H a r d v e r
PC home - osnovna strana
PC #37 - Jul 1998

Ipak, AGP

Večita borba proizvođača hardvera vodi se na više frontova. Dok Intel suvereno vodi na polju procesora i ploča, situacija na polju grafičkih kartica je neizvesnija nego ikad... 

Voja Gašić
Aleksandar Veljković


  

 

 

 

1

3D Adventure

2

3Dfx Voodoo

3

Miro

4

Miro

5

Stealth II G460

6

Trident

   

Pometnju je ipak izazvao Intel, izbacivanjem veoma jeftinog čipa (cena je već pala na 30 dolara) i740. Već sada na našem tržištu možete da nađete pet grafičkih kartica baziranih na ovom čipu; njihove cene variraju od 200 do 250 maraka. I pored tog prodora, situacija nije tako jednostavna kao u slučaju ploča i procesora: Intel je novo ime na tržištu grafičkih akceleratora, pa su daleko poznatiji konkurenti brzo reagovali, snizili cene i najavili nove modele.
Tako je pomenuti rang cena postao izuzetno prijatna zona za kupovinu - gotovo svi grafički adapteri koji su pre samo mesec dana koštali između 350 i 500 maraka prešli su u ovu kategoriju. Izuzetak su oni koji, pored grafičkog čipa i memorije, nude još neke važne pogodnosti, koje poskupljuju kartice.Veliki broj proizvođača nudi kao standardnu opciju TV izlaza, a dosta kartica opremljeno je i TV (video) ulazom. Primera radi, gotovo sve Miro i ASUS kartice opremljene su ulazom i izlazom - izuzetak je novi ASUS 3DexPlorer P2740 (baš sa Intel-ovim čipom), koji nema ništa od toga. Verujemo da će ovaj nedostatak biti ispravljen već u sledećem izdanju kartice.
Softverska industrija, sa druge strane, vrlo agresivno nastupa sa 3D zahtevima, kojima se proizvođači na razne načine prilagođavaju. Najradikalniji je 3Dfx, koji nudi samo 3D rešenje (drugi aspekti grafičkog adaptera ih ne interesuju), dok ostali mahom nude kombinovana 2D/3D rešenja. Oni najbolji trude se da ne zapostave ni primene koje "trenutno nisu u modi".

   

Vidim, dakle postojim...

