Novo i obnovljeno

    Intel očito bolje priprema strategiju nastupa na tržištu jeftinog hardvera, nego na polju najprestižnijih tehnologija. Pentium III nas nekako nije ubedio da se bez njega ne može živeti, a promocija Camino čipseta (već odložena za oko 3 meseca), preti da se pretvori u fijasko, ako do septembra drastično ne padne cena Rambus memorije koju dotični zahteva. Međutim, dovoljno je samo da se setimo kako je promocijom Celeron-a, pre nešto manje od godinu dana, Intel ostvario pun pogodak, poremetivši planove AMD-u za dominaciju na tržištu jeftinih procesora, da bismo uvideli da je ova firma itekako sposobna da shvati šta traži kategorija kupaca koja, usled brze ekspanzije PC tehnologije na sve sfere života, sada već predstavlja glavninu tržišta.

   Prateći istu logiku popunjavanja segmenata tržišta gde su konkurenti videli svoju šansu, Intel je rešio da setom čipova 810 (poznatim i pod pseudonimom Whitney) ponudi jeftine, tzv. „integrisane" ploče, čiji su kupci do sada bili osuđeni na varijante SIS čipova, ugrađivanih na BX-Pro ploče (kod ovih ploča je najbolje izabrano ime, koje kod neobaveštenih stvara nepogrešiv utisak da je u pitanju unapređenje Intel-ovog referentnog i znatno skupljeg BX seta). Na osnovu najava bili smo blago skeptični, ali pošto smo probali prvu ploču sa 810 čipsetom (Gigabyte GA-6WMM7), skepticizam je ustupio mesto oduševljenju - jedino što bi moglo da spase tržišnu poziciju BX-Pro ploča bila bi Intel-ova odluka da ovaj čipset prodaje značajno skuplje, što je prilično neverovatno.

GA-6WMM7 pod lupom

    Iako je namenjen tržištu najjeftinijih računara (tzv. Internet ready konfiguracije), u Intel 810 je ipak implementirana najnovija tehnologija - to je prvi Intel-ov čipset koji podržava UltraDMA/66 režim rada IDE diskova. Ne treba, međutim, polagati previše nade u želje Intel-a da korisnicima priušte vrhunske IDE performanse, jer je, kao i u slučaju BX-a, maksimalni protok na IDE kanalu veštački limitiran na oko 8 MB/s. UltraDMA/66 podrška će doneti samo ujednačeniji transfer sa najnovijom generacijom diskova, u situacijama gde je on u UltraDMA/33 režimu imao običaj da opada.

    Iako je strogo predviđen za rad sa Celeron-ima i Socket 370 podnožjem, Intel 810 podržava iste brzine magistrale kao BX ili ZX čipset - 66 i 100 MHz! Očigledno su Intel-ovi inženjeri imali u vidu i budući Celeron baziran na Pentium III jezgru, koji će raditi na magistrali od 100 MHz i biti promovisan paralelno sa prelaskom Pentium-a III na magistralu od 133 MHz. Štaviše, 810 čipset obezbeđuje nešto što prvi put srećemo kod Intel-a: asinhroni rad procesorske magistrale (FSB) i memorije. Primenjeno je rešenje obrnuto od onoga koje srećemo na VIA čipsetu za Socket 7 ploče (gde je time omogućeno korišćenje stare, PC-66 memorije). Ideja je da se poboljšaju memorijske performanse Celeron-a koji (za sada) radi na magistrali od 66 MHz, tako što bi memorija radila na 100 MHz, što znači da Intel 810 zahteva PC-100 memoriju.

    Ovo je bila teorija, ali u praksi baš i nismo primetili neku dobit od toga. Kada je GA-6WMM7 ploča u pitanju, korisnici će imati raskošne mogućnosti podešavanja brzine magistrale u rasponu od 66, do 150 MHz (!), uključujući i neke egzotične, do sada nezabeležene vrednosti kao što su 70, 90, 95 ili 105 MHz. Gigabyte (poput ASUS-a), još uvek ostaje dosledan sistemu podešavanja džamperima (smatraju ga bezbednijim od soft menija). Naravno, sve vreme govorimo o najskupljoj varijanti čipa nazvanoj DC100. Najslabija varijanta pak ograničena je na magistralu od 66 MHz, a srednja varijanta nema odvojenu frame-buffer memoriju, već se poslužuje iz sistemske memorije.

