Karta za 3D ringišpil

    Već nekoliko godina industrija grafičkih akceleratora je najdinamičniji segment hardverske industrije - ciklus zastarevanja se skratio na šest meseci. Grafička kartica koju ste kupili prošle zime kao poslednji "modni krik", ovog leta biće prosečna, po brzini i mogućnostima daleko iza aktuelnih "manekena". Ako ste imuni na zarazu zvanu 3D zabava, vaš Matrox Millennium, kupljen pre nekoliko godina, još uvek savršeno obavlja posao, možda ćete s njim uči i u XXI vek. Ali, šta ako niste?

Akcenat je na 3D

   Čak i tradicionalni proizvođači kvalitetnih grafičkih kartica kao što su Matrox i ATI shvatili su da je u grafičkoj industriji 3D akceleracija jedini faktor koji se računa. U svakoj novoj generaciji čipova sve veći akcenat se stavlja na 3D segment i to prvenstveno na brzinu, a najnoviji Matrox-ov čip G400 nastao je samo zbog slabe prođe G200 na dominantnom tržištu zabave. Ostaje da vidimo da li će ATI uspeti u dogledno vreme da uhvati priključak ili će odgovor na standarde koje postavlja dvojac NVidia-3dfx kasniti koliko i Rage 128.

    Oni vidovitiji i smeliji će tržištu, uz brzinu, ponuditi i nove 3D opcije koje softverska industrija tek treba da prihvati, ali prethodna generacija čipova je pokazala da bogatstvo opcija bez brzine (npr. Matrox G200) ne "prolazi" kod šireg auditorijuma. Tehnologija od 0.25 mikrometara, koju su konačno svi "igrači" u grafičkoj industriji osvojili, za nekoliko meseci je udvostručila radni takt grafičkih čipova, tako da se sada kod Voodoo 3 ili TNT2 Ultra govori o prestizanju barijere od 200 MHz, uz brzinu memorije do 235 MHz... sve to uz zagrevanje koje je u 0.35 mikrometarskoj tehnologiji beleženo već pri radu na 100 MHz.

    Sam pomak u radnom taktu nije dovoljan za vidno ubrzanje. Puno se ulaže i u optimizaciju arhitekture čipova i razvoj drajvera, tako da najnovija generacija grafičkih akceleratora donosi višestruko ubrzanjje u odnosu na prethodnu, s tim što se takvo ubrzanje ispoljava samo u izuzetno zahtevnim igrama najnovije generacije, kao što je Quake 3). Rezolucije preko 1024*768, uz savršeno glatku animaciju i maksimum vizuelnog kvaliteta, konačno su postale stvarnost.

Suočavanje konkurenata

   Pre samo nekoliko godina situacija na tržištu nije bila kompletitivna: s jedne strane bio je "Golijat", 3dfx, a s druge minorni proizvođači 3D čipova čiji je osnovni marketinški nastup bio sadržan u pompeznijoj, ili diskretnijoj tvrdnji kako prave "Voodoo ubicu". Na kraju bi se obično pokazalo da u realnim aplikacijama novi čip nije ni blizu vladajućem 3dfx-u, euforija bi se stišala, a "konkurent" pao u zaborav.

karta sa Riva TNT2 čipom

    U drugoj polovini prošle godine neko je po prvi put zaista uzdrmao pozicije 3dfx-a - bila je to NVidia, proizvođač sjajnog TNT čipa. Iako TNT u brzini nije mogao da odnese jasnu prevagu nad Voodoo 2, gomila naprednih rešenja u arhitekturi (32-bitni 3D rendering, pravo AGP*2 teksturiranje, anizotropno filtriranje...) nagovestila su da NVidia u svojim laboratorijama gaji potencijal koji će u doglednoj budućnosti postati ozbiljna opasnost za "Švarceneger" filozofiju sirove brzine 3dfx-a.

    Kasniji razvoj događaja je potvrdio takve pretpostavke, pa se već može postaviti pitanje da li je 3dfx još uvek lider na polju 3D zabave, ili je lopta prešla u NVidia dvorište. Dok je NVidia učinila ogroman napredak u optimizovanju arhitekture od inicijalnog TNT-a do danas najjačeg TNT2 Ultra čipa, u 3dfx-u kao da su spavali na lovorikama - Voodoo 3 je "samo" Voodoo 2 SLI kombinacija u jednom čipu. Još uvek nema 32-bitnog renderinga, AGP DIME moda, niti bilo kakve od naprednih tehnologija koje promoviše stručnjaci firmi NVidia, S3 i Matrox. Strategija 3dfx-a je balansiranje na oštrici noža - gubitak jasne brzinske dominacije mogao bi biti gubitak svega.

