Peta premijera

Voja Gašić

Pored TV reklama i muzičkih spotova, video sekvence se redovno javljaju i na CD izdanjima, a uz brze modeme sve češće ih srećemo i na Internetu. Oni koji se bave obradom video materijala koriste specijalizovani hardver, ali i softver koji maksimalno koristi prednosti tog hardvera. Činjenica je, međutim, da hardver najčešće obezbeđuje samo kompresiju i dekompresiju video materijala, a samim tim i njegovo nesmetano spremanje i čitanje sa diska. Tako je prisustvo moćnih programa, u kakve sigurno spada Adobe Premiere, neophodan detalj čak i ako se bavite samo kućnom montažom.

Ko je gazda?

Ne tako davno, bili smo svedoci preokreta u računarskoj industriji. Najbogatije kompanije, Intel i IBM, su profilisale osnovu onoga što danas nazivamo PC-jem. Pritom su neopreznim ograničenjima (segmentirana memorija, ograničen broj interapta i DMA kanala...) navukli su dosta besa na sebe. Ulaskom Microsoft-a na scenu, situacija se iz korena promenila, pa je softverska industrija počela da postavlja standarde za razvoj hardvera (PC 97, PC 98...), a projektantima je ostalo samo da se trude da naprave hardver koji će "preživljavati" promocije i uspon novih operativnih sistema.
Priča se ponovila kada je izašao Adobe Premiere 4.2. Većina proizvođača koji nude ovu vrstu hardvera zaključila je da se radi o dobroj platformi kojoj se treba prilagoditi. Tako se na tržištu može naći mnogo kartica koje hardverski ubrzavaju efekte i prelaze (transitions) između sekvenci, i to baš onih koji se mogu naći u paketu Premiere. Na našem tržištu može se naći TrueVision i Pinnacle Systems (Miro) hardver, koji znatno ubrzava neke od Premiere funkcija.
Adobe izlazi hardverašima u susret potpuno modularnom strukturom programa, koji podržava plug-in module za kontrolu hardvera i zamenu gotovo svih sopstvenih modula ukoliko se isti posao obavlja uz akceleraciju hardvera. Tako je modul za kontrolu Perception (DPS) uređaja postao jedan od standardnih plug-in-ova u verziji 5.0. Zanimljivo je da većina proizvođača hardvera poštuje "sitničavost" korisnika i ne zamenjuje module koje je napravio Adobe, jer oštro oko dizajnera možda pravi razliku između "blur" efekta i "venecijaner" prelaza koje je napravio Adobe i onog koji nudi njihov hardver. Novi moduli se jednostavno dodaju na listu, obično sa prefiksom proizvođača. Tako se, sitnim međusobnim ustupcima, gaji obostrano korisno prijateljstvo, ali Adobe čvrsto drži dirigentsku palicu.

Najvažnije novosti

Verzija 4.2 je prvi put podržala višeprocesorske sisteme, a verzija 5.0 ih već preporučuje. Minimalni zahtevi se svode na 32 MB RAM-a, Pentium i bar 60 MB slobodnog prostora na disku, a preporuka je barem 64 MB RAM-a, što veći hard disk (ili Raid niz), 24-bitna grafička kartica koja podržava DirectX (posebno njegove video-overlay mogućnosti), dobra zvučna kartica i specijalizovani video hardver. Zahtevi nisu nerazumno podignutim, a razlika se svodi na to da više ne možete da radite na 486 konfiguracijama.
Osnovne inovacije nisu u domenu efikasnosti programskog koda, već u povećanju produktivnosti, kroz prilagođavanje korisniku. Većina recepata pokupljena je iz Photoshop-a - nije nam jasno zašto ekipa koja pravi Premiere nije i do sada češće virila u monitor kolega koji prave Photoshop. Najočiglednija promena je nestanak nezgrapnog Construction prozora, za koji nikad niste mogli da pronađete dovoljno mesta na ekranu. Zamenjen je Timeline prozorom, koji sa leve strane ima paletu za lakše snalaženje po sekvenci. Dodato je i ono za čime ste sigurno žudeli: ručica kojom "šetate" duž timeline-a i lupa kojom instantno uvećavate ili smanjujete "polje interesovanja". Tako ne morate svaki čas da žonglirate sa menijem u kome birate zumiranje, ili slajderom nekadašnjeg Construction prozora, da biste videli deo sekvence koji vas interesuje.
Monitorski prozor je redizajniran - u njemu sada vidite dva displeja. Levo je izabrani izvorni klip, a naročito je obogaćen mod za "trimovanje", precizno određivanje granica sekvence koja ulazi u montažu. Do ovog moda se lako dolazi: samo "prenesete" sekvencu u levi monitorski prozor. Ako kasnije ustanovite da ste loše "trimovali" kadar, potražite ga u Timeline prozoru i, držeći pritisnut Ctrl, dva puta kliknete na simbol sekvence. Izvorna sekvenca se automatski pojavljuje u trim modu monitorskog prozora, sa tekućim markerim in i out koje možete pomerati kako želite. Ovaj sistem je neuporedivo prostiji nego kod prethodnih verzija programa, a u desnom displeju monitorskog prozora vidi se trenutno stanje ekrana koje se očekuje u konačnom filmu... naravno, bez renderovanih prelaza između sekvenci.
Iz Photoshop-a je preuzeta i Action paleta, u kojoj možete da definišete tastere koji obavljaju česte operacije ili nizove operacija, što znatno ubrzava rad. Tehnika "ugnježdenih klipova" može takođe da ubrza rad: ako ste, recimo, počeli "iz sredine" i uradili neki deo kojim ste zadovoljni, možete da ga koristite kao "virtuelni klip" čak i pre nego što zatražite njegovu završnu obradu. Takav klip, u kome ste koristili nekoliko sekvenci, prelaza i filtera, možete da koristite kao izvorni materijal za novi klip. Premiere dozvoljava 64 nivoa ugnježdenih klipova, mada nekontrolisano korišćenje ove opcije svakako usporava rad. Ako vaš klip sadrži nekoliko virtuelnih klipova koji, opet, sadrže po nekoliko virtuelnih klipova, izgubićete osećaj o vremenu koje će Premiere utrošiti da bi došao do završne slike. A takvih slika u svakoj sekundi ima po 25...

