ISDN oprema

Danko Jevtović

Tipična ISDN konfiguracija, prikazana na crtežu, sastoji se od linije iz centrale, mrežnog završetka i jednog ili više ISDN uređaja. Iz telefonske centrale stiže telefonska parica koja prenosi digitalne ISDN signale (tzv. "U interfejs"). "Telekom" će pre instalacije proveriti postojanje tehničkih mogućnosti: postojanje ISDN priključaka u centrali, dužinu i kvalitet linije, eventualnog dvojnika ili FM/PCM uređaj koji se mora ukloniti... Postoji i mogućnost zamene analognog priključka ISDN-om, ali tada ne možete da zadržite stari broj telefona - u Beogradu svi ISDN brojevi počinju sa 30. U svakom slučaju, kada parica stigne do vas, sve je spremno za rad.

Mrežni završetak

Mrežni završetak (oznaka NT1) je uređaj koji pretvara signal iz centrale u S magistralu u koju se uključuju ISDN uređaji. NT1 se uključuje u 220 V i obezbeđuje napajanje za tri jednostavnija ISDN uređaja; u slučaju nestanka struje, signal iz centrale je dovoljan za rad jednog uređaja. U Evropi je uobičajeno da Telekom uz uvođenje linije isporuči i mrežni završetak, što bi trebalo da radi i naš "Telekom", mada ovih uređaja trenutno nema na lageru, pa "rani korisnici" ISDN-a moraju da ih nabave o svom trošku. U Americi je uobičajeno da NT1 bude integrisan u ISDN uređaje, ali zbog razlike u kodiranju i signalizaciji takva oprema ne može da se koristi kod nas.
S magistrala je četvorožična veza (dve parice u jednom kablu) koja spaja mrežni završetak sa ISDN uređajima preko S/T interfejsa. S i T interfejsi su električno jednaki, a interno se malo razlikuju u načinu signalizacije, pa se priključak označava kao S/T. U najjednostavnijem slučaju dovoljno je uključiti uređaj u RJ45 konektor (osmoiglični, kao za UTP mreže) na mrežnom završetku - tako se obično mogu uključiti dva uređaja. Na S magistralu se može vezati do osam ISDN uređaja, a ukupna dužina kablova može biti do 1000 m, doduše uz posebnu terminaciju.
Možete da se opredelite za ISDN telefon ili da koristite stari analogni. Digitalni aparat omogućuje iskorišćenje svih prednosti ISDN linije i u komunikaciji glasom, dok se analogni telefon ne može uključiti direktno u ISDN liniju, već samo u konvertor, koji se naziva analogni interfejs, ili "POTS port". Ovaj konvertor je često ugrađen u neki ISDN uređaj ili sam mrežni završetak.