Specijalitet čipa TNT2 je slaganje multitekstura "u jednom prolazu" (single-pass)

    Sudeći po prvim komparacijama TNT2 Ultra kartica (glavni hit su Hercules Dynamite TNT2 Ultra i Diamond Viper V770) i Voodoo 3 3000, izgleda da konačno imamo proizvod za koji se može reći da je brži i kompletniji od 3dfx-ovog "čeda". Za DirectX rad ova tvrdnja je sasvim potvrđena, dok se u OpenGL modu vodi ljuta bitka sa svakom novom revizijom drajvera. U 3dfx-u su savršeno svesni opasnosti (mada to, naravno, neće priznati), pa se njihova marketinška strategija koncentriše na potenciranje tržišnog monopola i najvećeg broja kompatibilnih 3D igara s jedne strane, beneficije i sponzorisanje za timove koji rade razvoj Glide igara s druge strane i veoma agresivnu politiku cena - Voodoo 3 kartice su u startu jeftinije nego što je ijedan njihov ikada bio, pa samim tim i jeftinije od direktnih konkurenata.

    Teško je prevideti situaciju primećenu na upravo završenom sajmu kompjuterske zabave u Los Anđelesu (E3): uspostava bliskih veza između Microsoft-a i 3dfx-a rezultirala je time da su Microsoft-ove demonstracione konfiguracije bile opremljene 3dfx karticama. Kvalitet drajvera je oduvek bio jaka strana 3dfx (Voodoo 3 nije izuzetak) što uliva poverenje potencijalnim kupcima. Ostaje da vidimo da li će NVidia uspeti da izbegne parcijalan pristup radu na drajverima za TNT2 kakav smo uočili kada se jesenas pojavio TNT.

Quake kao standard

   Za uspeh je, dakle, potrebno mnogo više od dokazane brzine i hardverskog potencijala. Mnogi proizvođači grafičkih čipova ne samo da su težište prebacili na zabavu, već su u sužavanju fokusa otišli korak dalje, pa su Quake (1, 2, 3) performanse proglasili za jedini relevantan faktor. Quake, sa milionima fanatičnih poklonika, jeste objektivno najvažniji segment 3D zabave, ali u tom fokusiranju većina timova previđa probleme kompatibilnosti njihovih proizvoda sa širokim dijapazonom manje popularnih igara, što je faktor koji odvlači ogroman broj ljudi ka 3dfx-u - sa njihovim karticama naprosto se ne pojavljuju nerešivi problemi ili "više sile" koje bitnije degradiraju kvalitet prikaza.

karta sa 3Dfx Voodoo3 čipom

    Ključ za promenu ove situacije leži u rukama softverske industrije: kada će razvoj i testiranje D3D verzija dobiti primat nad Glide verzijama, odnosno kada će Glide izgubiti na značaju? Mnogi ključni faktori industrije zabave (pre svega Electronic Arts) se po ovom pitanju ponašaju daleko konzervativnije i od potencijalnih kupaca grafičkih kartica. Ipak, sve češće preferiranje OpenGL-a kao glavnog grafičkog interfejsa za najkompleksnije igre nagoveštava da se značaj Glide-a polako ali sigurno smanjuje. Najnoviji odgovor firme NVidia na 3dfx-ovu "prljavu" igru je izbacivanje beta verzije Glide interpretera koji će verovatno postati sastavni deo drajvera za TNT2 karte, čime taj ogroman potencijal više neće biti ekskluzivna privilegija vlasnika 3dfx kartica.

    Čuju se nagoveštaji da bi i Matrox za novi G400 mogao krenuti istim putem, mada je pitanje koliki će biti stepen kompatibilnosti i vizuelnog kvaliteta takvih Glide interpretera; prve reakcije na beta verziju nalažu blagi skepticizam. O odgovorima 3dfx-a možemo samo spekulisati, ali ne treba sumnjati da je NVidia i po tom pitanju "pripremila teren" pre odlučivanja na ovakav senzacionalan korak. U svakom slučaju, počinje bitka za primat na 3D sceni, a ako 3dfx u potaji ne radi na nečemu što će zapanjiti svet (Voodoo 4?) kako je to učinio prvi Voodoo akcelerator, gubitak liderske pozicije mogao bi se očekivati tokom ovog leta. Najzad, i NVidia čuva "adut u rukavu" zvani NV10.

G400 je više od 2*G200

   Matrox se uči na greškama, pa prvi prikazi njihove nove G400 porodice (G400 sa 16 i 32 MB i G400 Max sa 32 MB) govore da je novi čip daleko kompletniji i kompetitivniji proizvod nego što je to bio G200 u prethodnoj generaciji. Brzina novom Matrox-u svakako ne nedostaje, mada su informacije o tome da li će biti u stanju da nadmaši vodeći dvojac kontradiktorne, poprilično vezane za reviziju drajvera koja je korišćena pri testiranju. Sigurno je da će pokazivati najbolje rezultate u najvišim rezolucijama, tj. da će barem u 1600*1200 prestizati kako Voodoo 3 tako i TNT2 Ultra.