Grafika na ploči

    Kao visoko integrisani čipset, Intel 810 generiše i sliku, pa vam uz njega grafička kartica nije potrebna. Nije u pitanju poluupotrebljiva grafika kao na BX-Pro pločama, jer je ona kod Intel-a 810 bazirana na nasledniku poznatog i740 grafičkog čipa, i752. Dobijate izuzetno upotrebljivu 2D i 3D grafiku - čak i ako imate ozbiljnije zahteve prema 3D akceleraciji, sasvim je moguće da vam neće biti potrebne bolje performanse za životnog veka ove ploče u vašoj mašini.

    Prevedeno u konkretne 3D repere, rezultati u najzahtevnijim 3D igrama (Quake, Unreal) prijatno su nas iznenadili, dajući pri brzini procesora od 458 MHz značajno više od 20 kadrova u sekundi, čak i u rezoluciji 1024×768 (otprilike dvadesetostruko bolji rezultat od grafike koju srećemo kod BX-Pro ploča), a na 3D Mark testu (u 800×600) rezultate koji zaostaju nešto manje od 20% za TNT ili Banshee karticama! Doduše, i Intel 810 je po pitanju proširenja modernijom grafičkom karticom hendikepiran nedostatkom AGP slota, ali je zbog pomenutih performansi to mnogo manji razlog za brigu. U Intel-u su očigledno gledali malo dalje u budućnost, pa su ploče sa ovim čipsetom (barem GA-6WMM7) opremljene i TV/DFP konektorom (digital flat panel), koji vam omogućuje i digitalno priključenje na TFT ekran. Po pitanju 2D performansi i kvaliteta drajvera, od Intel-a 810 možete očekivati slično što i od kartica sa i740 čipom - solidno rešenje koje jasno odskače od onoga što pružaju low-end grafičke kartice. Rezultati, naravno, nisu na nivou nekog nVidia ili Matrox proizvoda, ali se ne sme prevideti da je grafika dobijena gratis.

    GA-6WMM7 je jedna od najkompletnije opremljenih ploča koje smo u poslednje vreme videli, sasvim dostojna Gigabyte-ove reputacije. Na njoj se nalazi i izvrsni Yamaha XG 744 zvučni procesor sa wave-table sintezom, kao opciju ima i novi dual BIOS sistem koji štiti od slučajnog onesposobljavanja ploče brisanjem sadržaja BIOS-a, kao i AMR, novu vrstu ležišta koje će se ubuduće koristiti za modeme i zvučne kartice. Ploča ima kompletan sistem nadgledanja stanja hardvera (temperatura, napon), kompatibilna je sa ACPI standardom što uključuje i STR (suspend to RAM) sistem koji omogućava snimanje sadržaja memorije na disk i kompletno isključenje napajanja ploče pri prelasku u stand-by režim.

    Prijatno nas je iznenadila činjenica da Gigabyte uz ploču isporučuje UltraDMA/66 kabl (80 žica), tako da nećete morati dotični naknadno da tražite ako želite optimalno da iskoristite svoj novi disk. I za softver isporučen sa pločom možemo reći sve najbolje - tu je zaista sve što vam je potrebno da sistem (Windows NT, 95/98) kompletno konfigurišete, uključujući drajvere za novi čipset, grafiku i zvuk, a u knjižici ćete naći i jasan opis instalacije ACPI podrške u Windows-u 98 (prvi put to srećemo u uputstvu za neku ploču).

