Sajam na drugoj strani Dunava

    Pošto su, još pre letnjih ferija, Beogradski sajam i dobar deo najznačajnijih informatičkih firmi u zemlji ušli u, zašto ne reći otvoreno, sukob oko koncepta priredbe, Novosađani su iskoristili otvoreni prostor i agresivno krenuli u organizaciju 7. Međunarodnog sajma informatike, telekomunikacija i elektronike "Elektronika". U ranijim ovogodišnjim tekstovima posvećenim sajamskim izložbama u Jugoslaviji preneo sam izjave organizatora da će u Novom Sadu biti krem informatičkih firmi, a obećao sam i da ću biti tamo.

Pin Computers

    Rečeno - učinjeno: ekipa "PC"-ja se uputila u središte zbivanja. Slično BITCC-u, "Elektronika" je smeštena u jednu halu, doduše manju od beogradskih, ali dovoljno veliku da primi sve izlagače, a da oni opet ne budu tesno zbijeni. Prvi utisak je bio povoljan: izložba je izgledala upravo onako kako sam i očekivao. Pogled sa ulaza u halu je otkrivao da su prisutna mnoga dobro poznata imena, ali i da neka nedostaju. Red je bio i da prođemo po štandovima.

Šetnja halom

   Staro reportersko pravilo kaže da prvo treba otići tamo gde je gužva najveća, znači na štand firme Pin Computers. Mladi i oni još mlađi poklonici računara tiskali su se oko džojstika, razgledali miševe, tastature, matične ploče... Nama su se najviše svideli Nokia monitori, verovatno zato što smo ih prvi put uživo videli, a i stoga što je naš domaćin Predrag Ilić bio izuzetno prilježan vodič kroz štand.

ERC Commerce

    Naša sledeća stanica je bio izložbeni prostor firme ERC Commerce. Pavlovići su nam skuvali dobru kafu, na nivou Samsung monitora koji su se šepurili u uglu hale Novosadskog sajma. Saznali smo da su mali zvučnici pravi hit. S razlogom kaže naš urednik Emin Smajić. Voji Gašiću su za oko zapali hard diskovi čije su performanse iznad očekivanja, dok sam ja ostao u nadi da će se na mom, uvek zatrpanom, stolu jednog dana naći Samsung-ov 531TFT LCD monitor.

    U centralnom delu hale smestili su "Informatika" i "MDS inženjering". Ove dve firme su imale najveće i izuzetno atraktivne štandove, na kojima je predstvljena vrhunska oprema, pa je to i jedan od razloga relativno male gužve - em je prostora na pretek, em nema juniora koje ne interesuju habovi, ruteri i slične stvari, ali bi dali sve za jednog Viper-a 550. Momir Ristić nam je rekao da je "Informatika" tu kako bi proverila "metabolizam" Novosadskog sajma. Mi dodajemo - i da pokažu šta umeju kada je u pitanju informatički inženjering, a to nije malo. Za MDS, kazao nam je projekt menadžer Slaviša Čapkunović, u centru pažnje bili su Cisco proizvodi i njihova implementacija u jugoslovenskim projektima.

AB Soft

    Na štandu AB Softa bilo je, po običaju, veselo, mada su Bane Brkić i Gaga Savić nedostajali - to veče su igrali važnu košarkašku utakmicu, ali to nije smetelo ni nama, ni njihovim saradnicima da nas upoznaju sa poslednjim unapređenjima u knjigovodstvenom softveru koji proizvode. Viđen je i program koji simulira semafor na košarkaškoj utakmici: liga informatičara je zbilja podsticajno takmičenje!

    Sreli smo i Gorana Đakovića iz firme "Saga" koja je, po običaju, imala atraktivan štand i pogledali interesantan plan grada na CD-ROM-u čiju je beta verziju počela da prodaje firma "OSA računarski inženjering", koja je prikazala i UniDoc, sistem za upravljanje i arhiviranje dokumentacije. ComTrade i Cores su se predstavile preko svojih vojvođanskih dilera - ova dva velika distributera očito koncentrišu snage na na samostalne izložbe u beogradskom hotelu Hyatt.

CET

    Bili su tu i izdavači računarske literature, CET i "Mikro knjiga". I ma koliko hvalio njihovu upornost i trud da u svakom trenutku i na svakom mestu budu prisutni sa svojim veoma kvalitetnim edicijama, stičem utisak da bi dobro došlo malo više inventivnosti u kreiranju sajamskog nastupa.

U znaku Interneta

   Pregled izložbe završavamo na štandu PTT-a, koji je uspostavio Internet mrežu po celoj Srbiji, sa pristupnim tačkama u svim većim gradovima. Sistem je u probnom radu, a nestrpljivima je pružena mogućnost da isprobaju sistem, uz sajamski popust: 10 sati je koštalo 60 dinara. Kad već pominjem Internet, ne mogu a da se ne osvrnem na Web prezentaciju Sajma, koja je redovno pratila sva dešavanja, tako da sam, i u danima kada nisam bio u Novom Sadu, mogao da pratim zanimljive prezentacije i tribine.

    Kada su sajmovi u pitanju, ove jeseni teško da je iko dobio. Beogradski organizator nije prikupio dovoljan broj kvalitetnih izlagača, ali je zato posetilaca bilo na pretek, dok su novosađani imali kvalitetnu predstavu, koju je posetilo 8.000 ljudi, što svakako nije dovoljno. Ipak, dobro je da se i u ovom segmentu računarskog života uspostavila zdrava konkurencija, a tržišna utakmica uvek donosi kvalitet. Možda već sledeće godine...