S o f t v e r
PC home - osnovna strana
PC #46 - Maj/Jun 1999PC #46 - Maj/Jun 1999

PDF u orbiti

   Da li će uskoro priprema za štampu biti zasnovana na PDF formatu, koji će podržavati raznovrsne forme elektronskih dokumenata? Pogledajmo kako se PDF snalazi na osetljivom terenu kojim je čitavu deceniju dominirao PostScript...
Bojan Stojanović

    Grafička industrija nestrpljivo čeka standardizaciju celokupnog procesa pripreme za štampu, čija bi okosnica bio Portable Document Format, uz PostScript 3, Extreme i Acrobat tehnologije. Podsetimo da se PDF pojavio 1993. i prvobitno bio namenjen razmeni i arhiviranju elektronskih dokumenata, uz očuvanje njihovog izgleda. Adobe je od početka distribuirao Acrobat Reader besplatno – prema nezvaničnim podacima, Reader je sa Adobe ftp servera preuzet preko 10 miliona puta. Ekspanzija Interneta nije postavila PDF u prvi plan – standardni jezik za opis Web stranica je HTML, ali se za dokumentaciju ili časopise u elektronskoj formi najčešće bira PDF.

DTP epicentar

    Da li bi tehnologija koja nije tako ambiciozno zamišljena mogla da se nađe u središtu prepress lanca? Pomisao da će Adobe odbaciti PostScript je neosnovana, ali je sazrevanje ovog koncepta ukazalo na pravac kojim će krenuti elektronska priprema za štampu. PostScript je programski jezik, što predstavlja njegovu veliku prednost ali i teret, koji komplikuje i usporava DTP okruženje. Danas malo ko programira u PostScript-u, ali aplikacije kao što su QuarkXPress ili Adobe Illustrator imaju mehanizme za prevođenje opisa dokumenata u PostScript programe. Ne postoji univerzalni recept za generisanje PostScript koda: svaki grafički program će to uraditi na drugi način, što za korisnika najčešće nije bitno. Ipak, PostScript pruža mogućnost da se mnogi problemi reše kodom koji je sa programerske tačke gledišta efektan, ali zahteva intenzivno procesiranje u RIP-u i dovodi do velikih usporenja.

    PostScript program se može sa promenljivim uspehom izvršavati na različitim interpreterima, a svako od nas je barem jednom primetio da se dokument pojavljuje na ekranu, ali ga nije moguće odštampati. Pored toga, PostScript nije prikladan kao format za višestranične dokumente, pošto se mnoge komponente (npr. fontovi i boje) definišu jednom i važe za sve stranice. Takav dokument može se interpretirati samo od prve do početne stranice – ukoliko nam je potrebna peta stranica, moramo „obraditi“ i prve četiri.

Srce sistema
PDF format se nalazi u srcu Adobe Extreme tehnologije

    Definicija PDF formata obuhvata samo PostScript naredbe koje opisuju grafičke objekte, dok je broj kontrolnih struktura i matematičkih operatora smanjen. Karakterističan primer je PostScript program za izračunavanje broja PI o kome smo pisali kao o jednom od načina za testiranje brzine RIP-ova („PC #36“). Ne postoji PDF ekvivalent ovog programa – Acrobat Distiller će ga prevesti u PDF, ali će dobijeni fajl sadržati samo krajnji rezultat, tekstualni objekat. Svaki PostScript fajl je posle konverzije u PDF „prečišćen“, konciznije definisan i robusniji. Za ponovnu konverziju u PostScript se često koristi termin „normalizacija“, pošto se iz perspektive pripreme za štampu dobijaju stabilniji i kvalitetniji PS fajlovi. Svaka stranica u PDF dokumentu je autonomna i moguće je njeno neposredno prikazivanje, štampanje ili korekcija.