    Sagledavanje rezultata rada Intel-a 810 u poslovnim aplikacijama, kroz Winstone 99 komplet testova, takođe ostavlja povoljan utisak. Rezultati su za oko 10% slabiji od onih sa istim procesorom na Intel BX ili ZX čipsetu, ali su zato 25% bolji od direktnog konkurenta, BX-Pro ploča. Ta činjenica snažno zaokružuje mišljenje o Intel-u 810 kao čipsetu koji je postigao ono što drugi nisu - ponudio je kategoriji korisnika kojima je svaki dinar bitan izvanredno izbalansiranu, svestranu, visoko upotrebljivu soluciju, bez slabih tačaka koje bi naknadnim investicijama u poboljšanja anulirale inicijalnu uštedu. Dakle, ploče bazirane na Intel 810 čipsetu možemo toplo preporučiti svima koji traže snažan, a pri tom jeftin računar. Koliko će on zaista biti jeftin može nam pokazati projekcija cena na domaćem tržištu: model 6WWM7 sa i810-DC100 setom koštaće oko 240 bodova, a najjeftinija varijanta, sa magistralom 66 MHz, bez posebnog frame-buffer-a, ali sa spremnom grafikom i jeftinijim Aureal-ovim zvučnim čipom, oko 100 bodova.

TNT sledeće generacije

    Izbor 3Dfx (Banshee, Voodoo...) ili nekog TNT modela, gotovo da je postalo pitanje stila života. 3Dfx jeste veoma dobra kartica koja zadovoljava trendove, ali nVidia pravi svestranije akceleratore. Pomenimo samo činjenicu da Banshee ima jedino primary surface i da ćete se namučiti ako imate neku TV ili video karticu, uz sitne dodatne probleme prilikom gledanja multimedijalnih (AVI, MPEG, QTV...) datoteka sa CD-a ili interneta. Sa druge strane, TNT ima jedan vidljivi overlay (beskonačno mnogo više od nula overlay-a koliko ima 3Dfx), a teško da ćete naleteti na neki TNT sa neoštrom slikom, koja može da se primeti kod nekih jeftinijih Banshee modela.

    Sledeća generacija TNT-a, međutim, ne treba da se meri sa Banshee modelima, već sa Voodoo3 karticama - dok se (na duže) ne dokopamo neke od njih, pogledajmo šta TNT2 familija može da ponudi. Kažemo familija, zato što su trenutno na raspolaganju dve varijante: TNT2 i Ultra TNT2. Uskoro će biti dopunjena oslabljenim 64-bitnim modelima TNT2M64 i Vanta. M64 je namenjen mainstream računarima i očekivano mesto mu je negde uz Savage4, Vanta je entry-level akcelerator koji podržava samo 8 MB memorije, a prvenstveno je namenjen notebook računarima kojima treba da donese pravu 3D akceleraciju.

    Šta nVidia nudi kroz modele TNT2 i Ultra TNT2? Najpre nam je, u paketu sa pločom GA-6WWM7, stigla kartica GA-660 sa čipom TNT2 i 32 MB SDRAM-a, koliko imaju gotovo svi modeli koji su se pojavili na tržištu. Kao što je i običaj kod svakog novog proizvoda, najpre smo proverili „svežinu" BIOS-a i drajvera i - odmah ih zamenili. Najnoviji i jedini GA drajveri (v1.01) bili su bazirani na bajatim generičkim nVidia drajverima, pa smo se odlučili za primenu Detonator drajvera (build 1.88) za TNT/TNT2 set čipova. Kako kartica nema nikakve posebne dodatke, poput video ulaza i izlaza ili flat panel konektora, upotreba posebnog Gigabyte-ovog OEM drajvera nije neophodna, pogotovo što OEM drajveri kasne za onima koje pravi proizvođač čipova. Sama nVidia se potrudila da u kontrolni panel ubaci kontrolu izlaznog uređaja: monitor, TV ili DFP (Digital Flat Panel).

