Informatičari i agresija NATO na SRJ


	Rat se vodi na bojnom polju, ali i na Internetu. Šta domaći informatičari čine da bi svet saznao istinu o agresiji na Jugoslaviju?
Nikola Marković

Živimo u vremenu u kome je čitav svet pošao u susret informacionom društvu i od koga se očekuje sadržajniji i bogatiji život, unapređivanje demokratije i potpunije ostvarivanje ličnih prava i interesa građana. Naša zemlja je, uz puno angažovanje informatičara, pristupila izgradnji informacionog društva. Odjednom, iz nekoliko država koje su najviše napredovale u izgradnji informacionog društva, uz do sada neviđenu i impozantnu primenu savremenih informacionih tehnologija, došlo je do agresije na SRJ.

Kao informatičari, nesumljivo možemo da potvrdimo da su u okviru agresije NATO na SRJ informacione tehnologije zloupotrebljene suprotno humanim ciljevima informacionog društva. Informacione tehnologije nisu samo zloupotrebljene za ubijanje ljudi i razaranje, nego se one koriste i za masovno dezinformisanje javnosti u zemljama koje su izvršile agresiju na SRJ. Pokazalo se da i ovog puta informacije imaju izuzetnu moć u stvaranju javnog mnjenja za opravdavanje agresije, a koja je počinjena suprotno povelji Ujedinjenih nacija, statutu NATO-a, Bečkoj konvenciji i drugim dokumentima na kojima se zasniva međunarodno pravo.

Tribina

    Društvo za informatiku Srbije je 13. aprila organizovalo tribinu "Internet i širenje istine o agresiji NATO na SRJ". Na tribini je ukazano na veliki doprinos Interneta u demokratizaciji informacija i stvaranju mogućnosti da svaki pojedinac dođe do informacija i uputi svoje informacije, mišljenje i stavove, porastu broja poslatih i primljenih poruka i stvaranju mogućnosti da se sa sagovornicima u inostranstvu razmene informacije, dokumenti i slike o agresiji NATO na SRJ.

    Na tribini su prikazana iskustva u primeni sajtova: www.gov.yu, www.gov.yu/presscvj, www.gov.yu/informatics, www.beograd.com, www.yutarget.com i www.bg.ac.yu. Ukazano je na potrebu da se striktno primenjuje Internet bonton i da poruke budu kratke, da se šalju samo ciljnim grupama, te da ne vređaju osećanja drugih. Korisnici Interneta su pozvani da komuniciraju sa poznanicima u inostranstvu, da im šalju poruke i slike o efektima agresije na SRJ, da se uključuju u chat sajtove i polemišu, da pišu uticajnim političarima, reaguju na poruke i članke sa netačnim informacijama... Posebno je preporučeno da se racionalno koriste ograničeni kapaciteti domaćih provajdera i da se obezbedi zaštita od spam-a, samoumnožavajućih elektronskih poruka.

    Prve analize dosadašnjih iskustava su pokazale da su domaći korisnici Interneta ispoljili visok patrotizam, domišljatost i kreativnost. Istovremeno je uočena potreba da se obezbedi dalji sadržinski razvoj primena Interneta u predstavljanju i obradi niza novih tema, kao što su narastajuća humanitarna kriza u Jugoslaviji, etički i moralni aspekti agresije na SRJ, ugroženost civila, istina o izbeglicama, ratna šteta pričinjena SRJ, ekološka katastrofa, pravni aspekti agresija na SRJ i slično. Pozvane su domaće firme koje se bave marketingom da se uključe u aktivnosti na povećavanju efikasnosti delovanja domaćih Web sajtova i predloženo da se veća pažnja obrati na kvalitet engleskog jezika, upotrebu ključnih reči i druge slične mere koje treba da uvećaju efekat korišćenja naših Web sajtova u širenju istina o agresiji NATO na SRJ.

Najpopularniji sajtovi

Zloupotrebe informacionih tehnologija stvaraju obavezu da, na osnovu svojih znanja i u okviru skromnih tehničkih mogućnosti, doprinesemo objektivnom informisanju javnosti o agresiji na SRJ. Na sve većem broju domaćih Web sajtova mogu se pratiti dnevne vesti iz naše zemlje, posledice bombardovanja na civile, patnja dece i starih ljudi, razmere ekološke katastrofe, demanti netačnih informacija objavljenih u glasilima iz NATO zemalja... Bez pretenzije da se nabroje svi domaći Web sajtovi, vašoj pažnji preporučujemo sledeće adrese: www.gov.yu, www.mfa.gov.yu, www.gov.yu/presscvj, www.gov.yu/informatics/, www.gov.yu/arhiv/, www.serbia-info.com, www.tanjug.co.yu, www.beograd.com, www.yuheritage.com, www.beocity.com, www.oaza.co.yu/kosovo, www.revision.co.yu, www.yu, www.yutarget.com, www.bg.ac.yu, www.rts.co.yu, www.inet.co.yu, www.aim.ac.yu...

Internet danas u svetu ima oko 150 miliona korisnika, a u našoj zemlji oko 50,000 korisnika. Zato on postaje sve značajnije sredstvo za komuniciranje i informisanje. Zainteresovani smo ne samo za slanje naših informacija, nego i za prijem poruka iz sveta. Upravo Internet omogućuje svim zemljama da budu otvorene za prijem i slanje poruka i tako osete da su deo svetske zajednice koja egzistira, uprkos dramatičnim političkim i ratnim sukobljavanjima.

U svim ovim aktivnostima naši informatičari se pridržavaju Internet bontona, upućuju kratke informacije i činjenice, ne vređaju sagovornike, čuvaju svoje računarske sisteme od spam-a, ne bave se hakerskim i krekerskim delatnostima, trude se da imaju ažurne sajtove, reaguju istinom na neistinu... Na ovaj način informatičari brane svoju zemlju, čuvaju dostojanstvo profesije i predstavljaju značajan most sa svetom. Naše aktivnosti se ni približno ne iscrpljuju samo u primenama Interneta u prijemu i slanju poruka. U ratnim uslovima, naši informatičari se staraju da sačuvaju postojeću opremu i infrastrukturu od razaranja i omoguće njeno korišćenje saglasno aktuelnim potrebama.

A posle rata?

Već sada moramo razmišljati i o ulogi informatičara nakon rata. Sigurno je da će u obnovi zemlje biti dragoceno korišćenje postojećih kadrova, znanja, programskih paketa i opreme. Moramo se založiti da obnova i budući razvoj zemlje imaju oslonac i u masovnoj primeni informatičkih dostignuća. Jedino na ovaj način će naša obnova i budući razvoj biti efikasni i omogućiti brzo uključivanje u savremeni svet i njegove tokove.

U ovom trenutku su, u najvećem broju sredina, obustavljene aktivnosti na rešavanju problema Y2K. Rat ne sme odložiti rešavanje ovog problema: bilo bi korisno da se te aktivnosti, u skladu sa mogućnostima, nastave. Informaciono društvo otvara mogućnosti za obavljanje niza aktivnosti od kuće ili sa udaljenih lokacija. Ratne okolnosti upućuju informatičare u našoj zemlji da ove mogućnosti iskoriste i pre nego sazru opšte mogućnosti za ovakav rad. Predlažem da svako ko ima potrebe i mogućnosti informatičke poslove obavlja od kuće, ili sa druge pogodne lokacije. Pokazuje se da informatičari imaju vrlo značajnu ulogu u ratnim uslovima, ali i da će njihova uloga u periodu nakon rata biti još veća...

Nikola Marković je direktor Saveznog zavoda za informatiku.