Grafička kartica je vaš pravi prozor u svet; koliko ćete (i kako) videti, u dobroj meri zavisi od njenog kvaliteta i svestranosti. Analizirajući dešavanja na ekranu, zadatke grafičke kartice možemo da podelimo na tri grupe: 2D, 3D i video. Parafrazirajmo one koji su uspešni: šta biste želeli da vidite danas?
2D zadaci su pre svega važni za brz rad desktop-a. Za brzinu 2D operacija važan je skup bit-blit operacija kojima se prebacuju velike količine bajtova iz memorije u memoriju. Pritom prebacivanja podataka iz osnovne memorije u video RAM nije samo u zoni odgovornosti kartice, ali je isključivo na njoj prebacivanje područja ekrana sa jednog na drugo mesto. Zato kartice sa brzim procesorima i mnogo kvalitetnog video RAM-a predstavljaju pravi izbor za nekoga kome je osnovna preokupacija obrada slike, DTP, (gle čuda) surfovanje po Internetu i, uopšte, posao u kome se koriste aplikacije koje mnogo "skroluju" sadržaj ekrana. Tako su više od godinu dana stari Matrox Millenium II sa 8 MB multiport WRAM-a ili Imagine II sa izvanrednim bit-blit sposobnostima odlične kartice za ove poslove.
Reprodukcija video signala je, pre 3D groznice, predstavljala važan aspekt primene. U reprodukciju video signala spada običan pregled AVI fajlova, ali i VideoCD diskova, kao i prijem signala sa video-rikordera ili TV antene. Ako se radi o uvodima u igre, koji se obično rade u rezoluciji 320*200, sve je obično u redu, ali problem nastaje kada signal treba "razvući" preko celog ekrana, a rezolucija raste. Video signal najčešće dolazi u izvornom YUV obliku (sa razdvojenim komponentama intenziteta i boje), a ne u RGB obliku u kome kartice inače rade. Nesmetan prijem ovakvog signala i njegovo nezavisno prosleđivanje na ekran (overlay) su vitalni zadaci za dobru video sliku. Nažalost, zbog kašnjenja dogovora oko DVD standarda, video osobine kartica su u poslednje vreme izgubile na atraktivnosti.
Kartice sa dobrim video osobinama mogu da pruže još neke prednosti. Naime, lako se ostvaruje prirodna veza između ovih kartica i savremenih video dekodera (BrookTree 829, Philips 7111), pa vaša kartica, uz dodatak ovih čipova, može da bude pristojan televizor, video-capture uređaj, ali i da izdvaja iz TV signala teletekst, Intercast ili NetOnAir informacije. U ovom trenutku to možda i nije važno, naročito ako nemate satelitsku antenu - naše stanice se baš ne pretržu da ugrade neki od ovih signala u svoje turbo programe.
Konačno, tu je i 3D akceleracija, hit protekle godine. Suvereni vladar je firma 3Dfx, sa Voodoo serijom čipova. Njihova nezainteresovanost za 2D pokazala je kako dobre, tako i loše strane. Dobre strane su te što su se koncentrisali na problem i napravili izuzetno dobre čipove, a ako ste bili zadovoljni svojom 2D karticom, niste morali da je menjate. Loše strana je što morate da ubacujete posebnu karticu, a ako ste se opredelili za Voodoo Rush kombinovanu karticu, 2D dopuna je sumnjivog kvaliteta.
Druga generacija Voodoo-a ide oprobanim klišeom, pa se trenutno čeka Voodoo Banshi, koja će predstavljati sledeću reinkarnaciju Rush tehnologije, ma koliko se dr Tom (sysdoc.pair.com) trudio da je predstavi kao nešto drugo. Nasuprot 3Dfx-u koji nastoji da uspostavi monopol, ostali se oslanjaju Direct3D podršku, koja je u međuvremenu postala mnogo "pametnija". Ukoliko vaš čip ne podržava baš sve, Direct3D će hardverski nepodržane stvari "u hodu" zameniti softverskom emulacijom, pa je sve manje stvari koje nećete videti, čak i sa srazmerno slabim karticama. Ipak, od D3D-a ne očekujte čudo - većina igara (o 3D aplikacijama da i ne govorimo) odbija da sarađuje sa karticama koje nemaju barem minimum 3D akceleracije.

   

Za početak...

Smatramo da bi danas bilo nesmotreno kupiti karticu koja barem elementarno ne pokriva sva tri navedena aspekta upotrebe. Na sreću, nema mnogo kartica koje bismo po tom osnovu eliminisali. Apsolutnim minimumom može se smatrati ViRGE DX sa 4 MB RAM-a, čija cena ne prelazi 80 DEM. Iako je S3 najavio daleko moćniji Savage, vrhunac trenutne ponude je ViRGE GX2 sa SGRAM memorijom. Iako ima dosta podržanih 3D funkcija, radi se o sporoj 3D kartici. Primamljivost kupovine povećava joj česta implementacija dobrih video-in i video-out mogućnosti. Model GX2 nudi dobro i brzo reskaliranje videa, pa ovakvu karticu sa S3 VideoLive drajverima možete koristiti za gledanje televizije ili video konferencije. Najnaprednija je ASUS-ova varijanta, ali je najisplativija bezimena GX2 AGP kartica (120 maraka), koja je ujedno dobra dopuna za (takođe bezimeni) Voodoo iz iste firme.
Za mnogo manje para možete da dobijete čak tri bolje osnovne AGP varijante. Prva je Trident 3Dimage 9750 (Jugodata), jeftina kartica koja podržava najvažnije 3D funkcije i pristojno je brza u ostalim primenama. Za malo više novca možete da nabavite neku od SiS 6326 kartica. Miro varijanta je, čini se, nešto precenjena (List), a alternativa je iznenađujuće dobra, bezimena alternativa iz PC Centram koju možete povoljno da nabavite u kompletu sa SiS AGP pločom. Pomenuti čip je zaista prijatno iznenađenje, kako po opcijama koje podržava, tako i po brzini.
Vredi pomenuti i firmu ATI, koja sada ima adute i za ovaj rang cena. Charger familija je primerenija PCI konfiguracijama, a već za 145 maraka možete da nabavite AGP RagePro u Xpert XL varijanti. Iako se SiS "busa u prsa" sa DVD softverom, ako vam je video važnija komponenta, ATI će vam hardverski ponuditi više - pogotovo sa novoponuđenim Zoran DVD softverom koji se, istina, doplaćuje.

