Stari aduti, novo pakovanje

    Ako vam je dozlogrdilo menjanje grafičke kartice na svakih šest meseci kako biste ostali "u trendu", to samo znači da sebi postavljate ista, logična pitanja kao i većine korisnika PC računara u svetu. Jasno je zašto NVidia, 3dfx, Matrox i ostali proizvođači žele da kupite njihov novi hit, ali šta vi imate od toga? Nove 3D funkcije? U ovoj generaciji čipova, teško. Bolju sliku? Diskretno ubrzanje RAMDAC-a i bolja kontrola nad finalnim proizvodom (kod 3dfx-a pre svega) doveli su do malih pomaka na ovom polju, ali oni kojima je kvalitet slike bio primaran već su u prethodnom "krugu" nabavili kartice čija slika nije lošija od aktuelnih pulena. Novitete u arhitekturi? Osim Matrox-ove podrške za dva monitora na istoj kartici, nema ničeg novog.

Treba li vam brzina?

    Da, na kraju se sve svodi na brzinu. Kartice prethodne generacije su dostizale realni maksimum u rezolucijama do 800*600 (nova generacija u tim rezolucijama neće biti ništa brža od prethodne), pa govorimo o ubrzanju animacije u rezolucijama preko 1024*768. Ako ste se "primili" na igranje u nekoj od tih rezolucija, ali vam smeta isprekidana animacija, pravi ste kandidat za ponosnog vlasnika neke od kartica nove (polu)generacije.

    Najveća novost na grafičkom tržištu jeste prestruktuiranje proizvođača, tj. jasan trend ka integraciji proizvođača čipova i kartica. Integracija 3dfx-a i STB-a bila je mudar potez: 3dfx je dobio čvršću kontrolu ne samo nad marketinšim nastupom, već i nad kvalitetom finalnog proizvoda, što je rezultiralo tehnološkom monolitnošću Voodoo 3 kartica kakva je ranije bila karakteristična za Matrox. Na pomolu je i senzacionalna integracija korporacija Diamond i S3, koja bi mogla da dovede do izmene fizionomije grafičkog tržišta. Jedina nepoznanica je koga će kupiti NVidia, proizvođač čipova sa najjačim tehnološkim potencijalom.

    Nekadašnji giganti poput Cirrus Logic-a, Tseng Labs-a i Trident-a su nestali sa tržišta, Intel je najavio povlačenje iz grafičkog biznisa, a Permedia 3 neverovatno kasni, što znači da 3D Labs ima teškoća. ATI je napravio veliki profit ubedivši većinu proizvođača matičnih ploča da u integrisanim solucijama koriste njihove čipove, ali u poslednje vreme posustaje, ponudivši premalo u svakoj novoj generaciji, često lansirajući proizvode sa beta verzijama drajvera; ako nešto brzo ne promeni, ATI-ju se "smeši" Tseng-ova sudbina.

    Da bi se razumele preporuke koje će u ovom tekstu uslediti, pre svega treba imati u vidu da vrhunske (3D) kartice nisu potrebne svakome. Nikada nije bilo lakše doći do pristojnih 3D performansi, za malo novca: već u klasi od 100-120 bodova možete doći do performansi koje bi vas pre samo pola godine koštale preko 250, a za koje se teško može reći da su prevaziđene. Sada papreno plaćate nijanse: kartica bazirana na NVidia Vanta čipu (čije su razlike u arhitekturi u odnosu na TNT 2 minimalne) sa 8 MB RAM-a, koju plaćate oko 120 bodova u D3D režimu i rezoluciji 1024*768 zaostaje za duplo skupljim TNT 2 (sa 32 MB RAM-a) tek za 5 - 15%! Prevedeno na jezik kadrova u sekundi, to znači da će Vanta čak i u najzahtevnijim igrama današnjice u trenutno vrlo atraktivnoj rezoluciji ostajati za dobru marginu iznad kritičnih 30 kadrova. Treba li vam više? Ako je odgovor da, to će vas prilično koštati i opet će vaša investicija u roku od šest meseci biti obezvređena.

