GSMania '99

    Od našeg prethodnog testa mobilnih telefona ("PC #30") tržište je poraslo, ali se i umirilo: dok su u prvim danima GSM-a korisnici, oduševeljeni mogućnošću da sami biraju svoj mobilni telefon (prethodna, analogna mreža se svodila na to da svi koriste isti uređaj), nabavljali razne egzotične modele, danas velika većina kupaca uzima jedan od nekoliko proverenih telefona. Razlozi su sasvim jasni: sigurniji rad, bolja podrška i servis, uputstvo na našem jeziku i slične pogodnosti lako "izleče" kupce od želje za egzotikom. Standardizacija te vrste može da "zasmeta" samo pri pripremi ovakvih testova: očekivali smo da će do nas stići desetine modela, a na kraju se pokazalo da smo prikupili otprilike onoliko telefona koliko i prošle godine. Naravno, mnogi telefoni koje smo testirali pre godinu dana su aktuelni i danas, pa verujemo da će i najprobirljiviji čitalac u ovom izboru naći nešto za sebe.

Domaće tržište

Nokia 8110

    Već smo navikli da naše tržište ima razne specifičnosti, pa se nismo iznenadili nekim neobičnostima u ponudi mobilnih telefona. Na raspolaganju su, pre svega, legalni modeli stranih firmi koje imaju jugoslovenske distributere: to su telefoni u originalnim pakovanjima, često sa hologramom koji potvrđuje da su namenjeni našem tržištu, a prati ih prevedena dokumentacija, dobro organizovan servis i garancija da će korektno raditi u našoj mreži. Samo se po sebi razume da ovakvi telefoni predstavljaju najlogičniji izbor i najsigurniju kupovinu.

    Drugi segment ponude čine mobilni telefoni raznih svetskih firmi koje ovde nemaju distributera, već ih (legalno, ali "na komad") uvoze distributeri računarske i komunikacione opreme. Ovim kanalima stižu pre svega egzotični i neretko veoma skupi modeli, koje ćete prepoznati po originalnom pakovanju, uputstvu na nekom stranom jeziku (koji, nažalost, često nije engleski - sve zavisi odakle se telefoni uvoze) i servisu koji je obično poveren (jednom) ovlašćenom serviseru. Ovi telefoni takođe bez problema rade u našoj mreži i nema razloga da ih izbegavate, ako se odlučite za neki od modela koji se ne mogu nabaviti preko zvaničnog distributera.

Ericsson SH888

    Ostatak tržišta zauzimaju telefoni koji su stigli nekim neobičnim putevima i koje karakteriše nerealno niska cena. U boljem slučaju, takvi telefoni su bili "vezani" za neku od stranih mreža. Naime, mnogi veliki GSM operateri daju svojim pretplatnicima mobilni telefon besplatno ili za veoma malo novca (podrazumeva se da se radi o nekom jeftinijem modelu), s tim da oni u nekom dužem periodu koriste usluge tog operatera. Takvi telefoni su opremljeni softverom koji odbija da radi sa karticama bilo kog drugog operatera, ali su se kod nas našli ljudi koji takve uređaje ilegalno "reprogramiraju" i tako ih, barem u nekoj meri, osposobljavaju za rad u našoj mreži. Na sivom segmentu tržišta ima i gorih stvari, kao što su kradeni telefoni, tako da nerealno jeftine ponude treba obići u širokom luku: nikada niste sigurni da li će ovaj telefon pouzdano raditi u našoj mreži, a može se dogoditi da imate i neprijatnosti sa zakonom, jer se telefon može identifikovati po oznaci i internim serijskim brojevima.

GSM operateri

    U Jugoslaviji trenutno rade tri GSM operatera. Najveći i najstariji je Mobtel, koji je i doneo mobilnu telefoniju u Jugoslaviju - pokriva veliki deo Srbije, ima ugovore o roaming-u sa mnogim stranim zemljama i predstavlja logičan izbor za najveći broj pretplatnika. Gledano hronološki, sledeći operater je Promonte, koji je veoma dobro pokrio prostor i tržište Crne Gore, a treći operater je počeo sa radom u drugoj polovini ove godine - MTS, odnosno "Telekom Srbija". MTS za sada pokriva samo Beograd i nema roaming ugovore sa stranim kompanijama, pa predstavlja dobar izbor samo za korisnike kojima izrazito odgovara njihov način naplate, kroz unapred plaćene kartice, kao i za korisnike kojima se veoma žuri - u Mobtel-u se često čeka na karticu).