Sve unapred

Opisani efekat (transitions) je praktično jedina stvar za koju ne možete da saznate kako će izgledati pre nego što napravite preview završnog klipa. Pre nego što pređemo na priču o filterima, pomenimo da je sada moguće videti kako će izgledati sekvenca na koju smo primenili filter (ili seriju filtera). Držeći pritisnut Alt, možete da šetate pokazivač po timeline-u i da na monitoru dobijete sliku sa primenjenim filterima. Brzina operacije zavisi pre svega od snage vašeg hardvera, ali za ovako nešto ste ranije morali da uvećate Construction Window tako da vidite svaki frejm, selektujete jedan frejm, potražite u meniju komandu Render Preview i, na kraju, pogledate ono što ste dobili.
Filtera u novoj verziji ima više, ali to nije najznačajnije unapređenje, jer su nezavisni proizvođači već obezbedili obilje filtera. Veliki broj noviteta se uopšte ne može nazvati filterima: to su razni oblici često korišćenih rendera, zbog kojih se ranije moralo posezati za Motion menijem i njegovim komplikovanim podešavanjem - na primer, da vertikalno ili horizontalno obrnete sekvencu ili da se sekvenca pojavljuje projektovana na pravougaonik koji dolazi iz daljine, i još se vrti.
Najveću uštedu vremena donosi Multiple keyframes for filters opcija, za koju se prosto upitate "kako se toga ranije nisu setili". Duž sekvence ili na bilo kom njenom delu možete da definišete proizvoljan broj tačaka u kojima se menjaju osobine primenjenog filtera. Da biste realizovali prosto "zatamnjenje" i "odtamnjenje", ranije ste morali da isečete sekvencu na četiri dela: pre zatamnjenja, zatamnjenje, odtamnjenje i posle odtamnjenja. Samo zbog toga što su parametri filtera mogli da se zadaju samo na krajevima sekvence. Zahvaljujući uvedenim kontorlnim tačakama (filter keyframes), ne morate da seckate kadar. Strah od sečenja sekvenci nije samo patološki - treba biti veoma iskusan majstor da se sekvenca dobro iseče "iz prve". Ako vam to ne pođe za rukom, morate ispočetka... pod uslovom da ste sačuvali prethodnu verziju projekta.

Titlovano ili sinhronizovano

Titlovanje je oslobođeno neprijatnih bagova, dodati su standardni kroll-ovi (vertikalno i horizontalno pojavljivanje teksta), sa predefinisanim easy-in i easy-out (lagani početak ili kraj pomeranja) procesima koje možete da kontrolišete i alfa maskiranjem, kojim možete dodatno da ulepšate pojavu ili nestanak slova na ekranu. I ovo umanjuje potrebe za seckanjem sekvenci i upotrebom Motion menija. Ne treba ni naglašavati da i ovde možete da dobijete preview prevlačeći sekvencu koju želite u prozor za titlovanje.
Oni kojima je smetao relativno siromašan audio-meni sigurno će biti obradovani nizom novih filtera i operatora. Pored proste Bass & Treble kontrole, tu je i tropojasni parametarski ekvilajzer, kojim precizno možete da istaknete ili prigušite neki zvuk. Možete da podesite propusni opseg (Q-faktor filtera) i jačinu prigušenja ili isticanja za tri izabrane frekvencije. Za "rokere", tu su Boost, Chorus, Flanger i Multitap Delay, a za "ozbiljne muzičare" postoji i ekspander/kompresor dinamike.
Iako je Premiere značajno promenio filozofija rada, ne možemo da se otmemo utisku da će profesionalcima rad izgledati logičniji i mnogo bliži onome na čemu su navikli da rade - tejpu, konzoli i TV monitoru. Sve u svemu, uz pristojan Pentium nove generacije, sa grafičkom karticom koja ima video ulaz i izlaz, možete da napravite barem nekoliko kratkih, efektnih klipova za svoju Web stranu. A kada već počnete, možda će vam se i dopasti, pa ćete poželeti barem Miro DC30...