlučuju finese, koje su za prosečnog korisnika manje bitne. Zato treba uložiti trud u razumevanje karakteristika monitora i, naravno, pažljivo proveriti cene.

Šta smo testirali

    Ovog puta smo testirali smo samo CRT monitore, tj. modele sa katodnom cevi. Širi prodor TFT monitora se očekuje tek kada njihove cene padnu, što bi se moglo desiti tokom naredne godine. Do tada će većina korisnika gledati u "obične" ekrane, "tešeći" se činjenicom da TFT još treba da napreduje na planu kvaliteta boja.

    Kad smo već kod katodnih cevi, treba pomenuti da zadnjih godina nije bilo bitnijih tehnoloških pomaka. Jedinu pravu razliku čine ekrani koji su potpuno ravni (kao TFT), uz zadržavanje prednosti zrele CRT tehnologije. Jedan od većih problema klasičnih monitora su gabariti, a pogotovo je problematična dubina. Zato su proizvođači primenili dva rešenje: korišćenje "kratkih topova" koji generišu elektronski snop, gde se štedi oko jednog inča, i povećanje defleksije (maksimalnog ugla zakretanja elektronskog snopa od leve do desne ivice ekrana) sa uobičajenih 90 na 100 stepeni, čime se štedi 2 inča dubine monitora. To je značajna ušteda: ovakav 17" monitor ima dubinu modela dijagonale 15".

    Bez upuštanja u teoriju dobijanja slike, podsetićemo da se katodne cevi svrstavaju u dve osnovne grupe. Kod klasične Shadow Mask tehnologije prednja maska se sastoji od saća kroz koje prolazi elektronski snop, generišući piksele odgovarajuće boje na fosfornom premazu. Druga tehnologija, koju je uveo Sony a kasnije prihvatio i Mitsubishi nema rupice već vertikalne proreze celom visinom ekrana i naziva se Aperture Grill. Svaka tehnologija ima svoje prednsti i mane, ali je glavna prednost "proreza" uži piksel, uz jednu manu koja nekima smeta, a nekima ne: jedna ili dve vrlo tanke žice koje masku pridržavaju sa zadnje strane i koje su na svetlim prikazima sasvim primetne. Sami procenite koliko vam to smeta. Veličina tačke je bitan parametar prikaza, jer ona određuje realnu maksimalnu rezoluciju prikaza slike, a utiče i na pojavu moarea (krivih linija različitih nijansi).

    Poplava USB uređaja nije mimoišla ni monitore: sve ih je više sa ugrađenim USB portom za kontrolu slike pomoću priloženog softvera, koji vam štedi operisanje sa kontrolnim tasterima, točkićima i menijima. Na nekim modelima se USB moduli se dokupljuju i šire mogućnosti računara: dva osnovna USB porta se brzo popuni, pa se u monitor ugrađuje hab sa nekoliko dodatnih portova, što svakako olakšava povezivanje i smanjuje gužvu sa kablovima. Mislite da je taj USB hab još uvek nepotreban? Pre nego što shvatite šta se dešava, većina periferija će se praviti samo za USB!

Kako smo testirali?

    Testirati 33 monitora nije bio lak posao, ali smo ga, uz optimizaciju rada i nekoliko pehova (uključujući i potpuni krah mašine za testiranje, koja je pored "bombardovanja" drajverima u momentu jednog "obaranja" doživela i prekid napajanja, što ju je onesposobilo na neko vreme), obavili u predviđenom roku. Moram da priznam da me posle više dana intenzivnog "gledanja" nisu zabolele samo oči, već i leđa, od podizanja svih ovih sprava - po završenom poslu bilo je veoma prijatno ponovo posmatrati svet uživo, a ne na ekranu.