   

Za sredinu...

Rang cena između 150 i 350 maraka obuhvata mnogo modela. Najrasprostranjeniji čipovi su RagePro (razne ATI varijante), Matrox (Mystique i G100 Productiva), nVidia Riva128 (ASUS 3000, Diamond Viper, Miro Premium) Rendition Verite 2100 (Diamond Stealth II), Voodoo Graphics i Rush, serija jedan, u raznim (sada i bezimenim) varijantama. Tu je i prava poplava Permedia 2 i Intel i740 kartica, koje mahom nude proizvođači ploča, kao vrlo povoljnu kupovinu. Iz Permedia 2 familije treba izuzeti Diamond FireGL Pro koji, zbog dodatnog Permedia Delta čipa, spada u višu kategoriju, kako po brzini, tako i po ceni.
ATI u ovoj kategoriji nudi svoje najjače adute. Xpert@Work i Xpert@Play su hardverski iste kartice, ali kod Play varijante ćete za samo 20 maraka dobiti pregršt CD-ova sa igrama. Iako su u taboru autora ovog teksta mišljenja oko RagePro čipa podeljena, 250 maraka za AGP Play varijantu sa 8 MB SGRAM-a je dobra kupovina, pogotovo ako niste zagriženi 3D igrač, koji ništa drugo ne radi. ATI je uvek podjednako doteran u svim vidovima primene, ima odličnu sliku, sjajne drajvere i dodatni softver koji uvek krije i neka prijatna iznenađenja i, verovatno, predstavlja najbolju kupovinu "kartice opšte namene". Veliki prigovor može se uputiti samo ATI-jevom upornom odlaganju (ili odbijanju) da izbaci bilo kakav OpenGL za RagePro čip, što umanjuje njenu poluprofesionalnu upotrebnu vrednost. Ako volite video - ATI je kartica izbora za vas.
Diamond Stealth II S220 je usamljeni ratnik Rendition Verite vojske; teško je oteti se utisku da je loš marketing firme Rendition isključivi krivac za strahovito potcenjivanje i slabu rasprostranjenost čipova 2100 i 2200. Ako nemate ni AGP ni MMX, i ne nameravate skoro da ih kupujete, a želite pravu doživljaj 2D i 3D brzine, ovo je jedino rešenje za vas. Čak je i cena stigla do donjeg ruba lestvice - 180 DEM. Maleni RISC procesor na kartici nadoknadiće mnogo toga što nedostaje ostatku vaše konfiguracije. Utisak izuzetno stabilne i lepe slike može da pokvari samo izrazito tamna gama koja može hardverski da se koriguje, ali će vam svaka igra ili video aplikacija pokvariti setovanje i poslati vas u Control Panel. Iako sjajna u 2D/3D primenama, kartica je prava mora za video, jer poseduje samo primary surface - gledanje preko čitavog ekrana dolazi u obzir samo u najnižim rezolucijama. Već nekoliko meseci na raspolaganju je i kompletna implementacija OpenGL-a.