Terminal adapteri

Terminal adapter mnogi nazivaju "ISDN modem", jer obezbeđuje vezu između ISDN linije i računara. Obzirom da je ISDN tehnologija već digitalna, nema modulacije i demodulacije, već se vrši enkapsulacija paketa podataka (najčešće PPP protokolom) i eventualna asinhrono - sinhrona konverzija. Terminal adapter može biti samostalan (za vezu jednog računara) ili ugrađen u uređaj za povezivanje cele računarske mreže, koji se naziva ruter.
Eksterni terminal adapteri liče na modeme i najčešće se povezuju sa računarom preko serijskog interfejsa. Instalacija terminal adaptera je laka, jer ne zahteva otvaranje računara, novo mesto za karticu i poseban softver. Instalira se i ponaša kao modem (prepoznaje AT komande), pa može da se koristi u postojećem softveru. Eksterni TA direktno podržava protokole za enkapsulaciju podataka i vezivanje oba B kanala u jedan 128 Kbps kanal. Protokoli za kompresiju podataka su podržani na nekim modelima.
Na većini današnjih računara brzina serijskog porta je ogranična na 115 Kbps, što nije dovoljno za punu brzinu dva B kanala (128 Kbps), posebno zbog eventualne kompresije i dodatnih gubitaka zbog asinhrono-sinhrone konverzije. Ovo usko grlo se može rešiti instalacijom posebne serijske kartice, koja podržava veće brzine, a ima i proizvođača koji u svoje modele ugrađuju paralelni priključak (uz poseban softver). Očekuju se i USB modeli.
Kada se veza uspostavi, računar nema mogućnosti da menja parametre, tako da se broj kanala preko kojih komunicirate zadaje pre uspostave veze. Retki su modeli koji sami umeju da dinamički menjaju opseg. Eksterni adapter je skuplji zbog složenijeg procesiranja podataka koje mora da izvrši, a bez ultra-brze serijske veze ima lošije performanse. Ipak, on može da bude dobar izbor ako je jednostavnost konfigurisanja i nezavisnost od računara važan parametar.
Interni adapter je najčešće ISA 16-bitna kartica, koja se suštinski razlikuje od eksternog adaptera. Računar ne upravlja internim TA AT komandama, već preko posebnih WinISDN i CAPI interfejsa. Na taj način ne samo da nema ograničenja brzine prenosa, već se izbegava i asinhrono-sinhrona konverzija. Protokoli enkapsulacije i sve napredne funkcije (kao što je dodavanje B kanala) su pod kontrolom operativnog sistema.
Microsoft podržava ISDN terminal adaptere kroz Dial-up Networking Update-a za ISDN verzija 1.2 b, koga treba instalirati pre terminal adaptera. Kod nabavke internog TA važno je da su njegovi drajveri kompatibilni sa ovim standardom, odnosno da podržavaju ISDN drajver verziju 1.1. Windows NT 4 i Windows 98 već sadrže podršku i za ISDN interne adaptere. Po instalaciji softvera dobijate dva ISDN uređaja, koji se koriste preko dial-up networking-a. Pri formiranju konekcije odredite da se ova dva uređaja povezuju u jedan multilink PPP kanal i dobijate ručnu kontrolu kada će se taj kanal aktivirati.
Mane ovog rešenja su komplikovana hardversko-softverska instalacija, a glavne prednosti su bolje performanse i veća funkcionalnost. Potencijalna mana je što, ako interni terminal adapter raspolaže interfejsom za analogni telefon, taj interfejs obično nije u funkciji kada je računar isključen, što može biti nezgodno za situacije gde se ISDN linija redovno koristi za glas ili telefaks.

ISDN ruteri

Ruter je uređaj koji može da spoji dve raznorodne računarske mreže, odnosno da poveže lokalnu mrežu sa Internetom. ISDN linija i ruter mogu da zamene iznajmljenu liniju i ostvare stalnu vezu firme sa Internetom, uz značajno manje troškove. Uobičajena mogućnost ovakvih uređaja je poziv na zahtev (dial on demand). Ruter detektuje kada neki računar u mreži želi da pristupi Internetu (ili mreži sa druge strane veze) i automatski aktivira vezu, što korisnik, zahvaljujući brzom uspostavljanju ISDN veze, skoro i ne oseti. Kada imate ovakav ruter u mreži, možete da zaboravite na dial-up networking: radite kao da ste stalno na Internetu. Druga važna mogućnost je opseg na zahtev (bandwidth on demand), koja u zavisnosti od opterećenosti veze aktivira ili deaktivira drugi kanal. Takva mogućnost štedi troškove komunikacije i provajdinga, ali vaš provajder mora da podržava iste protokole kao i vaš ruter.
Značajna funkcija je NAT (Network Address Translation, prevođenje mrežnih adresa). Računari u vašoj mreži, koristeći privatni IP adresni prostor, pristupaju Internetu preko jedne IP adrese koju dodeljuje provajder pri uspostavi veze. Na ovaj način izbegavate složenu proceduru dodeljivanja javnih IP adresa i troškove koje bi provajder naplatio.
Bolji ruteri poseduju i funkcije kao što su kompresija, DHCP server za dinamičku dodelu IP adresa računarima u mreži, SNMP protokol za nadzor i upravljanje mrežnim uređajima i drugo. Ovakav uređaj može da se upotrebi ne samo za vezu sa Internetom, već i za brzu vezu između dve mreže u okviru iste organizacije. Tada može biti od značaja mogućnost rutiranja IPX saobraćaja za Novell mreže i bridge povezivanje nezavisno od protokola.
Svi ruteri su imali mogućnost definisanja paketnih filtera, što je opcija od velikog značaja za stalnu vezu sa Internetom posebno ako celu lokalnu mrežu povezujete rutirajući blok javnih IP adresa; kod NAT protokola je opasnost manja. Ipak, ovo su skupi i složeni uređaji, a njihovo konfigurisanje je posao za mrežnog profesionalca. Za manje mreže ruter se može zameniti terminal adapterom i programom poput WinGate-a, mada se za ozbiljnije primene svakako treba opredeliti za posvećeni mrežni uređaj.

