Amapijev prirodni način

    Sa Amapi-jem smo se sreli prvi put pre dve godine, proglasivši ga veoma interesantnim: najprivlačnija je bila ideja da se sa objektima radi na radnom stolu, a da se alati uzimaju sa polica organizovanih kao u nekoj radionici. Tada, nažalost, Amapi nije bio mnogo upotrebljiv, zbog slabijih grafičkih kartica i relativno velikog broja bagova. Verzija 4.1 predstavlja značajan napredak, pa bi se reklo da Amapi-jevo vreme tek dolazi. Da odmah bude jasno, profesionalni animatori, odnosno modelari, neće puno dobiti ovim programom. Njihovi alati su daleko sofisticiraniji, a navike, budžet i rokovi obično takvi da ne dozvoljavaju izlete u nepoznato. Amapi cilja na drugu publiku, pre svega na armiju korisnika koji žele da uključe 3D elemente u svoje Web prezentacije.

Majstorska radionica...

    Tvorci ovog programa su najviše vremena posvetili težnji da, sa što jednostavnijim jezgrom programa, postignu što više. Kao rešenje je osmišljen novi, intuitivan način modeliranja, a grafički korisnički interfejs je "spao" na svega jednu radnu površ izometrijskog pogleda i nekoliko polica sa alatima. Svim 3D modelarima je da nije moguće raditi samo u perspektivi, pa Amapi sasvim jednostavno prelazi u ortogonalne projekcije neophodne za precizno modeliranje. Iako se mogu dodati novi ortogonalni i izometrijski pogledi na radni prostor u vidu novih Windows prozora, ovo rešenje je toliko nezgrapno i neupotrebljivo da ga ne vredi ni razmatrati.

    Amapi 3D poseduje dva korisnička interfejsa, koji se razlikuju po tome gde se nalaze alati za modeliranje. Tako se alati mogu naći u klasičnoj Windows tool paleti, koju smo videli u stotinama drugih programa - sa njom znamo na čemu smo pa se, ako nemate vremena za tutorial, možete osloniti sopstvenu domišljatost i iskustvo. Daleko atraktivnija, ali i upotrebljivija, je verzija sa "majstorskim" policama. Tako je moguće maksimizirati radnu površinu skidanjem svih suvišnih menija i polica osim one sa kojom radite.

    Police se menjaju prostim odvlačenjem pointera do krajnje desne ivice ekrana. Pored polica sa alatima za modeliranje, na radnoj površini se još mogu naći kontrolni panel i pomoćna paleta. Do kontronog panela (ukoliko odaberete da se on ne prikazuje stalno) se dolazi spuštanjem pointera u donji deo ekrana, čime ćete osloboditi dodatni korisni prostor. Pomoćna paleta će vam od koristi biti samo u prvih nekoliko sati rada, dok ne prođete kroz osnovni tutorial, a posle je komotno možete skloniti, jer vam pojedinačna uputstva o svakoj upotrebljenoj alatki neće biti potrebna. Ovakva prilagodljivost i "asketizam" korisničkog interfejsa će posebno odgovarati vlasnicima 14" i 15" monitora, jer je Amapi baš njima i namenjen.

    Alati za modeliranje su raspoređeni u tri palete: Construction, Modeling i Assembly. U Construction paleti se nalaze alati za stvaranje 2D primitiva kao što su krive, krugovi, lukovi ili pravougaonici, odnosno 3D primitiva kakve su sfere, kocke i "izvučeni" (tzv. ekstrudovani) oblici. U Modeling paleti se nalaze alati za menjanje i doradu objekata; omogućiće vam da "kalupite" oblike, da ih umekšavate, da im obarate ivice, podešavate debljinu i još mnogo toga. Posebno važan alat na ovoj paleti je Punch, kojim se obavljaju mnoge Boolean operacije na objektima. Za ovaj alat je vezana i najkrupnija zamerka ovom programu, o kojoj ćemo pisati nešto kasnije.

    Assembly paleta sadrži alate za pozicioniranje i orijentaciju objekata. Tu su još i skaliranje, spajanje, dupliranje, miror-ovanje i interesantna alatka unfold, koja služi za razvijanje objekta u mrežu. U Control Panel-u su opcije za upravljanje scenom, prelazak iz ortogonalnog u izometrijski prikaz i obratno, pozicioniranje posmatrača, pogled na sve objekte, grupisanje, degrupisanje, skrivanje i otkrivanje objekata, zumiranje, merenje i izbor materijala iz kataloga.

...i majstorisanje

    Tipičan proces stvaranja 3D objekta bi se sastojao iz prolaska kroz sve tri police alata. Pre svega bismo gradili konstrukcione linije objekta, površi, figure, tekst i slično. Zatim bismo te linije, površi i figure menjali, deformisali, sekli ili umekšavali alatima sa Modeling police. Konačno bismo dobijene delove pomerali, skalirali, rotirali, grupisali i slično, sve dok ne dobijemo željeni 3D oblik.