Matrox u trku ulazi sa dve različite koncepcije: serijom G-200 će pokušati da, uz visoku cenu, nadmaši konkurente, ne samo u 2D već i u 3D, a serijom G-100 će se po prvi put uključiti u masovno tržište, uz popularnu cenu koja ne prelazi 200 DEM i performanse koje neznatno prevazilaze ono što su do sada nudile (sada već prevaziđene) Millennium i Mystique kartice. Productiva G-100 je AGP kartica opremljena sa 8 MB SDRAM memorije. Iz suočavanja sa neposrednim konkurentima (nVidia Riva 128, Intel i740), jasno smo uočili doslednost Matrox-ove razvojne filozofije, nasleđenu iz prethodnih generacija: beskompromisne 2D performanse (u prevodu, ono što je bitno "ozbiljnim" korisnicima), uvek za klasu ispred najbližih konkurenata, a prisustvo 3D-a tek reda radi, da bi se moglo konstatovati da je u pitanju 3D akcelerator.
2D testiranje standardnim setom ZD Winbench testova pokazuje da je glavna snaga kartice u zahtevnim grafičkim aplikacijama, gde je zabeležila 10-50% (najizraženije na Microstation testu) veću brzinu od konkurenata. U ukupnom high-end skoru prednost je 20%. S druge strane, u poslovnim aplikacijama vlada velika ujednačenost, pa prednosti nad konkurencijom gotovo i nema. Što se 2D DirectX funkcija tiče, Riva kartice su još uvek neprikosnovene, a Matrox G-100 pokazuje nešto bolji rezultat od Intel-a 740. Naravno, ukupnom kvalitetu slike, koja je izuzetno oštra i mirna, sa dobrim koloritom (naročito sa 32-bitnom paletom boja) i gamom, velikim izborom rezolucija i visokim frekvencijama osvežavanja, nema se šta prigovoriti. Doduše, pod Windows-om 98 Matrox-ov čuveni Quick Desk nije bio dostupan, ali ne treba sumnjati da će i to biti rešeno prvom revizijom drajvera.
U 3D područku je G-100 završio pri dnu liste: 3D Winbench 98 i drugi 3D testovi (PC Player, Final Reality) pokazuju da je po brzini G-100 uporediv samo sa prevaziđenim 3D akceleratorima kao što je Voodoo Rush, ili boljim karticama iz kategorije najjeftinijih, poput SIS 6326. Međutim, kvalitativni testovi pokazali su da je D3D drajver za G-100 ubedljivo najsiromašniji podrškom za 3D funkcije od svega što smo tokom poslednje godine testirali, kao i da u pojedinim situacijama daje izuzetno ružan raster u 16-bitnom modu. Pokušaj startovanja nekih od najpopularnijih D3D igara (Tomb Raider II, F1RS, Ultimate Race) završavao se uglavnom bezuspešno, što navodi na zaključak da je D3D drajver daleko od uspešne implementacije. OpenGL podrška još uvek ne postoji, a pitanje je da li Matrox uopšte ima nameru da je pravi za G-100 - sve nade se polažu u G-200, kome je sjajna OpenGL budućnost obezbeđena.
Productiva G-100 je namenjena pre svega korisnicima koji se bave grafičkim dizajnom ili DTP-om i koji očekuju besprekornu sliku, bez zagušenja u visokim rezolucijama. Oni koji tragaju za dobrom Windows karticom opšte namene (multimedija, Internet, video) takođe će biti zadovoljni, dok ne požele da joj nađu neku 3D primenu. Što se pasioniranih igrača tiče, bolje da ne bacaju novac.

