Infofest '98: punim jedrima

Jelica Protić

Tokom poslednje decenije, u zemlji potresanoj raznim nedaćama, samo smo na kongresima, simpozijumima i sajmovima bili u prilici da se nađemo u društvu koje čini više od 1000 srodnih duša, za koje pojam "miš" ne označava samo kućnog glodara, a pojam "surf" izlazi iz domena nautičkih veština. Po Vujakliji, simpozijum je "sastanak užeg kruga stručnjaka" (mada nije isključeno da se ponekad izmetne u simpozion koji označava "gozbu, pijanku"), dok je kongres "sastanak radi dogovaranja i savetovanja o zajedničkim poslovima"; sajam predstavlja "vašar, panađur", na kome se "prikazuju uzorci robe radi sklapanja ugovora o prodaji". Tvorci INFOFEST-a odlučili su da naprave prijatan koktel svega navedenog, a za naziv manifestacije odabrali pomalo neobičnu reč festival. Ovaj pojam, mada izvorno označava "veliku svečanost sa muzikom", nostalgično nas povezuje sa pionirima računarstva koji su ubeđeno tvrdili da ova disciplina ne spada u domen tehnike, već umetnosti...

Festivalske forme

Festival informatičkih dostignuća INFOFEST, promovisan sloganom "Saznanje kao izazov", tokom pet godina postojanja stekao je karakterističnu fizionomiju i postao asocijacija za Miholjsko leto u primorskom ambijentu, idealno okruženje za upoznavanje najnovijih trendova razvoja hardvera i softvera, ali i šansu da se, uz ribu i vino, na jedrenju ili teniskom turniru, pripremi teren za sklapanje dobrog posla. U nedostatku pravog, velikog domaćeg sajma računarske opreme, INFOFEST na popunjava i tu prazninu, a nije tajna ni da je učešće na INFOFEST-u prava uvertira za značajne tendere, pogotovu kada se radi o poslovima u južnoj republici.
Osim što okuplja veliki broj učesnika, INFOFEST je poznat po veoma dobroj organizaciji, sjajnom medijskom predstavljanju, pa i prisustvu predstavnika državnog vrha Crne Gore. Prethodni INFOFEST, održan u žestokoj predizbornoj atmosferi, možda je doneo zebnju da bi političke promene mogle uticati na sudbinu festivala, ali do toga, srećom, nije došlo: i ove godine organizatori su Sekretarijat za razvoj Crne Gore, čiji je pomoćnik sekretara Branimir Gvozdenović ponovo bio u ulozi predsednika Upravnog odbora, i firma Biznis Link iz Beograda, čiji je direktor Milan Mrvaljević i ove godine bio direktor festivala.
Srce INFOFEST-a čine Kompanijske izložbe, u okviru kojih odabrane firme, na štandovima postavljenim u holovima hotela Avala i Mogren, predstavljaju svoju ponudu i razvojne rezultate. Izložbeni prostor ove godine je obradila firma Žižgin iz Beograda, kao ekskluzivni partner organizatora. Neke od firmi koje se prestavljaju u okviru Kompanijske izložbe dobijaju status ekskluzivnog učesnika festivala, što znači da svaka od njih ima svoj Kompanijski dan. Te firme su se predstavile jednočasovnim prezentacijama u velikoj Kongresnoj sali. Kako je INFOFEST trajao (samo!) pet dana, ekskluzivni status dobilo je pet kompanija: SBS IBM Alliance, Energoprojekt-Energodata, Saga, Bull Hn Yugoslavia i Digit. Još osam firmi je učestvovalo na Kompanijskoj izložbi: CMS, OSA, Internet Crna Gora, Informatika Montenegro, Dunav Electronic, Mikrofilmcentar "Mi-komerc", Winsoft i Kompani.