Samsung SGH-600

    Teško je porediti cene koje nude GSM operateri, jer su se oni opredelili za potpuno različit sistem naplate. Mobtel je usvojio klasični sistem pretplate: plaćate fiksni mesečni iznos osnovne pretplate, eventualnu pretplatu za dodatne usluge (identifikacija poziva, slanje SMS poruka, prenos podataka i slično) i impulse koje ste utrošili u prethodnom mesecu. MTS vam prodaje karticu na kojoj imate neki početni broj impulsa i mesečno ne traži nikakav dodatni iznos (videćemo šta će biti sa nedavno uvedenom taksom). Telefonirate dok ne istrošite impulse, a čak i posle toga telefon je u dužem periodu aktivan i omogućava da primate pozive. Naravno, poželećete da obnovite "zalihu impulsa", pa ćete kupiti dodatnu karticu, pročitati šifru na njoj (primenjen je sistem kao na srećkama greb-greb lutrije), pozvati određeni broj telefona i uneti tu šifru, dopunjavajući tako svoj račun dodatnim impulsima. Ovakav način rada odgovara onima koji malo telefoniraju, ali otežava korišćenje specijalnih usluga - identifikacija poziva i slanje kratkih poruka (SMS) je, doduše, omogućeno svim pretplatnicima, ali ako vam je recimo potreban prenos podataka da biste komunicirali sa vašeg računara, MTS jednostavno ne nudi tu uslugu.

    Mobtel je, inače, najavio uvođenje pre-paid kartica, dok je MTS najavio uvođenje pristupa zasnovanog na pretplati - kada ta obećanja budu ispunjena, moći ćemo direktno da poredimo cene, ali su osnovne stvari sasvim jasne: cena uključenja u mrežu je tokom prethodne godine drastično pala i postala sasvim pristupačna, ali je minut razgovora i dalje izuzetno skup. GSM operateri ne nalaze interes da pojeftine telefoniranje, jer broj zainteresovanih korisnika raste brže nego što se mreža širi, pa se povremeno javljaju preopterećenja koja umanjuju performanse i otežavaju telefoniranje. Ipak, nadamo se da će konkurencija navesti operatere da brže šire mrežu i čine ponudu atraktivnijom i da će se cene minuta razgovora postepeno približavati cenama u razvijenijim zemljama. Osnova za to kod Mobtel-a i Promonte-a već postoji, a verujemo da će je i MTS, čija je mreža realno tek u začetku, ubrzo razviti.

Kako smo testirali

    Za testiranje mobilnih telefona koristili smo kartice koje nam je Mobtel ljubazno stavio na raspolaganje. Naravno, test telefona se ne svodi na telefoniranje: mobilni telefoni su sjajni primeri primene mikroprocesorske tehnologije i namenski pisanog softvera, pa je veoma zanimljivo uporediti rešenja do kojih su razni konstruktori došli. Pošto proučimo "korisnički interfejs" i upotrebu konkretnog modela, trudili smo se da ocenimo koliko se taj model lako koristi, da li se njim može operisati u raznim "mobilnim" uslovima (jednom rukom, u rukavicama i slično) kao i da li telefon eventualno nudi neke dodatne mogućnosti koje bi nam omogućile da zamenimo časovnik, mali organajzer ili neku drugu alatku koju stalno nosimo sa sobom.

Motorola CD920

    Procenjivali smo, naravno, i fizičke karakteristike telefona: dimenzije, masu, antenu koja se (ne) izvlači i tome slično. Dimenzije i masa telefona su za mnoge korisnike izuzetno važni - nije svejedno da li ćete sa sobom nositi 100 ili 200 grama, ma kako obe mase delovale beznačajno. Posebnu pažnju posvetili smo ocenjivanju kvaliteta prijema/predaje, koja se odnosi isključivo na granične zone, jer se samo u takvim zonama pojavljivala primetna razlika među telefonima - ako je prijem dobar, svi telefoni funkcionišu perfektno. Test smo obavili tako što smo pronašli zatvoren prostor u kome smo mogli kontrolisano zalaziti u zone gde je signal postajao sve slabiji, do trenutka kada se potpuno gubio kontakt sa mrežom. Na svim telefonima koji imaju teleskopsku antenu smo antenu izvlačili, a zatim poredili kako se koji model ponaša u pojedinim zonama i na osnovu više takvih testova formirali ocenu.

    Na testu su se našli sledeći modeli: Alkatel One Touch Easy i Club, Ericsson SH888, 688 i 788, Mitsubishi MT-36, Motorola CD920, Nokia 8810, 6110 i 5110, Nortel 922 / AEG 9080, Panasonic EB-G450 i EB-G600, Philips Genie, Samsung SGH-250 i SGH-600, a našlo se mesta i za prikaz GSM repetitora, kojima možete pojačati prijem u svojoj kući, firmi ili automobilu.

    Za prikaze modela, tabelu karakteristika i ostale detalje pogledajte januarski broj časopisa "PC".