    Još uvek nedovoljno rasprostranjeni PostScript 3 direktno podržava rasterizaciju PDF fajlova, čime je Adobe stvorio sve preduslove za postepenu migraciju ka jedinstvenom digitalnom masteru grafičke industrije. Iako se za PostScript sa razlogom vezuje atribut device independent, korisnici su do sada itekako morali da obraćaju pažnju na specifične osobine izlaznih uređaja prilikom pripreme PS fajlova. Eksperti koji razrađuju prepress, press i postpress strategije složili su se da je, uz izvesne korekcije, PDF izvanredna osnova za visokorezolucijsku CMYK, Hexachrome ili kompozitnu štampu. Posebna pažnja je posvećena Placed PDF opciji budućih grafičkih programa koja treba da zameni izvoz u EPS i omogući da se PDF stranice razmenjuju kao objekti. Očekuje se da će postati standardne i opcije Save as PDF, kojima bi se zaobišlo štampanje u PostScript fajl.

Remont Distiller-a

    A kako u praksi teče prelazak na PDF? Idealna varijanta je potpuni prelazak na kompozitno okruženje, pri čemu se kolor separacije i trapping obavljaju u RIP-u osvetljivača. Tada rasterske slike ne moramo snimati kao EPS u separiranom DCS formatu (snimamo ih kao kompozitni CMYK), što umnogome olakšava pregled PDF mastera. Očigledna prednost je mogućnost naknadnih intervencija, kao i veća brzina, uslovljena efikasnijim „pakovanjem“ informacija.

    Za ono što je u pogledu separacija radio Photoshop pobrinuće se identični Engine ugrađen u interpreter. Za in-RIP separacije obavezan je PostScript 3, što može da predstavlja problem, ali nema nikakve prepreke da ostanete u okviru Level 2 eksternih separacija. Najpre treba instalirati Adobe PostScript drajver 4.2.4, a podrazumeva se da posedujete paket Acrobat Exchange 3 i upgrade Distiller-a na 3.02, koji se može preuzeti sa Adobe-ovog sajta. Sledeći korak je instalacija Acrobat Distiller 3.0 virtuelnog štampača, što ćete uraditi startovanjem AdobePS programa i izborom odgovarajućeg PPD fajla koji se nalazi u Acrobat3 / Distillr / Xtras folderu (fajl Cmykdist.ppd). Posle toga možete kreirati PostScript fajlove koji će, nakon konverzije u PDF, zbilja biti device-independent. Agencija koja osvetljava filmove takve PDF fajlove ponovo vraća u PostScript formu ili ih, nakon provere, šalje osvetljivaču. Korisnik treba da pazi samo na širinu filma.

    Pošto su osnovne postavke Distiller-a predviđene za on-line dokumente, promenićemo ih tako da odgovaraju kolor štampi u visokoj rezoluciji. Pritisnite Ctrl+J i pojaviće se dijalog Job Options, na tab-u General podesite Compatibillity na Acrobat 3.0 i deselektujte opciju ASCII Format. Preporučena vrednost Default Resolution je 2400 dpi za sve osvetljivače, što je ujedno i maksimalna vrednost koju Distiller prihvata. Ovaj parametar bitan je samo prilikom rasterizacije umetnutih EPS vektorskih objekata: na osnovu njega se određuje broj koraka u prelivima. Ako vam je potreban PDF za probe na kolor laserskim štampačima, izaberite rezoluciju 1200 dpi.

Kompresija i umetanje fontova

    Najosetljivija podešavanja, koja se nalaze u Compresion odeljku, direktno utiču na kvalitet rasterskih slika. Nećete pogrešiti ukoliko deselektujete sve opcije osim Compress Text and Line Art, ali se optimalni rezultati postižu ako dozvolite Distiller-u da primeni automatske metode kompresije i, ako je potrebno, smanji rezoluciju slika na 300 dpi ili neku drugu vrednost, u zavisnosti od linijature rastera prilikom štampe. Najpogodnije je izabrati ZIP/JPEG Low metod kompresije – Low označava najmanji gubitak podataka, odnosno najviši kvalitet. Ostale opcije podesite onako kako je prikazano na slici.

    Važno je da PDF fajl sadrži sve fontove koji su upotrebljeni u dokumentu. Da biste izbegli eventualne zamene, u Font Embedding Tab-u izaberite Embed All Fonts, a isključite opciju Subset Fonts Below, kako bi fontovi bili umetnuti u neizmenjenom obliku, što dozvoljava naknadne korekcije teksta. Dodatna sigurnost postiže se preimenovanjem fajla Distsadb.dos koji se nalazi u direktorijumu Acrobat3\Distillr\Data. Posle toga ćemo, ako Distiller ne može da pristupi bazi sa opisima supstitucija, dobiti upozorenje, što je pogodnija varijanta od „tihe“ zamene korišćenog fonta bez našeg znanja.