Uz partnere iz sveta

Popodnevne plenarne prezentacije dodeljene su inostranim firmama koje su se pojavile kao direktni učesnici INFOFEST-a, pa su tako svoja dostignuća prikazali: Sun Microsystems, Autodesk, Microsoft, Tektronix i Informix. Još neke inostrane firme su nastupile na festivalu, u sklopu učešća svojih domaćih partnera: IBM, NCR, Bull WW, Digital (sada u okviru Compaq-a), Epson, Bay Networks, Cisco, HP, Oracle...
Prvi samostalni nastup Microsoft-a na INFOFEST-u izazvao je ogromno interesovanje, a prezentaciju je, na korektnom srpskom, održao Kristian Gyorkos. Rekao je da je rast informacionih tehnologija u USA dvostruko brži od rasta celokupne američke ekonomije i da ove tehnologije predstavljaju treću industriju po veličini, čiji se promet udvostruči svakih 100 dana. I elektronska trgovina putem Interneta nezaustavljivo raste, o čemu govori 800.000 transakcija dnevno samo u trgovini na malo. Da bi dostigao 50 miliona korisnika, radio je postojao 38 godina, televizija 13, a Internetu su bile dovoljne četiri godine. Organizovanje, povezivanje, učenje i razonoda nameću novi "Web životni stil", u čemu i Microsoft vidi svoju šansu, predlažući novi koncept, Digital Nervous System (DNS). Izgradnja DNS-a podrazumeva PC računare nove generacije, pouzdan e-mail, ličnu produktivnost, Internet, Line-of-business aplikacije, a inovacije od kojih Gejts i saradnici mnogo očekuju su i palmtop PC, auto PC, Web TV... Sa 27.000 zaposlenih, 40.000 korisnika interne mreže i 4.000 servera, predstavništvima u 325 gradova, Microsoft je eto stigao i do nas, u nadi da će ovaj nastup na INFOFEST-u biti uspešan početak formiranja novog tržišta.
Ništa manje zanimljiva bila je prezentacija firme Sun, u čije ime je na INFOFEST iz Atine stigao gospodin Zefiropulos. Glavna tema prezentacije bio je Jini koncept: to je proširenje Java tehnologije za rad u distribuiranom okruženju. Jini čine infrastruktura i programski model, kod je već razvijen, a u projektu učestvuje više kompanija; dodatne informacije raspoložive su na www.javasoft.com/products/jini/. Sun-ov partner SAGA već pet godina uspešno učestvuje na INFOFEST-u, a sada se po prvi put predstavila sa statusom ekskluzivnog učesnika. Na prezentaciji je govorio Nebojša Vuksanović, direktor SAGA Infotech-a. Po njegovim rečima, proteklu godinu u SAGI obeležilo je otvaranje Compaq Autorized Service Center-a i finalizacija objektno orjentisane aplikacije Avizo/400, kao i projekti rađeni za Panonsku banku (Sun-ova platforma) u državne organe Srbije; oba projekta oslanjaju se na Oracle. Zlatko Jegdić govorio je na temu Computer Telephone Integration (CTI) koja predstavlja hit u svetu. U ovoj oblasti SAGA je realizovala više projekata, a sada najavljuje telefonsko plaćanje struje u Beogradu, voice mail sistem, call centre za podršku korisnika... Za visok nivo partnerskih odnosa sa inostranim partnerima i razvoj objektno orijentisanih aplikacija, Stručni odbor je dodelio nagradu firmi SAGA.
SBS IBM Alliance je strateški oslonac svih korisnika IBM-a u Jugoslaviji. Ova firma, sa 20 stručnjaka obrazovanih u IBM-ovim školskim centrima i preko 70 zaposlenih, prodaje i održava IBM-ovu opremu, obrazuje korisnike, projektuje i realizuje informacione sisteme, a stekla je reference u javnoj upravi, finansijskim institucijama i velikim poslovnim sistemima (JAT, ŽTP, Pekabeta, Simpo...). Stručni odbor odao je SBS-u priznaje za uspešnu strategiju rešavanja problema 2000.
Tokom deset godina postojanja, kompanija Digit postala je poznata kao tradicionalni partner Digital-a, ali i po softverskim rešenjima kao što su HEFIS (praćenje i upravljanje proizvodnjom), EDIS (elektrodistributivni IS), AVRS (automatsko upravljanje visokoregalnim skladištem), BIS (bankarski informacioni sistem). Po integrisanju Digital-a sa Compaq-om, Digit je postao zvanični partner Compaq-a, što mu otvara i nove perspektive. Digit je doprineo uvođenju informacionih tehnologija u velike sisteme kao što su PIO Srbija, C Market, Promonte, Mobtel i drugi, a njegova je zasluga što se u laboratorijama univerziteta u Beogradu i Podgorici mogu naći računari poput onih na kojima su rađeni specijalni efekti za film Titanik. Digit je dobio nagradu za višegodišnji kontinuitet kvaliteta, sa posebnim naglaskom na performantnost rešenja kuće-ćerke Digit Montenegro u oblasti računarskih mreža. Inače, ove godine žiri nije dodelio glavnu nagradu; Energoprojekt je dobio nagradu za rešenja iz domena samouslužnog bankarstva, Bull HN za razvoj mreže bankovnih automata i POS terminala sa Beobankom, a firma CMS za visok nivo partnerskih odnosa sa korisnicima i petogodišnje uspešno nastupanje na INFOFEST-u.

