|
Za sredinu...
Rang cena između 150 i 350 maraka obuhvata mnogo modela. Najrasprostranjeniji čipovi su RagePro (razne ATI varijante), Matrox (Mystique i G100 Productiva), nVidia Riva128 (ASUS 3000, Diamond Viper, Miro Premium) Rendition Verite 2100 (Diamond Stealth II), Voodoo Graphics i Rush, serija jedan, u raznim (sada i bezimenim) varijantama. Tu je i prava poplava Permedia 2 i Intel i740 kartica, koje mahom nude proizvođači ploča, kao vrlo povoljnu kupovinu. Iz Permedia 2 familije treba izuzeti Diamond FireGL Pro koji, zbog dodatnog Permedia Delta čipa, spada u višu kategoriju, kako po brzini, tako i po ceni.
ATI u ovoj kategoriji nudi svoje najjače adute. Xpert@Work i Xpert@Play su hardverski iste kartice, ali kod Play varijante ćete za samo 20 maraka dobiti pregršt CD-ova sa igrama. Iako su u taboru autora ovog teksta mišljenja oko RagePro čipa podeljena, 250 maraka za AGP Play varijantu sa 8 MB SGRAM-a je dobra kupovina, pogotovo ako niste zagriženi 3D igrač, koji ništa drugo ne radi. ATI je uvek podjednako doteran u svim vidovima primene, ima odličnu sliku, sjajne drajvere i dodatni softver koji uvek krije i neka prijatna iznenađenja i, verovatno, predstavlja najbolju kupovinu "kartice opšte namene". Veliki prigovor može se uputiti samo ATI-jevom upornom odlaganju (ili odbijanju) da izbaci bilo kakav OpenGL za RagePro čip, što umanjuje njenu poluprofesionalnu upotrebnu vrednost. Ako volite video - ATI je kartica izbora za vas.
Diamond Stealth II S220 je usamljeni ratnik Rendition Verite vojske; teško je oteti se utisku da je loš marketing firme Rendition isključivi krivac za strahovito potcenjivanje i slabu rasprostranjenost čipova 2100 i 2200. Ako nemate ni AGP ni MMX, i ne nameravate skoro da ih kupujete, a želite pravu doživljaj 2D i 3D brzine, ovo je jedino rešenje za vas. Čak je i cena stigla do donjeg ruba lestvice - 180 DEM. Maleni RISC procesor na kartici nadoknadiće mnogo toga što nedostaje ostatku vaše konfiguracije. Utisak izuzetno stabilne i lepe slike može da pokvari samo izrazito tamna gama koja može hardverski da se koriguje, ali će vam svaka igra ili video aplikacija pokvariti setovanje i poslati vas u Control Panel. Iako sjajna u 2D/3D primenama, kartica je prava mora za video, jer poseduje samo primary surface - gledanje preko čitavog ekrana dolazi u obzir samo u najnižim rezolucijama. Već nekoliko meseci na raspolaganju je i kompletna implementacija OpenGL-a.
Matrox u trku ulazi sa dve različite koncepcije: serijom G-200 će pokušati da, uz visoku cenu, nadmaši konkurente, ne samo u 2D već i u 3D, a serijom G-100 će se po prvi put uključiti u masovno tržište, uz popularnu cenu koja ne prelazi 200 DEM i performanse koje neznatno prevazilaze ono što su do sada nudile (sada već prevaziđene) Millennium i Mystique kartice. Productiva G-100 je AGP kartica opremljena sa 8 MB SDRAM memorije. Iz suočavanja sa neposrednim konkurentima (nVidia Riva 128, Intel i740), jasno smo uočili doslednost Matrox-ove razvojne filozofije, nasleđenu iz prethodnih generacija: beskompromisne 2D performanse (u prevodu, ono što je bitno "ozbiljnim" korisnicima), uvek za klasu ispred najbližih konkurenata, a prisustvo 3D-a tek reda radi, da bi se moglo konstatovati da je u pitanju 3D akcelerator.
2D testiranje standardnim setom ZD Winbench testova pokazuje da je glavna snaga kartice u zahtevnim grafičkim aplikacijama, gde je zabeležila 10-50% (najizraženije na Microstation testu) veću brzinu od konkurenata. U ukupnom high-end skoru prednost je 20%. S druge strane, u poslovnim aplikacijama vlada velika ujednačenost, pa prednosti nad konkurencijom gotovo i nema. Što se 2D DirectX funkcija tiče, Riva kartice su još uvek neprikosnovene, a Matrox G-100 pokazuje nešto bolji rezultat od Intel-a 740. Naravno, ukupnom kvalitetu slike, koja je izuzetno oštra i mirna, sa dobrim koloritom (naročito sa 32-bitnom paletom boja) i gamom, velikim izborom rezolucija i visokim frekvencijama osvežavanja, nema se šta prigovoriti. Doduše, pod Windows-om 98 Matrox-ov čuveni Quick Desk nije bio dostupan, ali ne treba sumnjati da će i to biti rešeno prvom revizijom drajvera.
U 3D područku je G-100 završio pri dnu liste: 3D Winbench 98 i drugi 3D testovi (PC Player, Final Reality) pokazuju da je po brzini G-100 uporediv samo sa prevaziđenim 3D akceleratorima kao što je Voodoo Rush, ili boljim karticama iz kategorije najjeftinijih, poput SIS 6326. Međutim, kvalitativni testovi pokazali su da je D3D drajver za G-100 ubedljivo najsiromašniji podrškom za 3D funkcije od svega što smo tokom poslednje godine testirali, kao i da u pojedinim situacijama daje izuzetno ružan raster u 16-bitnom modu. Pokušaj startovanja nekih od najpopularnijih D3D igara (Tomb Raider II, F1RS, Ultimate Race) završavao se uglavnom bezuspešno, što navodi na zaključak da je D3D drajver daleko od uspešne implementacije. OpenGL podrška još uvek ne postoji, a pitanje je da li Matrox uopšte ima nameru da je pravi za G-100 - sve nade se polažu u G-200, kome je sjajna OpenGL budućnost obezbeđena.
Productiva G-100 je namenjena pre svega korisnicima koji se bave grafičkim dizajnom ili DTP-om i koji očekuju besprekornu sliku, bez zagušenja u visokim rezolucijama. Oni koji tragaju za dobrom Windows karticom opšte namene (multimedija, Internet, video) takođe će biti zadovoljni, dok ne požele da joj nađu neku 3D primenu. Što se pasioniranih igrača tiče, bolje da ne bacaju novac.
|