    Testiranje je obavljeno u uniformnim uslovima, u prostoriji u kojoj se koristi fluorescentno osvetljenje, ali ima i dnevnog svetla. Pretpostavili smo i da korisnici ne okreću monitore direktno prema prozoru, što svakako degradira kvalitet slike zbog jake refleksije svetlosti, slabog kontrasta i izbleđivanja boja. Takav položaj korisnika mnogo brže zamara pa ga svakako treba izbegavati. Testiranje je obavljeno na jednom računaru, korišćenjem iste grafičke kartice; dugo smo se dvoumili između Matrox G400 i Ultra TNT2, ali je na kraju izabrana ona prva. Kvalitetan prikaz slike na visokim frekvencijama i u visokim rezolucijama je bio esencijalan, zbog testiranih primeraka velikih dijagonala ekrana (19 i 21 inč). Za lakši rad sa promenama video modova rada, pored originalnog Matrox-ovog softvera, intenzivno smo koristili Power Strip, koji ove operacije značajno olakšava i ubrzava. Toplo ga preporučujemo svakom korisniku koji ima potrebu za čestim izmenama rezolucije u kojoj radi.

    Glavni parametri određivanja kvaliteta prikaza na ovom testu su bili oštrina slike, njena ujednačenost po čitavoj površini ekrana, pravilnost geometrije (bitno za tehničke crteže i druge CAD primene) i kvalitet boja (bitno u poslovima prireme za štampu i dizajna). Za određivanje kvaliteta slike je korišćen paket DisplayMate firme Sonera, koji svojim dobro odabranim test ekranima brzo ukazuje na slabe tačke prikaza. Ne zaboravite da neke od ovih slabosti nikada nećete primetiti u nezahtevnom radu sa vašim monitorom. Sve su to subjektivni parametri, tako da uvek preporučujemo da se pre kupovine određenog monitora za profesionalnu namenu napravi i lični test. Veliki uticaj na kvalitet slike ima spoj grafička kartica - monitor, tako da u eventualnom ličnom testiranju treba da koristite upravo karticu koja će se nalaziti u vašem računaru.

    Da bismo utiske dopunili i objektivnim parametrima, koristili smo uređaj za određivanje kolornog profila monitora, o čemu ćete detaljnije pročitati u anterfileu "Boje". Korišćenjem izmerenih rezultata izvršićete kalibraciju boja, ako se opredelite za neki od modela koje smo testirali.

    Treba objasniti i zavisnost kvaliteta slike od frekvencije osvežavanja, odnosno broja iscrtanih slika u sekundi. Što je ova frekvencija viša, slika je mirnija, ali i mutnija - sve je teže održati fokus sa povećanjem brzine kretanja elektronskog snopa. Iskustvo je pokazalo da je raspon od 75 do 85 Hz najpovoljniji za ljudsko oko - ako je frekvencija niža, slika treperi, a ako je viša, nema naročitog dobitka u stabilnosti prikaza, a gubi se oštrina. Stoga proizvođači retko prelaze 85 Hz za bilo koji video mod, a neki u svojim specifikacijama navode čak i nižu frekvenciju od maksimalne moguće (obično 75 umesto 85), zato što su utvrdili da je takav prikaz najkvalitetniji.

    Uobičajene rezolucije za 14 i 15" monitore su 800*600 i (ređe) 1024*768 tačaka; 640*480 je prošlost. Sa povećanjem dijagonale svaka 2 inča donose i odgovarajući porast uobičajene rezolucije, pa je za 17" "standard" 1024*768, za 19" 1280*1024, a za 21" 1600*1280. Svi dobijeni podaci su sortirani i kasnije detaljno analizirani, zajedno sa podacima pronađenim na Web stranama proizvođača.

    Najbitnije podatke o svakom monitoru uporedićete na osnovu tabele, u koju smo pored uobičajenih informacija o rezolucijama, veličinama tačke i frekvencijama osvežavanja slike uneli i dva podatka koja takođe smatramo značajnim - potrošnja električne energije (zbog proračuna UPS-a i/ili agregata) i masa. Za detaljan opis konkretnih modela, tabelu karakteristika i dijagrame za kolor kalibraciju pogledajte oktobarski broj časopisa "PC", dok na Web-u dajemo fotografije svih testiranih monitora.