Analogni telefonski interfejs

Jedna od najvećih dilema je kako iskoristiti ISDN liniju za telefoniranje. ISDN aparati su skupi, a na većini uređaja se nalaze priključci za običan telefon. Na pitanje šta izabrati i kolika je upotrebljivost tog priključka ne postoji jednoznačan odgovor. Uređaj koji vrši konverziju za analogni port može da obezbedi različite servise. Dok na nekim analognim priključcima ne postoji mogućnost generisanja signala zvonjenja, dotle je na drugima omogućena i funkcija identifikacije broja koji vas poziva (uz odgovarajući analogni CallerID uređaj), kao i poziv na čekanju i konferencijska veza. Sam kvalitet veze na analognom portu obično je veoma dobar, zato što se "kodek" za digitaliziaciju signala nalazi odmah u ISDN uređaju, pa nema smetnji na vezama. Testovi sa K56flex modemima su pokazali veze na 50,000 bps, dok isti modem na istoj lokaciji postiže 44,000 bps preko digitalne telefonske centrale.
Digitalni ISDN telefoni imaju napredne funkicije i obezbeđuju korišćenje svih ISDN servisa, kao što su praktično trenutno biranje, identifikacija broja koji vas je pozvao i broja koji pozivate, poziv na čekanju, preusmeravanje poziva (posebno je zgodno preusmeravanje ako je linija zauzeta), skretanje poziva... Bolji modeli raspolažu alfanumeričkim ekranima na kojima prikazuju ime sagovorika iz memorije, kao i cenu razgovora koji vodite. Sve ovo, kombinovano sa izuzetnim kvalitetom veze, opravdava cenu ovakvog aparata.
Neki ISDN uređaji imaju mogućnost da, ako tokom prenosa podataka na oba kanala podignete slušalicu na analognom telefonu, automatski deaktiviraju jedan kanal i prepuste ga analognom portu, a po završetku razgovora opet aktiviraju i drugi kanal. Ova mogućnost postoji i kada vas neko pozove na broj analognog porta i može biti značajna za upotrebu u kući ili maloj kancelariji, kada je ISDN linija jedina. Nažalost, ISDN standard ne predviđa direktnu komunikaciju između dva uređaja na S magistrali, pa ova mogućnost postoji samo kada je analogni telefon vezan na terminal adapter što je jedna od glavnih prednosti analognog porta prema ISDN telefonu.
Analogni priključak može biti zgodan u situacijama kada u firmi nemate dovoljno kvalitetnu liniju za faks. Većina uređaja ima na sebi dva analogna porta što je i namenjeno za priključenje običnog telefaksa grupe 3 ili modema i jednog analognog telefona.

