Sajam se vratio

    Posle svega što nas je zadesilo u poslednjih godinu dana, možemo da budemo srećni što se ove jeseni održava toliko značajnih manifestacija koja prate dešavanja u oblasti informacionih tehnlogija. Od 15. septembra do 20. oktobra održavaju se redom bez gotovo i jednog dana pauze, "Infoteh" u Vrnjačkoj Banji, Sajam računara u Beogradu, Infofest u Budvi i Sajam u Novom Sadu. Svaka od ovih priredbi mogla bi da nađe svoje mesto pod našim (zubatim) informatičkim suncem, samo da su bolje raspoređene ili barem da su organizatori našli barem malo vremena i dobre volje da se ove godine odreknu želje da oni budu ti koji će da "skinu kajmak" i udruže snage kako bi imali dve dobre priredbe na kojima bi većina, ako ne i svi, uzeli učešća. Ovo zagovaram stoga jer duboko verujem da je najvažnije da svi dobiju priliku da se sretnu sa najsavremenijim tehnologijama.

    Bilo kako bilo, 20. septembra na Beogradskoim sajmu je otvorena izložba računarstva. U prvi mah sve je izgledalo obećavajuće: cena koja je prošle godine bila kost u grlu za mnoge firme izlagače dovedena je u realne okvire (500 dinara po kvadratnom metru), a i druga značajna lanjska primedba, odvajanje od Sajma tehnike, je barem prividno ukinuta. Pod kupolom hale XIV našlo se, na izložbenom prostoru od tačno 1343 m2, 27 izlagača - malo, ali značajno više nego prošle godine, naročito kada se uzme u obzir da nikome ne cvetaju ruže. Neka značajna imena i dalje se drže daleko od Beogradskog sajma: ne želim nikog da postavim u podređeni položaj, ali neki od najvećih uvoznika nisu došli. Među onima koji su odlučili da se predstave pažljivim posetiocima nisu promakle značajne stvari koje naš računarski život čine lepšim.

    Šetajući među štandovima, čuo sam razne priče o ovogodišnjoj izložbi. Edvard Filipović iz PC Centra mi je rekao da njihova Centra linija računara privlači puno pažnje posetilaca; to je prvi domaći brand name računar zasnovan oko MSI komponenti i zbog toga zaslužuje pažnju. Naravno, za one koji vole da sami sastave najbolji računar na svetu mogli su da se upoznaju na ovom štandu sa paletom Microstar proizvoda o kojima smo i mi pisali. Odmah pored njih sam video štand firme "ERC Commerce". Dragan Pavlović, vlasnik i direktor firme je održao prošlogodišnje obećeanje da će se vratiti na Beogradski sajam: izloženo je sve iz zastupničkog programa Samsung-a, pa je bilo pravo zadovoljstvo gledati sliku na (odličnim) monitorima ili se diviti ostalim proizvodima koji su se šepurili iz vitrina.

    Dobar nastup imala je i niška firma "Pacom", kod koje nam su se svideli Hansol monitori popularnih cena. I "Direct link" je bio na visini zadatka, sa paletom Canon štamapča i skenera, Asus grafičkim karticama i matičnim pločama, KFC i Belinea monitorima i Toshiba DVD drajvovima. Ako se brinete za snabdevanje strujom u narednim mesecima, obradovaće vas vest da smo na Sajmu videli UPS uređaje dva najveća proizvođača APC i Best Power. Ove poslednje je izložila kompanija C.B. Megatech iz Beograda. Da ne zaboravim: Computer Land je ponovo okupirao pažnju pasioniranih igrača svojim Logitech i Saitek džojsticima, volanima, upravljačima za avione...

Zadovoljni... i ostali

    Ovogodišnji Sajam je bio bogatija izložba od prošlogodišnje - posle nespretne lanjske organizacije, izložba je spasena i dobro je što su se izlagači, makar u ovom broju, odazvali. Mnogi od njih su bili zadovoljni kako organizacijom, tako i posetom, što se posebno odnosi na firme koje su orijentisane ka mlađim korisnicima računara. Nezadovoljne nisu bile ni softverske kuće kao što je Microkom, čiji mi je direktor Milan Todorović rekao da je već u prva dva dana imao dovoljno kontakata da mu se nastup na Sajmu isplatio.

    S druge strane čuo sam i kritike na račun organizacije. Branislav Brkić iz AB Soft-a je bio klategoričan da sledeće godine neće učestvovati - kaže da je poseta slaba, da nisu u hali na mestu koje su dogovorili, da su morali sami da plate noćnog čuvara... Bilo bi mi žao da ga sledeće godine ne vidim na Sajmu, jer se radi o jednoj od najznačajnijih domaćih softverskih kuća koja ozbiljno shvata potrebu da se i na ovakvoj vrsti manifestacija predstavi širokom krugu korisnika. Pravila profesije kojom se bavim nalaže mi da barem jednak prostor pružim i drugoj strani pa sam odmah potražio Dragana Zečevića, koji je zadužen za organizaciju računarske izložbe. Odmah je prešao na stvar: "Korigovali smo cene, vratili se u vreme Sajma tehnike i pokušali da izađemo u susret zahtevima koje su pred nas stavile članice organizacije YURIO", kaže Zečević i dodaje: "Problem termina je evidentan, ali nikako nije postojala komunikacija između nas organizatora sajmova u Beogradu i Novom Sadu, kao i onih manifestacija u Vrnjačkoj Banji i Budvi. Ipak, nisam nezadovoljan. Članice YURIO se, doduše, ni ove godine se nisu pojavile u većem broju, mada je postojala ideja da sama organizacija zakupi značajan prostor. Tu je ipak nekoliko firmi iz ove asocijacije, a ruku na srce ni proteklih godina ih nije bilo više, pa smo na istom".

    Na pitanje kako gleda na primedbe nekih izlagača koje sam čuo, Zečević kaže da se izlagači često žale i stoga što nemaju potpuno izgrađen odnos prema izlaganju na sajmovima: "Dešava mi se da se izlagači žale, a da nisu sami ušli u potpun odnos prema Sajmu. Sama prijava ima težinu, ali sve obaveze i dogovori oko prostora važe tek kada se prostor i plati. Tako se desilo da je došlo do izvesnih pomeranja zato što su se pojavili klijenti koji su bili spremni da prostor odmah plate, a mi (Sajam) smo u obavezi da njihove zahteve poštujemo. Takođe, žao mi je što je do tih nesporazuma došlo i nastojaću da ih kompenziram".

Zavesa je spuštena, diže se nova

    Beogradski sajam je zatvorio svoja vrata i ja se polako spremam za put u Novi Sad. U sledećem broju pročitaćete izveštaj, a spremamo i report iz Budve gde se obično dese mnoge lepe stvari. Ostaje da se nadam kako će u dogledno vreme, a najbolje do Nove godine, ljudi koji organizuju najznačajnije domaće računarske manifestacije naći vremena da zajedno sednu za sto i naprave kalendar koji će svima ići na ruku. Uostalom, ne vidim zašto ne bi postojao prolećni (najbolje oko CeBIT-a) i jesenji termin, pa bismo tako imali stalni uvid u savremene trendove. Takvih ideja ima i one dolaze od ljudi koji su svojom profesijom vezani za informacione tehnologije bez obzira da li su trgovci, inženjeri, korisnici ili samo zaljubljenici u računare. Ja im se pridružujem, jer smo mi ipak mala i siromašna zemlja, kojoj strategija inata i sukoba, pokazuju to i poslednji meseci, nikako ne ide na ruku.