3dfx Voodoo 3

    3dfx je kritikovan da živi od "stare slave" i da samo isporučuje Voodoo 2 tehnologiju isporučuju u novom pakovanju. 3dfx čipovi još nisu dobili 32-bitni 3D rendering, AGP teksturiranje ili hardversko mapiranje neravnina, ali koliki je to hendikep? Politiku 3dfx-a odslikava poslovica "bolje vrabac u ruci, nego golub na grani": sve što njihov čip nema je "nepotrebna opcija, koje u softveru još nije zaživela". Niko još nije uspeo da dokaže da se bilo koji od tih nedostataka konkretno može primetiti u ponašanju softvera: 32-bitni rendering ne izgleda ništa bolje od 3dfx-ovog rasterizovanog 16-bitnog, a AGP teksturiranje je još uvek nebitno s obzirom na veličinu tekstura u današnjim igrama. Štaviše, samo se kod 3dfx proizvoda ne primećuju zastajkivanja pri učitavanju tekstura (mada ih je NVidia u tom pogledu skoro dostigla).

    Svakako se bliži trenutak kada će dotične opcije postati bitne, ali će do tada sasvim sigurno na tržište već izaći naredna generacija 3dfx proizvoda, koja će ih podržavati. Dakle, Voodoo 3 možda nije proizvod koji anticipira buduće zahteve softvera, ali je svakako čip koji vam daje sve što je danas poznatom softveru potrebno: vrhunsku brzinu, kvalitet prikaza, najširu kompatibilnost, izvanredne drajvere bez bagova, po veoma povoljnoj ceni.

    Voodoo 3 je ono što je bio Voodoo 2 SLI (ali u jednom čipu), sa dodatkom unapređenog Banshee 2D jezgra (brži RAMDAC, koji sada radi na 300 MHz). Od tri verzije Voodoo 3 kartica, najbolji odnos cene i mogućnosti ima najjeftiniji model, Voodoo 3/2000. Matična brzina je 143 MHz, ali bez poteškoća mogu raditi i do 170 MHz, što prevazilazi zvaničnu brzinu modela 3000 (166 MHz). Voodoo 3/3000 ima skromniju marginu - uz male varijacije u mogućnostima ugrađene memorije, neće stabilno raditi na brzinama preko 185 MHz. Primerak koji je bio na našem testu mogao je stabilno da radi do 180 MHz, ali su nas zaglavljivanja nakon višečasovnog rada uverila da bi ga trebalo spustiti na 175 MHz ili opremiti dodatnim ventilatorom.

    Ako vam nije stalo do TV izlaza koji je jedini konkretan dodatak modela 3000 u odnosu na 2000, nešto masivniji hladnjak sigurno nije argument koji će vas ubediti da potrošite skoro 100 bodova više. Na Voodoo 3/3500 verovatno ne treba trošiti previše reči - do te kartice se i u svetu teško dolazi, pa nismo uspeli da je nabavimo, mada ne verujemo da bi nas oficijelna radna brzina od 183 MHz naročito impresionirala. Zanimljivija je činjenica da poseduje ugrađen Philips TV tjuner (sličan koncept kao ATI All In Wonder), ali za značajno manji novac od njegove očekivane cene možete da kupite Voodoo 3/2000 i zaseban TV tjuner. Sačekajmo, ipak, da je vidimo na delu.

    3dfx, posle integracije sa STB-om, konačno može da ponudi ujednačen kvalitet signala - ranije je deset Banshee kartica različitih proizvođača imalo 10 različitih stupnjeva kvaliteta slike. Prijatno nas je iznenadila besprekorna oštrina slike - dali bismo joj primat čak i nad slikom Matrox-a G400, zbog boljeg kontrasta i finijih gradijenata bliskih nijansi. Istina, nismo imali prilike da ih uporedimo na nekom vrhunskom monitoru i u rezolucijama višim od 1280*1024, gde je Matrox uvek odnosio prevagu nad drugima. Dakle, verna publika 3dfx-a imaće dosta razloga da bude zadovoljna, mada preporuka za Voodoo 3 kao idealnu grafičku karticu današnjice ne može da bude jednoglasna kao pre - Glide polako gubi na značaju, a velike zasluge za to ima...

NVidia TNT 2

    TNT 2 je u ovom trenutku najkompletniji grafički čip, čiji su kvaliteti omogućili firmi NVidia da preuzme lidersku poziciju od 3dfx-a. TNT 2 nije samo TNT prebačen iz 0.35 u 0.25 um proces i podignut na skoro duplo više MHz. Optimizacija arhitekture i fantastičan napredak drajvera učinili su TNT 2 proizvodom koji je od prvog dana prisustva na tržištu krasila besprekornost u svakom pogledu. Možda je tajna i u činjenici da su Detonator drajveri unificirani za sve NVidia čipove (na istom drajveru rade TNT, TNT 2 i Vanta), tako da njihov razvoj nije krenuo "od nule", već je posledica mukotrpnog jednogodišnjeg usavršavanja prvobitnih TNT drajvera, koji su u trenutku promocije TNT-a bili poluupotrebljivi. TNT 2 kartica nudi sve što je danas u grafičkoj tehnologiji in. Ima jako dobar, 32-bitni rendering, sposobna je za 2* ili 4* AGP transfer, radi AGP teksturiranje (i to sve bolje, zahvaljujući Detonator-u 2.08), tako da možete da budete mirni kada dođe vreme ogromnih tekstura. Kartice su većinom opremljene sa 32 MB RAM-a, što im možda diže cenu do nivoa koji izaziva teskobu, ali garantuje da će i najzahtevniji softver moći da računa na dovoljno video memorije. Jedino NVidia rade anizotropno filtriranje tekstura, koje "omekšavanje" 3D renderinga podiže do savršenstva.