Mrežni završeci

Mrežni završetak Quante NT1 se pokazao besprekorno u radu i sa njim je testirana sva ostala oprema. NT1 je spakovan u omanju kutiju predviđenu za montažu na zid, u kojoj je i kompletno napajanje. Pored U interfejsa, na koji se vezuje linija iz centrale, postoje i dva S konektora (interno vezana u paralelu) na koje mogu da se vežu ISDN uređaji ili, uz odgovarajuću terminaciju, S magistrala.
Kućište Siemens-ovog Santis-AB mrežnog završetka je neuobičajeno veliko (kao podloga za miša), ali sa razlogom - unutra je kompletan interfejs sa dva analogna telefona (zato i ime AB). Ove izlaze možete povezati na obične telefone ili analognu kućnu centralu; tako od ISDN linije dobijate kompletnu glasovnu i računarsku komunikaciju. Ovakva kombinacija može biti veoma pogodna ako nemate analogni interfejs u terminal adapteru. I ovaj uređaj je predviđen za montažu na zid i ima modul za napajanje. Pored priključka za liniju iz centrale i dva analogna, tu su i dva S priključka.
Konfigurisanje uređaja (izbor načina rada i programiranje MSN brojeva na koje će se javljati analogni telefoni) se vrši preko signala DTMF (tonskog biranja) sa analognog telefona. Uputstvo za upotrebu je kratko, ali dovoljno za sve funkcije. Dok smo radili sa ovim mrežnim završetkom, dobijali smo povremni network busy signal, koji je kada smo se vratili na Quante NT1 nestao. Nedostatak opreme za testiranje nam je onemogućio da utvrdimo da li je u pitanju neki problem primerka koga smo imali na testu, sistemska greška ili marginalna oscilacija kvaliteta linije na kojoj smo testirali.

Telefoni

Quante bISy telefon pleni izgledom i brojnim funkcijama. Aparat ima alfanumerički ekraj sa dva reda po 20 karaktera i spikerfon, a podržava sve ISDN funkcije. Po uključenju se samokonfiguriše, prepoznaje i dodeljene MSN brojeve (do tri različita broja) i tačno vreme sa telefonske centrale, posle prvog obavljenog poziva. U memoriji ima mesta za 100 telefonskih brojeva sa imenima. Kada stigne poziv, aparat se javlja različitim zvonom u zavisnosti koje MSN brojeve pozivate i ispisuje broj pretplatnika koji vas zove, a ako je taj broj već u memoriji, ispisuje ime.
Izbor funkcija i konfigurisanje se obavljaju preko menija u kojima smo se lako snašli i pored uputstva koje dolazi na nemačkom jeziku (jezik menija se može birati). Telefon se u radu pokazao besprekorno, osim što smo cenu impulsa (trenutno u Beogradu 0.206 din) morali da zaokružimo na dva decimalna mesta i stalno da gledamo simbol "dm". Jedina krupnija zamerka funkcionalnosti (važi i za konkurentski Siemens-ov proizvod) je što za funkciju ponovnog pozivanja broja morate da pritisnete četiri tastera. Zato imate listu 10 predhodno pozvanih brojeva.
Siemens-ov telefon Profiset 70 ISDN već na prvi pogled deluje kao profesionalni uređaj i zauzima odgovarajuću površinu na stolu. U aparat je intergisano sve što se od ovakvog telefona očekuje, pa i više od toga - digitalna sekretarica koja može da snimi do 12 minuta glasa i da se različito predstavlja u zavisnosti od pozvanog MSN broja. Telefon podržava sve funkcije kao Quante aparat. uz neka poboljšanja (125 memorija koje se pretražuju po imenu, 20 brojeva za ponovno pozivanje, ekran sa dva reda po 24 znaka...). Svi funkcijski tasteri na telefonu su potpuno konfigurabilni.
I pored brojnih naprednih funkcija pri rukovanju ovakvim telefonom teško je oteti se utisku da to još uvek nije potpuno potrošački uređaj - ima dosta mesta za sitna poboljšanja u funkcionalnosti. Pored pomenutog redial problema, nedostaje i mogućnost da pogledate podatke o razgovorima koje ste obavili. Ako se ne javite, telefon će zapamtiti koji broj vas je i kada zvao, ali ako se javite, na kraju razgovora gubite podatak o broju. Uputstvo dolazi na četiri jezika i dovoljno je informativno da pomogne u korišćenju složenog telefona i objasni osnovne ISDN pojmove.
Prilikom prvog uključivanja aparata susreli smo se sa problemom podešavanja MSN brojeva koji su potrebni da bi telefon razlikovao pozive. Na osnovu unetih punih MSN brojeva aparat nije hteo da se javi; proradio je tek kada smo uneli poslednje četiri cifre telefonskog broja, jer naša centrala šalje samo toliko.