Odabrani projekti

Nova forma INFOFEST-a, Prezentacije, omogućila je nizu firmi da prikažu odabrane projekte. Predstavili su se: Kompani, OSA, Parallel, ComNet, Mikro knjiga, Internet Crna Gora, Cores, MFC "Mi-komerc", Dunav Electronic, WinSoft, Poštanska štedionica i Informatika Montenegro. Firma WinSoft iz Podgorice dobila je priznanje za Internet prezentaciju Centralnog biračkog spiska Crne Gore, a "OSA računarski inženjering" iz Beograda za UNIDOCS, program za upravljanje tokovima dokumentacije i arhiviranje u elektronskom obliku. Poštanskoj štedionici dodeljena je nagrada za najbolje tehničko rešenje na ovogodišnjem INFOFEST-u, projekat kućnog bankarstva HOME BANKING, u čijoj izradi je učestvovala kompanija SAGA.
Firmi Dunav Elektronik, koja se na INFOFEST-u pojavila prvi put, odato je priznanje za specijalizovana rešenja u oblasti automatske identifikacije (AutoID i ADC tehnologija, primenjena kod bar-kod čitača, sistema optičkog prepoznavanja, magnetnih i čip kartica, radio-frekvencijske identifikacije, prepoznavanja glasa i biometrijske tehnike). Firma MFC Mikomerc održala je prezentaciju o implantaciji arhive u informacioni sistem, a firma Kompani o advertajzingu u oblasti informatike; obe firme su po četvrti put na INFOFEST-u, pa im je organizator za kontinuitet nastupa, raznovrsnost i atraktivnost odao posebna priznanja.
Informatika Montenegro održala je zapaženu prezentaciju pod nazivom Cisco Networking Solution; ova firma-ćerka beogradske "Informatike" bazira svoju ponudu na platformi Unisys-a, a rešenja je primenila kod NBJ ZOP i Fonda PIO Crne Gore. Zato ne iznenađuje posebno priznanje koje joj je dodeljeno za ostvarene rezultate u primeni vrhunskih tehnologija na finansijskom tržištu.
Firmi Internet Crna Gora, kojoj je dodeljeno priznanje za originalnost prvog nastupa na INFOFEST-u i ostvareni nivo komunikacije sa učesnicima festivala, ovo zapravo i nije prvo pojavljivanje, jer je prošle godine na istom mestu najavila početak rada. Internet Crna Gora, zajedničko ulaganje crnogorske Vlade i PTT-a sa firmama Bits iz Beograda i G&R iz Austrije, dočekuje prvi rođendan sa 1500 dial-in korisnika, 88 ulaznih linija, pristupnim tačkama u devet crnogorskih gradova, iznajmljenim linijama prema najvećim korisnicima kao što su Vlada Crne Gore, PTT Crne Gore, Željezara Nikšić, RTV Crna Gora i mnogi drugi. Veza sa Internetom ostvaruje se preko satelitskog sistema Orion (kapacitet 1024/512kb/s). Zahvaljujući firmi Internet CG, u posebnom prostoru hotela Mogren radio je Web Cafe, svi punktovi su imali Internet priključak, a i naš telefonski račun bio je manji nego prošle godine, pošto smo iz hotelske sobe, preko pristupne tačke u Budvi, imali svet (tj. Internet) na dlanu; uz usputnu napomenu da je u tom svetu Amerika delovala mnogo bliže od Beograda...
Pored predstavljanja firmi čija je glavna delatnost računarstvo i informatika, INFOFEST tradicionalno veliku pažnju posvećuje i njihovim korisnicima. Ranije su prezentacije korisnika bile vezane za konkretna projektna rešenja i sinhronizovane sa prezentacijama firmi koje su realizovale projekte, dok je ove godine uvedena nova festivalska forma pod nazivom "INFOFEST pita - kako dalje?". Organizator je pozvao nekoliko velikih korisnika informacionih sistema sa ciljem da predstave viđenje daljeg razvoja u ovoj oblasti, uzimajući u obzir mogućnosti domaćih ponuđača i razvoj primenjenih informacionih tehnologija u našoj zemlji. U programu su učestvovali: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, NIS Jugopetrol, Hemofarm Vršac, Poštanska štedionica i Beobanka. Poslednjeg dana festivala održana je panel rasprava na temu Samouslužno bankarstvo i jugoslovenski finansijski ambijent.
Jedna od najposećenijih festivalskih formi na INFOFEST-u tradicionalno je Okrugli sto. Svaku temu najpre obrađuju kompetentni uvodničari, određujući polazni polemički ton, da bi se zatim prešlo na diskusiju, koja se često nastavlja i van konferencijske sale. Ove godine obrađene su četiri teme, pa se pored diskusije o upravljačkim informacionim sistemima, projektovanju informacionih sistema i sistema kvaliteta, kao i reinženjeringu poslovnih procesa, na programu našao i problem 2000. godine. Moderatori ove diskusije bili su profesori D. Velašević i D. Starčević, a o istoj temi bilo je reči i prilikom promocije knjige ICL-a "Kako riješiti problem 2000". Profesori B. Radenković i R. Šćepanović bili su uvodničari za temu Internet i obrazovanje.
Kongresna dimenzija INFOFEST-a najbolje se ogleda kroz festivalsku formu Autorski radovi. Dok je prethodnih godina relativno mali broj radova selektovan i štampan u katalogu u celosti, ove godine štampani su samo abstrakti 52 rada, uz obećanje da će radovi (prezentirani u plavom salonu) biti naknadno štampani u posebnom zborniku. Stručni odbor proglasio je i najbolji autorski rad, a to je "Objektno orjentisana specifikacija i implementacija sistema za automatsko upravljanje visokoregalnim skladištem" autora mr D. Krstajića, Đ. Vojinovića, D. Ćalića i N. Stojokovske, stručnjaka beogradske firme Digit. Još četiri rada su dobila posebna priznanja stručnog odbora.