Podesavanja...
Podešavanjem parametara kompresije omogućavamo upotrebu PDf fajlova u procesu pripreme za štampu

    Preostala je Advanced sekcija, koja dodatno prilagođava PDF dokumente zahtevima pripreme za štampu. Ako ste u radu koristili spot boje iz direktorijuma Acrobat3\Distillr\Xtras\ High_end kopirate fajlove Prologue.ps i Epilogue.ps u osnovni Distiller direktorijum. Otvorićete ih u tekst editoru i na kraj svakog od njih dodati CR/LF (prema Adobe dokumentaciji), a zatim u podešavanjima izabrati opciju Distill With Prologue.ps /Epilogue.ps. Isključite opciju Convert CMYK Images to RGB, a omogućite Preserve OPI Comments, Preserve Overprint Settings i Preserve Halftone Screen Information. Transfer Functions treba postaviti na Apply, Under Color Removal / Black Generation na Preserve, a za Color Conversion izabrati opciju Unchanged.

Kompozitni snovi

    Procedura koju smo opisali omogućava da iz bilo koje aplikacije štampamo na virtuelni Acrobat Distiller 3.0 štampač i tako dobijemo PostScript datoteku koju ćemo konvertovati u PDF prilagođen štampi na uređajima visoke rezolucije. Koncept je optimizovan za kompozitne PostScript fajlove koji će se separirati u Level 3 RIP-ovima; nema prepreke da recept primenite u postojećim Level 1 i Level 2 okruženjima, pri čemu ćete koristiti DCS kolor separacije. Ovakav PDF se može posredstvom Acrobat Reader-a, uz standardna mirror podešavanja u printer drajveru, odštampati na bilo kom PostScript uređaju.

    Tekuća verzija PDF specifikacije (1.2) nameće ograničenja u pogledu kompozitnog izlaza koja će u nekim situacijama primorati korisnike da se opredele za „klasični“ preseparated metod. Trenutno nije moguće odštampati multitone EPS rasterske slike, tonirane TIFF fajlove i spot-to-spot prelive, jer u kompozitnom obliku nisu podržani definicijom PostScript-a Level 1 i 2, a to je izlaz koji daje većina postojećih aplikacija. Adobe upravo dovršava PDF 1.3 specifikaciju (PDF/X) koja ispravlja većinu pomenutih problema i preciznije se uklapa u Extreme arhitekturu.

Stampa u PDF
Izborom Acrobat Distiller 3.0 virtuelnog štampača generisaćemo device-independent PS fajlove spremne za kasniju konverziju u PDF

    Iako još uvek nije došao trenutak kada ćemo napraviti globalni zaokret i promeniti dosadašnje navike, PostScript 3 štampači će osvajati tržište, a samim tim priprema PDF dokumenta dobija centralno mesto u pripremi za štampu. Pošto bitan segment Acrobat tehnologije predstavljaju dodaci koji omogućavaju on-the-fly izmene na PDF datotekama, možemo očekivati zaokruženu paletu alata za raznovrsne intervencije u bilo kom segmentu DTP procesa.

    Činjenica da se upotreba PDF-a u profesionalnoj pripremi za štampu u ovom trenutku svodi na izbor odgovarajućih parametara u postojećem Acrobat paketu, ukazuje na zdravu PostScript osnovu. Tehnologija na kojoj je Adobe gradio svoj uspeh proteklih godina, dostigla je vrhunac – PDF ne treba posmatrati kao PostScript kome su potkresana krila, jer smena na tronu ne znači i „penzionisanje“ ovog programskog jezika. U svakom slučaju, pred PDF formatom je težak period dokazivanja u složenim uslovima koje nameće savremeni DTP.


    PC home - osnovna strana Novi broj|Arhiva|Pretrazivanje svih brojeva|O nama
Pretplatite se na PC|Postanite saradnik casopisa PC|Pitanja i komentari u vezi casopisa