    Chaintech-ov Desperado RI41 koji smo ovoga puta probali, ispunjava uslove da se nazove izvanrednom TNT 2 karticom. Sa osnovne brzine od 125 MHz za jezgro i 150 za memoriju može se podići na 150/175 bez rizika po stabilnost; u kraćim intervalima, jezgro će raditi stabilno čak i na 160 MHz. Imajući u vidu da je razlika u brzini jezgra između testirane TNT 2 i Voodoo 3 kartice nekih 30 MHz, uspeh "TNT dvojke" na testovima je još impresivniji. TNT 2, uz napredniju arhitekturu, na istom taktu nudi više, pa se može povući paralela kao između Athlon i Pentium III procesora. Voodoo 3 je (znatno) brži samo tamo gde postoji kvalitetna Glide interpretacija, a u D3D-u glatko gubi bitku sa TNT 2.

    Ovo ne potvrđuju samo sintetički testovi, već i subjektivni utisak - svako ko proba Need For Speed High Stakes naizmenično na TNT 2 i Voodoo 3 u rezoluciji 1024*768 biće oduševljen glatkoćom animacije na TNT 2. Primer dobija na težini ako se setimo da je NFS 3, odnosno Glide implementacija bio jedan od najjačih aduta 3dfx kartica. Reč je i o konkretnoj ilustraciji činjenice da jedino Detonator drajver ima kompletnu (i korektnu) implementaciju DirectX 6.1 specifikacije, zahvaljujući čemu jedino na karticama sa NVidia čipovima pod D3D-om možete iskusiti pun kvalitet prikaza kakav se dobija u Glide režimu na 3dfx karticama. Intel 740, S3 Savage, pa čak i Matrox, koji se hvali kvalitetom svog D3D-a, u ovoj igri daće vam samo osiromašen prikaz bez fogging-a i lens flare-a.

    Imaju li Detonator drajveri i neku manu? Ako i imaju, treba je svećom tražiti - u Flight Simulator-u 98 smo uočili sitnije kratkotrajne anomalije u paleti pri promeni pogleda, ali verujemo da to ide "na dušu" činjenici da je D3D implementacija u dotičnom simulatoru stara već nekoliko godina. Što se kvaliteta slike kod TNT 2 tiče, teško je naći zamerke; zasmetao nam je nešto slabiji intenzitet osvetljenja (koji je teško popraviti korekcijom game), kao i previše grubi prelazi gradijenata ukoliko je desktop u 16-bitnom grafičkom modu.

    Chaintech RI/41 pri radu na magistrali od 83 MHz nije ispoljio probleme kakve je kolega Gašić uočio kod nekih drugih TNT 2 modela. Kompletna (i izvanredna) OpenGL podrška, kao i visok kvalitet MPEG prikaza, interpolacije tačaka pri skaliranju, DVD podrške i prisustvo izvanrednog hardverskog overlay-a samo upotpunjuju utisak o svestranom kvalitetu ovog čipa, čineći TNT 2 interesantnim ne samo igračkoj populaciji, već i profesionalcima iz oblasti 3D renderinga ili video produkcije, kao i vlasnicima TV tjunera koji su imali tu nesreću da poseduju neku primarnu grafičku karticu bez hardverskog overlay-a. TNT 2 vam, dakle, nudi maksimum, kako god da planirate da ga uposlite. Jedino je pitanje - da li je baš nužno da uložite toliko u savršenstvo?

NVidia Vanta

    Vanta je namenjena istoj ciljnoj grupi kao i Savage (gde su doskora "vladali" Intel 740 i Riva 128), ali je po svojim realnim mogućnostima tek diskretno degradirani TNT 2. RAMDAC je 50 MHz sporiji (250), a sam čip je dimenzija nekadašnje Riva 128. Vanta je predviđena za rad na sličnim brzinama kao prvobitni TNT, ali se pokazuje da je zbog 0.25 um proizvodnog procesa daleko otpornija na ubrzanja, tako da jezgro stabilno radi i na 125 MHz! LGS memorija kojom je bila opremljena Microstar-ova Vanta bez znakova posustajanja radila je na 143 MHz.