    Testovi su pokazali da će G400 mnogo zavisiti od procesorske snage, tako da za vlasnike slabijih procesora (sporijih od 400 MHz) neće biti pametna investicija, a verovatno ni za vlasnike AMD procesora bez obzira na brzinu (pominju se problemi sa inicijalnim drajverom koje tek treba "ispeglati"). Matrox je najavio da će OpenGL ICD od samog početka biti uključen u G400 drajver, što će obradovati ne samo "kveketaše", već i profesionalce kojima je OpenGL potreban za 3D vizuelizaciju.

    Matrox je očigledno održao renome po pitanju kvaliteta (2D ili 3D) slike, dok po pitanju bogatstva 3D opcija i inventivnosti (ne samo u 3D domenu) G400 ozbiljno konkuriše za lidera. Pored toga što je prva kartica kod koje je hardverski rešen bump mapping (mapiranje neravnina koje, ako bude prihvaćeno od strane tvoraca igara, može epohalno da podigne 3D doživljaj tekstura), ona garantuje i AGP 4x kompatibilnost - kad svoju BX ploču zamenite Camino pločom, kartica će postati još moćnija.

Za dva monitora

   Osim anizotropnog filtriranja (prvi put smo ga sreli kod TNT-a), čip raspolaže i 32-bitnim z-baferom, podrškom za teksture visoke rezolucije (do 2048*2048), hardverskim 3D efektima u realnom vremenu bez gubitka brzine procesiranja, kao i hardverskim anti-aliasing-om. Urađen je u jedinstvenoj 256-bitnoj DualBus arhitekturi (slično rešenju kod G200 koje je imalo duplo slabiju propusnu moć), a Matrox-ov izum zvani Dual Head Display će sigurno privući širi krug korisnika: umesto da dodaju priključak za digitalne ekrane, u Matrox-u su odlučili da naprave karticu sa dva monitorska izlaza!

    Na izlaz za primarni monitor priključujete klasični CRT, dok na sekundarni priključak možete da priključite televizor, digitalni LCD monitor ili još jedan klasičan CRT ekran. Posle toga vam je na raspolaganju virtuelni desktop, koji možete da razvučete preko oba monitora. Nema, dakle, potrebe za kupovinom druge grafičke kartice da biste istovremeno koristili dva ekrana. Doduše, sekundarni signal ne ide preko 300/360 MHz RAMDAC-a, pa kvalitet slike nije na nivou primarnog, ali mogućnost ostaje fascinantna.

    G400 Max ima dobre izglede da postane najkompletniji novi 3D akcelerator, što se nazire i po ceni koja je viša od bilo kog konkurenta - 250 dolara za karticu opremljenu sa 32 MB SGRAM-a. Da li će se pokazati sporim, poput G200? Na brzim procesorima, teško; iako u niskim rezolucijama (640*480) ne dostiže astronomske cifre Voodoo "trojke", brzina gotovo da ne opada sa povećanjem rezolucije i palete boja, što upućuje na izuzetno fleksibilnu arhitekturu čipa, koja će pokazati pravu snagu u novoj generaciji igara koja se najavljuje. Rano je za konačne zaključke ali bi G400, uz malo bolje drajvere, mogao da se umeša u trku za vrh.

Za skromniji budžet

   Nije teško pretpostaviti šta će se ovog leta dešavati u domenu jeftinijih grafičkih kartica. S3 je imao velike ambicije sa Savage 4 čipom, ali se ispostavlja da je dotični upravo ono što je prvobitni Savage trebalo da bude. Savage 4 će se dobro prodavati (i Diamond je napravio Stealth III S540 baziran na njemu), u kategoriji cena na koju će pretendovati i novi Intel-ov i752, kao i ATI Rage 128 (too little, too late), baš kao i prethodni lideri koji se polako sele u "drugu ligu" (TNT, Voodoo 2, Banshee...)

    Najavljuje se i nova generacija NEC-ovog Power VR čipa, koja na papiru ima dobre performanse, ali ostaje da vidimo koliko će to biti konkurentno i u kojoj kategoriji. Iako se već dugo iščekuju vesti o Permedia 3 čipu, još nema opipljivih najava da će neka kartica zasnovana na njemu ugledati svetlo dana. Rendition se, otkako ih je kupio Micron, povukao u još dublju "ilegalu", najavljujući revolucionarni prodor u 3D tehnologiji koji će zapanjiti svet. Ipak, na ovom nemilosrdnom tržištu računaju se samo dela.