Chase Research NetChaser

Prikaz eksternih teminal adaptera počinjemo modelom NetChaser, proizvodom engleske firme Chase Research. Adapter je upakovan u plastičnu kutiju klasičnog modemskog izgleda sa dva analogna porta i ultrabrzim serijskim priključkom. Uz njega dolazi glomazno napajanje i pregledno uputstvo u dve knjižice.
Većina opcija se bira uobičajenim AT komandama, a postoji i poseban konfiguracioni komandni režim u koji se ulazi sa AT&Q4. Maksimalna brzina komunikacije na serijskom priključku je 460 Kbps. Uređaj ima flash memoriju, pa je omogućeno unapređenje softvera novim verzijama.
Uređaj se u radu pokazao dobro - instalacija je laka, zahvaljujući grafičkom konfiguracionom programu. Izbor se svodi na tip veze - sa jednim, ili dva kanala. NetChaser nema ugrađene protokole za dinamičku dodelu opsega, pa zato brzinu veze morate da izaberete pre početka rada, AT komandom ili izborom drajvera preko koga uspostavljate komunikaciju.

Ascend Pipeline 15

Pipeline 15 je novi model poznate američke firme Ascend, vodećeg proizvođača ISDN računarske opreme. To je njihov prvi ne-mrežni uređaj i jedini eksterni adapter na testu koji je podržavao protokol za dinamičko aktiviranje drugog kanala prema opterećenju veze, preko MP+ protokola koji podržavaju samo Ascend uređaji.
Uz uređaj dolazi CD Pipeline companion i kratko uputstvo sa pregledom AT komandi. Konfigurisanje se vrši kroz AT komande ili grafički konfiguracioni program, koji daje i mogućnost testiranja ISDN veze. Uređaj podržava mogućnost da automatski smanji vezu za prenos podataka sa dva kanala na jedan za vreme trajanja razgovora na analognom priključku.
U radu ovog uređaja u režimu sa dinamičkom dodelom kanala se iskazao problem da ako ne uspe dodavanje drugog kanala (zauzet kanal, ili pozvani broj) prekida već uspostavljenu vezu. Obzirom na to je u pitanju nov model i da postoji mogućnost unapređenja softera, pretpostavljamo da će uskoro izaći nova verzija sa otklonjenim nedostatkom. Zato ovaj adapter pre svega preporučujemo onima koji već koriste Ascend opremu.

Multitech iWay

Multitech iWay je najmanji eksterni terminal adapter na testu, proizvod je američke firme Multitech. U neobično maloj kutiji je spakovan kompletan funkcionalan terminal adapter sa jednim analognim priključkom. Konfigurisanje se vrši preko AT komandi ili kroz režim menija u koji se ulazi komandom AT@CONFIG. Postoji i poseban konfiguracioni program za Windows 95/NT.
Uputstvo je detaljno i pregledno i uključuje i mali rečnik ISDN pojmova. U radu terminal adaptera nije bilo nikavih problema, tako da možemo reći da je funkcionalno potpuno ravnopravan sa većim uređajima.