   

Intel, Permedia, nVidia...

Možda je ovu grupu čipova trebalo smestiti u posebnu klasu, jer se cena kreće od 200 do 250 maraka, a ono što nude je impresivno. Iako pomalo "demode", Permedia 2 se dobro drži na svim testovima. Treba naglasiti i to da su OpenGL i Direct3D razvijani pod očiglednim uticajem filosofije 3Dlabs-a, pa je teško naći kompatibilniju karticu za sve vrste profesionalnih 3D primena. Ni igre nisu loše, premda neke od vitalnih 3D funkcija nedostaju da bi prikaz bio lep (Modulate Pixel Blending i Alpha Vertices) - sa lepim svetlosnim efektima, kao kod Rendition-a, naprimer. Sa nekih desetak procenata ukupnog zaostajanja u 2D/3D brzini i 3D kvalitetu prikaza iza Renditiona, kartica ipak predstavlja dobru kupovinu u PCI varijanti (Creative Graphics Blaster Exxtreme - ispod 190 maraka), pogotovo ako želite da probate profesionalne 3D aplikacije. Za pohvalu je i neočekivano dobro snalaženje kartice u video aplikacijama. U AGP varijantama, na raspolaganju su MSI, Giga-byte i sasvim sveži Iwill koji sa 8 MB SGRAM-a (oko 250 maraka) nudi najveću brzinu.
Iako već stara, nVidia Riva 128 je veoma ozbiljan takmac. Sve što joj nedostaje u kvalitetu 3D prikaza, nVidia nadoknađuje brzinom; uostalom, mnogo je teže primetiti sitne nepravilnosti ako se slike na ekranu brže smenjuju. Poznati modeli modeli Diamond Viper 330, ASUS 3DexPlorer 3000 i Miro Premium donekle variraju po brzini, ali činjenice neumoljivo pokazuju da je Riva četiri puta brža od ViRGE GX2 modela, 60 - 70 % brža od Rendition, RagePro i Permedia 2 kartica u 3D prikazu. U 2D primenama, procentualne razlike su manje, ali se daleko više osećaju. Ni video nije loš, pa ako želite univerzalnu, a veoma brzu karticu, eto dobrog izbora. Jedini razlog da sačekate sa kupovinom je najavljena Riva TNT, "razbijač Voodoo2 mita". Njena cena sigurno neće biti mnogo manja od Voodoo2 kartica.
Najsvestranijim nam se čini Miro Premium (postoji čak i PCI varijanta), koji ima video ulaze i izlaze, MiroLive softver za capture, pa sa ovom karticom dobro pokrivate sve multimedijalne primene koje vas ovog varljivog leta mogu zaskočiti. Oprez je majka mudrosti, pa treba reći da ove kartice ne treba mučiti PCI magistralom - Riva 128 ionako adresira samo 4 MB video memorije, pa će se brzo "ugušiti" na PCI-ju.
Intel se nije mnogo trudio da zadovolji PCI korisnike - i740 jednostavno nije predviđen za ugradnju u PCI kartice. Čak se na većini kutija mogu pročitati upozorenja da kartica zahteva Pentium II. To nije sasvim tačno - ona će raditi dobro i na bilo kojoj Socket 7 ploči sa MMX procesorom. Ako nemate Pentium II, slobodno je poterajte na ALI-jevom Aladdin-u; u prvi mah imali smo samo beta AGP drajvere, ali već sa prvim redovnim isporukama, GART drajveri su sređeni, pa se Intel i740 odaziva čak u 2x modu. U međuvremenu je izašla i revizija drajvera 1.5 sa dodatnim ubrzanjem od 5-6%.
Već smo napomenuli da je većina proizvođača ploča nudi i740 kartice, ali posebna poslastica je Diamond Stealth II - G460. Diamond pokazuje da je majstor, pa novi drajveri za G460 izlaze sa samo nekoliko sati (!) zakašnjenja za Intel-ovom verzijom 1.5. Verovali ili ne, Diamond-ova kartica je opet brža 9-10% u skoro svim aspektima primene. Na drugom mestu je Giga-byte-ov model, a za treću poziciju se bore ASUS, Chaintech i MSI. Što se tiče 3D-a, Intel će vas ubrzati za 70-80% u odnosu na Riva modele (koji su neprikosnoveno drugi) ili 3.5 - 4 puta u odnosu na Rendition i Permedia kartice. Video skaliranje je za nijansu slabije od najboljeg ATI-ja, a 2D spada u zlatnu sredinu. Prema zbiru osobina, zaista je teško naći dostojnog konkurenta, čak i ako ne uzmemo u obzir izrazito povoljnu cenu.

   

Van konkurencije

U ovoj kategoriji ne ostaje mnogo primeraka, ali ih svakako treba pomenuti. Među kartice za profesionalnu 3D primenu spadaju FireGL Pro i, pomalo preskupi, Miro Oxygen sa dva 3Dfx seta koji rade u SLI modu. Za pasionirane 3D igrače, tu su Voodoo2 kartice Diamond Monster II, Miro Intense 3D i Creative koga je teško prestići po brzini i kvalitetu. Diamond je u ovoj kategoriji najlošiji izbor, barem prema našim merenjima. Bez ikakvog takmaca ostaje i ATI-jev All-in-Wonder AGP PRO koji predstavlja zaista sve što biste želeli da imate kod kuće u jednoj jedinoj kartici. Nažalost, cene ovih kartica ukazuju na to da se radi o proizvodima za odabrane.
Pažljivo smo se trudili da ne proglasimo nijednu karticu apsolutno najboljom. Postoje različite potrebe, pa svoj izbor uskladite sa onim što najčešće gledate na ekranu - naši dijagrami će vam pomoći da se opredelite.


PC home - osnovna strana Novi broj|Arhiva|Pretrazivanje svih brojeva|O nama
Pretplatite se na PC|Postanite saradnik casopisa PC|Pitanja i komentari u vezi casopisa