    Prva merenja su nas ostavila ravnodušnim: GA-660 je pokazivala bolje rezultate od standardnih TNT adaptera, ali u granicama od 5-10%. Naravno, sve smo isprobali u uslovima na koje smo navikli, a to su rezolucije 800×600 i 1024×768, sa 16-bitnom paletom. Posebno negodovanje izazvalo je povremeno zaglavljivanje kartice na AGP frekvenciji od 83 MHz. Nije da preporučujemo overclocking, ali frekvencije od 75 i 83 MHz se na svim boljim pločama veoma lako aktiviraju (bez intervencija na procesoru), a odavno nismo videli novi komad hardvera kome ne bi prijalo ovakvo setovanje, koje osetno ubrzava mašinu.

    Razlika u brzini između rezolucija 1024 i 800 ohrabrila nas je da pokušamo sa većim rezolucijama i sa više boja. Tako smo počeli testove u 32-bitnom kolornom prostoru (koje obično ne radimo), od rezolucije 800×600 do 1280×1024, i sa zadovoljstvom ustanovili da se TNT2 i TNT razlikuju sve više kako rezolucija i broj boja rastu.

    Nekoliko dana kasnije dobili smo i dodatne „igračke": TNT2 model Elza Erazor III i Creative Ultra TNT2. Obe kartice imaju po 32 MB, sa svim dodacima koje TNT2 može da opsluži. Za video ulaz i izlaz Elza koristi ređe primenjivane ITT čipove, dok Creative upotrebljava provereni Brooktree set. Uz Elzu možete da dokupite i 3D Revelator, stereoskopske naočare koje su, zbog pogrešnog inf fajla, uporno odbijale da se instaliraju. Nažalost, vreme nam nije dozvolilo da se ozbiljnije pozabavimo ovom igračkom, koja može da se kupi čak i u InfraRed verziji - bez kablova.

    Prvenstveno su nas interesovale karakteristike kartica. Elza je za nijansu brža od GA pandana sa istim drajverima, a oštrina slike i prikaz zaista su uzorni. Obeshrabrujuće je što su se potvrdila naša strahovanja za rad na AGP frekvenciji od 83 MHz. „Zaglavljivanje" kartica na ovoj frekvenciji nije prečesto i ograničeno je na neke 3D aplikacije (ako radite u 2D programima, neće vam se desiti nikada), ali je neprijatno što se uopšte dešava. Stavljajući se u odbranu firme nVidia, možemo da konstatujemo da je rad sa 100 MHz procesorima besprekoran i na 112 MHz eksternom bus-u (tada je frekvencija AGP-a 74.66 MHz), a i sam izbor TNT2 adaptera verovatno je primereniji 100 MHz procesorima i 19-inčnom monitoru čiju će rezoluciju 1600×1200 sa 32-bitnom paletom TNT2 sa lakoćom savladavati.

    Na kraju smo se pozabavili Creative Blaster-om Ultra TNT2; pravo je zadovoljstvo konstatovati da je Creative sve ozbiljniji takmac u proizvodnji grafičkih kartica. Jednostavno, nismo našli zamerku - kartica je, barem u ovom trenutku, iznad naših standarda ocenjivanja - savršeno „glatko" radi u svim režimima i na svim frekvencijama. Ultra TNT2 procesor pokazuje neverovatnu snagu, pogotovo kada se radi o velikim površinama ekrana ili glomaznim 3D teksturama. Primera radi, u radu sa 32 MB teksturama, gde referentna ASUS3400TNT kartica postiže jedva 1.8 frejmova u sekundi, Creative sa lakoćom premašuje 24 fps.

    Sve u svemu, ako imate Rivu TNT, nema mnogo razloga da jurite TNT2, ako to nije Ultra. Ukoliko pretežno radite u hi-color režimima i rezolucijama 800×600 i 1024×768, razliku između TNT i TNT2 čipa teško da ćete i primetiti. Sa većim ekranom i brojem boja razlika u brzini raste, ali pravi rad na veoma zahtevnim konfiguracijama pretvoriće se u zadovoljstvo tek sa Ultra modelima... naravno, ako razlika u ceni nije odlučujuća prepreka.

Korisne adrese:
Elza, Creative: List Computers, Balkanska 30/I, Beograd, tel. 011/306-5560
Gigabyte: Teracom, Ivana Milutinovića 4a, Beograd, tel. 011/435-490