INFOFEST škola

Međunarodna INFOFEST škola je, po nameri organizatora i renomeu inostranih stručnjaka koji su držali predavanja, bila "krem" festivala. Školu je vodio profesor Veljko Milutinović, a predavači su bili profesori: Borko Furht, Hsiangchu Lai, Krishna Kavi, Doug DeGroot, Nick Tredenick i Reiner Hartenstein. Pošto su prvog dana festivala održali po jedno petnaestominutno izlaganje, svaki od gostiju je tokom sledećih dana držao i tročasovni tutorijal, a poslednjeg dana priređena je naučna rasprava u crkvi Svete Marije u Starom gradu.
Doug DeGroot i Nick Tredenick su, kao projektanti procesora zabaleženih u istoriji računarstva (IBM 801, odnosno Motorola 68000), morali privući na stotine slušaoca; na žalost, to se nije dogodilo, ali su ih zato oni koji su naučnu radoznalost pretpostavili komercijalnim prezentacijama slušali sa velikom pažnjom. Iako su Internet tehnologije bile zajednička tema svih izlaganja, kroz njih su provejavale različite vizije budućnosti računarstva: skretanje od klasičnih procesorskih arhitektura ka rekonfigurabilnim, uvođenje novih memorijskih tehnologija, futuristička kompjuterizacija naših domova u kojima će, zahvaljujući "inteligentnoj televiziji" nama samima biti dopušteno da budemo manje inteligentni (što se u ovoj priči ne odnosi na sadržaje kojima nas televizija "truje", već na lakoću rukovanja).
Ovogodišnji INFOFEST pamtićemo po sjajnim prezentacijama, ali i po svakodnevnoj, doziranoj kiši koja začudo nije kvarila utisak da je još uvek leto, neodređenoj (srećom neopravdanoj) zebnji da bi umesto kiše moglo početi da pada i nešto gore, vestima o zemljotresu i prenosu utakmice Zvezda-Metz na zidu budvanske tvrđave... Ipak, titulu "utisak INFOFEST-a" poneće nautički događaj, krstarenje po Bokokotorskom zalivu, koje je za odabrane goste priredila kompanija SAGA. Prvi put porinut 1933, prelepi jedrenjak Jadran, školski brod naše Ratne mornarice, širok 9 i dugačak preko 60 metara, bio je idealno mesto za celodnevno druženje. Domaćini su se pobrinuli baš za sve: od pilula protiv mučnine do šampanjca, njeguškog sira, pršuta i ostalih đakonija, a bila je obezbeđena i zaštita od sunčanice - SAGINA kapa na glavi svakog gosta. Uz nas je bilo dobro more i lepo vreme; kiše je palo taman toliko da na nebu ugledamo dugu... valjda kao znak sreće i dobro predskazanje za sledeći INFOFEST.