    Karticama Vanta ne smeta što su opremljene sa samo 8 MB memorije: njihovo "osiromašeno" TNT 2 jezgro još uvek karakteriše izvanredno AGP teksturiranje, pa će obilno korišćenje sistemske memorije imati minimalan uticaj na performanse. Ne treba smetnuti s uma ni glavnu tajnu Vanta-ine snage - radi sa istim Detonator drajverima koje smo, u kombinaciji sa TNT 2 karticama, toliko hvalili. Sva pitanja 2D ili 3D kompatibilnosti, kvalitet D3D implementacije TNT 2 kartica samim tim se verno preslikavaju i na rad sa Vanta-om, a pominjani NFS High Stakes još uvek u rezoluciji 1024*768 daje zapanjujući rezultat, uz jedva primetna zastajkivanja u momentima učitavanja tekstura.

    Vanta, bez obzira na odsustvo multi-teksturiranja, može da zadovolji i prohteve "tvrdokornih" Quake igrača, jer je karakteriše brzina animacije koja prevazilazi sve osim Voodoo 3 i TNT 2 kartica. Vanta čak pokazuje blagu brzinsku prednost nad "starim" TNT-om. Jedina zamerka Microstar-ovoj kartici jeste oštrina slike, koja nije na nivou. Vanta je odlična solucija i za ozbiljnije korisnike (koji ne nalaze vremena za 3D igre), jer arhitektura čipa i karakteristike drajvera garantuju iste opcije i komfor rada koje dobijate sa mnogo skupljim TNT 2 karticama. Zato Vanta karticu proglašavamo za otkriće sezone, verujući da u njenoj klasi cena naprosto nema pravu konkurenciju.

Matrox G400

    Matrox je uspeo da uhvati "poslednji voz", pa su konstruišući G400 sve snage su usmerili na 3D akceleraciju. G400 je po 3D mogućnostima bliži vodećim akceleratorima nego što je bio ijedan prethodni Matrox-ov proizvod. Čip je po gabaritima jednak "gigantima" kakvi su TNT 2 i Voodoo 3 i može se pohvaliti impresivnim spiskom noviteta u arhitekturi: 256-bitna dual bus magistrala, 4*AGP podrška, 32-bitni z-bafer u koji je uključen 8-bitni stencil bafer, multiteksturiranje, hardversko mapiranje neravnina (bez usporavanja renderinga), podrška za teksture do 2048*2048... Matrox G400 na papiru podržava barem sve ono što karakteriše najjače konkurente, a ima i poneku unikatnu mogućnost. Kako se to prevodi u domen realnog rada?

    Uprkos izvanrednim 3D Mark Max rezultatima i sjajnom ponašanju u mnogim D3D igrama, G400 na nekim bitnim brzinskim merenjima (Quake, Unreal) osetno pada, te često značajnije zaostaje za TNT 2 i Voodoo 3. Brzina ipak ne pada ispod (za ljudsko oko ključnih) 30 fps - da G400 pruža pun vizuelni doživljaj u rangu vrhunskih kartica najnovije generacije. Ohrabrujuće deluje činjenica da zaostatak za vodećima sa podizanjem rezolucije postaje sve manji, da bi u rezoluciji 1600*1200 G400 neočekivano uzeo epitet najbržeg Quake akceleratora! G400 je veoma zavisan od brzine procesora, pa vam za izvlačenje maksimuma ne preporučujemo ništa što radi na manje od 400 MHz. Iz toga lako možemo zaključiti da je G400 kartica "za budućnost" jer će se razmahati u punoj snazi verovatno tek kada procesori na 700 MHz ugledaju svetlo dana.

    Matrox-ove drajvere i interfejs za podešavanje parametara slike ne treba posebno hvaliti, jer je to jedan od aduta na kojima je ova firma sagradila ime. Ipak, jedan detalj možemo označiti kao epohalan napredak: Matrox je po prvi put isporučio punu OpenGL podršku u nekom Windows drajveru! Ovo će ga učiniti interesantnim i za profesionalce na polju 3D modeliranja, koje bi verovatno i ranije karakteristike Matrox-ovog 2D prikaza i stabilnost drajvera privukli, da nije bilo ovog nedostatka.