    Mada se time posebno ne hvali, Amapi ima i alat MetaNURBS, koji se nalazi na Modeling polici. Alat podseća na Lattice deformer iz paketa Maya - nije u pitanju alatka koja bi objekat pretvorila u pravi NURBS, ali se i ovakav deformer može zgodno upotrebiti, naročito kod pravljenja organolikih objekata, čemu ovaj program inače nije namenjen. Utoliko je veće bilo prijatno iznenađenje kada smo videli alat za koji smo u prikazu paketa Maya već konstatovali da bi se morao naći i u drugim velikim programima.

    Objekat koji ste kreirali možete da izvezete u čak 19 različitih formata, a korisnike sa našeg podneblja će posebno obradovati podrška za 3D Studio i Lightwave. Tu je još i podrška za TrueSpace, RayDream Studio, POV Ray, DXF, VRML... Interesantno je da se objekti mogu i uvoziti, ali samo iz nekih od pomenutih formata, među kojima je i dalje 3D Studio, ali ne i Lightwave. Da li to znači da Amapi ne može da učini ništa više od Lightwave-a na njegovim objektima ili da je 3D Studio jednostavno značajniji, teško je utvrditi. U svakom slučaju, podrška za ova dva velika programa je dobro došla, pre svega zbog kvalitetnog rendera koji oni nude, a što je veoma značajna stavka u konačnom proizvodu koji želimo, bez obzira da li je u pitanju statična slika ili animacija.

    Amapi poseduje i editor materijala, koji nije loš, ali ima spor i problematičan renderer. Prava je misterija šta će jednom programu za modeliranje editor materijala, utoliko pre što konačnog rešenja za uvoz ili izvoz objekata sa materijalima još uvek nema. Naravno priča se mnogo o UV mapiranju, ali ono nigde ne funkcioniše kako treba. Amapi ima i rudimentarni animator, što je još jedan uzaludan trud - bolje bi bilo da postoji detaljniji Boolean alat. Sve ovo može biti i uvod u neki novi Amapi koji ima veće apetite od običnog modelera. U tom slučaju bi vredelo sačekati sledeću verziju.

Prikaz na razne načine

    U dobre strane programa ubrajamo načine prikaza objekata u radu, od običnog žičanog do umekšanog osenčenog prikaza. Posebno interesantan i upotrebljiv je osvetljeni žičani prikaz, koji kombinuje dobre strane žičanih i senčenih prikaza. Sjajna "caka" je i završetak rada nekom alatkom, za šta je dovoljno odvući pointer u desnu ivicu ekrana, kao kada menjate police sa alatima.

    Upravljanje elementima scene i layer-ima je veoma dobro rešeno Scene Manager-om, a dodavanje novog layer-a je jednostavno: u Scene Manager-u stalno postoji jedan prazan layer, pa čim u njega prevučete neki od objekata iz Scene layer-a, automatski se dodaje novi, prazni layer. Obrnuto, prazan layer se automatski uklanja iz liste. Tu je i niz zgodnih sitnica: određivanje ravni na kojoj se radi, apsolutni (referentni centar je središte radnog stola) i relativni rad (gde korisnik može da određuje sve parametre), lay on i snap on pozicioniranje objekata...

    Iako je program sasvim upotrebljiv, mogu mu se uputiti razne zamerke. Pre svega, ako pokušate da primenite značajnu alatku za Boolean operacije (tačnije samo jednu operaciju logičkog oduzimanja) nad objektima, ustanovićete da se iz nekih uglova to ne može učiniti odmah, već da prvo morate definisati ruling ose. Ako rotirate posmatrača, ista Boolean operacija će proći bez problema. Takođe, ako u ovoj operaciji upotrebite komplikovanije objekte, možete dobiti poruku o tome kako nedostaju neki delovi objekta!? Redosled selekcije objekata takođe ima uticaja na konačni rezultat, pa treba biti obazriv. Nepostojanje ostalih logičkih operacija je nerazumljiv potez TGS-a, a njegovi efekti svakako neće izostati u prodaji ovog programa.

    Sve u svemu, Amapi je interesantan program kojim mnogo toga možete uraditi brzo i jednostavno. Posao koji može da odradi, ovaj program će odraditi kvalitetno, u pravom interaktivnom maniru. Takođe je jasno da od lustera iz završne scene "Lepotice i zveri" nema ništa, pa nemojte ni pokušavati. Upoređujući ovaj program sa recimo Rhinoceros-om, koji bi bio najpribližnije poređenje, jasno je da je Amapi ipak za klasu ispod. Međutim, činjenica da ćete za manje od dva sata ovladati njegovim alatima, koji za jednostavnije poslove mogu biti sasvim dovoljni, navešće vas da razmislite. Iako će vam, bez obzira na sve, biti potreban dodatni renderer, Amapi može biti savršen alat za Web dizajnere. Mali, okretan i intuitivan, bez suvišnih stručnih termina i potrebe za dodatnim kursem iz nacrtne ili analitičke geometrije, Amapi može biti baš ono što vam treba za vašu novu Web prezentaciju.