    Novina koja će privući daleko više kupaca od 3D karakteristika G400 jeste njegova unikatna podrška za dva monitora na jednoj kartici! Model sa 16 MB RAM-a koji je stigao do nas predstavlja jeftiniju varijantu G400 proizvoda, na kojoj ne postoji sekundarni monitorski konektor, tako da ćemo morati da sačekamo neku drugu priliku da isprobamo i ovo "čudo". U međuvremenu, očekujemo da će G400 prevashodno privući stare poklonike Matrox-a, slično kao što imamo kategoriju ljudi koja uporno vozi "Mercedese", iako postoje jeftiniji automobili, sa nominalno boljim karakteristikama. 3D performanse verovatno neće delovati dovoljno uverljivo kupcima gladnim brzine, a i ako G400 uzmu u razmatranje, nešto viša cena će ih definitivno odbiti. Dakle, G400 je namenjen onima koji imaju razloge za vernost Matrox-u...

APAC S3 Savage 4

    Prikazujući Diamond Stealth III S540 u "PC #47", konstatovali smo da je Savage 4 ono što je prvobitni Savage trebalo da bude. Najjači utisak ostavilo je Diamond-ovo umeće u izvlačenju maksimuma iz ovog čipa, a sada smo dobili priliku da isprobamo i neku od jeftinih, "bezimenih" Savage 4 kartica. Pokazuje se da je umeće Diamond-ovih programera daleko ispred tvoraca S3 generičkih drajvera. Dalje, Diamond kartica se razlikuje od ostalih Savage 4 proizvoda i po kvalitetu izrade, prevashodno selekciji samih čipova i izboru memorije. Zahvaljujući tome Stealth S540 može da radi na brzinama koje su za APAC Savage 4 nezamislive. Matičnu brzinu jezgra od skromnih 110 MHz (po zvaničnoj specifikaciji Savage 4 radi na 125 MHz) nikako nije bilo preporučljivo podizati iznad 125, dok je svako dizanje brzine memorije preko 130 MHz predstavljalo rizik za stabilan rad.

    U takvim uslovima nedorađeni generički S3 drajveri pokazali su skromne rezultate, zaostajući za mogućnostima istog čipa u Diamond izvedbi čak za 20-50%! To znači da "bezimene" S3 Savage 4 kartice ne vrede onoliko koliko koštaju, odnosno da je pokušaj njihovog nastupa u istoj kategoriji u kojoj se nalaze NVidia Vanta kartice deplasiran, bilo zbog argumenata brzine ili kvaliteta drajvera (jednako u 2D kao i u 3D).

Rezime

    Argumenti 3dfx-a kao idealnog rešenja za ljubitelje vrhunske 3D akceleracije su se u prethodnih šest meseci "istopili". Dozvolite li mi trenutak subjektivnosti u izboru između Voodoo 3 i TNT 2, reći ću da uopšte nisam siguran šta će u mom računaru biti zaduženo za grafiku sledećih meseci. Možda će pretegnuti izvanredna (2D!) slika Voodoo trojke, možda nostalgija za nekolicinom starih Glide igara koje će mi u slučaju drugačijeg izbora postati nedostupne (recimo, Grand Prix Legends), ali možda ću se opredeliti i za TNT 2, čip nesporno modernije arhitekture i većeg potencijala, koji se čini da radi ono što radi sa lakoćom, dok Voodoo 3 tehnologija nekako deluje napregnuta, skoro do pucanja. Možda je, više nego ikada, svejedno za šta ćete se opredeliti.

    Izbor u ekonomskoj klasi je daleko lakši - vidimo samo jednog ozbiljnog kandidata, a to je NVidia Vanta. Za nju ćete odbrojati skromnu sumu novca i doživeti prijatno iznenađenje kada je jednoga dana ubacite u svoju buduću Camino ploču sa AGP*4 podrškom. DVD, MPEG, TV tjuneri, uređaji za video editing i slične periferije u ovim karticama imaju pouzdanog saveznika.

    Ako ne osećate potrebu da poboljšate svoj grafički podsistem, ne žurite previše, jer se već krajem jeseni očekuje sledeća generacija grafičkih čipova, koji će zaista doneti mnoštvo novina u arhitekturi. Dok ne vidimo šta mogu NVidia NV10, 3dfx Voodoo 4 i potencijalno čudo iz Micron-ovih "tajnih" laboratorija zvano Rendition V4K, biće nam dobri i "vrapci u ruci" koje sada možemo naći po trgovinama. Samo da na njih ne potrošimo više novca nego što objektivno vrede, jer se investicija te vrste teško otplaćuje...