Zyxel omni.net plus

Zyxel omni.net plus je terminal adapter modernog izgleda, sa čak 14 signalnih lampica. Dokumentacije je kvalitetna i sastoji se od kratke Quick start kartice i pregledne knjige sa komandama, koja je puna korisnih informacija. Modem se konfiguriše AT komandama ili preko grafičkog ISDN konfiguratora, u koji je ugrađen editor vrednosti S registara i monitor za nadzor komunikacije. Maksimalna brzina komunikacije na serijskom priključku je neuobičajenih 920 Kbps.
Terminal adapter donosi neke mogućnosti koje nismo sretali kod drugih modela. Prva je implementacija BACP i "opseg na zahtev" protokola, druga podrška za CAPI protokol, a treća analizator ISDN protokola koji u interni bafer od 8 KB može da smesti podatke o analiziranim protokolima i događajima na ISDN kanalima. Podrška za CAPI 2.0 je omogućila korišćenje naprednih funkcija ISDN-a, pa se uz terminal adapter isporučuje i CD sa RVS COM Lite softverom.
U radu se adapter pokazao dobro, a jedina sitna zamerka je što prilikom povezivanja Windows NT ispisuje brzinu 2000 bps umesto 115 Kbps; to će lako biti ispravljeno revizijom INF datoteke. Sve u svemu, kvalitetan proizvod poznate firme zaslužuje preporuku.

Multitech 128

Prelazimo na interne terminal adaptere. Od američke firme Multitech smo dobili dve varijante: sa i bez analognog porta. Radi se o sličnim karticama koje dolaze sa istim softverom. Instalacija je prošla bez problema, iako se radi o multifunkcionalnom uređaju, pa se u Device Manager sekciji Windows-a 95 pojavilo sedam (!) novih uređaja. Uputstvo precizno opisuje sve korake potrebne za instalaciju, a priložene su diskete sa drajverima za najpopularanije operativne sisteme.
Posle instalacije dial-up networking update-a (verzija 1.2 b za Windows 95) dobili smo dva virtuelna COM porta, dva virtuelna modema i dva mrežna uređaja sa NDIS miniport drajverima. Među parametrima veze se drugi kanal postavlja kao dodatni uređaj za prvi i po uspostavljanju veze je moguće ručno kontrolisati kada sistem poziva i deaktivira drugi kanal. Pri PPP vezi kompresiju podataka obezbeđuje softverski Windows 95, a u ovaj adapter je ugrađena hardverska V42bis kompresija za V120 protokol. Adapter ima flash memoriju tako da su moguća i softverska unapređenja.
Na disketi sa drajverom je i koristan program koji pomaže u deinstalaciji adaptera, tako što proverava sve datoteke na disku i sadržaj registry baze. Priložen je Windows program za dijagnostiku ISDN veze i analizu protokola, koji prikazuje signalizaciju između terminal adaptera i centrale. Dobijate i RVS COM Lite komunikacioni paket namenjen ISDN terminal adapterima, koji uključuje emulaciju analognog telefaksa i telefona (sa zvučnom karticom) i naprednu telefonsku sekretaricu. Omogućeni su i terminal emulacija sa host režimom, prenos datoteka i e-mail klijent, pa čak i kontrola udaljenog računara i deljenje komunikacionih uređaja na mreži. Softver nudi razne mogućnosti, ali je funkcionalnost nekih samo delimična, jer se postiže emulacijom. Tako tokom telefoniranja postoji kašnjenje od skoro cele sekunde, a emulacija analognog modema na računaru sa Pentium procesorom je moguća do brzine od 2400 bps.
U radu se adapter pokazao veoma dobra, pa ga preporučujemo kao kvalitetno rešenje za vezu pojedinačnog računara. Verzija sa analognim portom je praktičnija kada ISDN linija ne predstavlja osnovnu govornu vezu, ali se ipak povremeno koristi i za telefoniranje.

HK Robotics

Od firme neobičnog naziva stiže kartica na kojoj se nalazi set Siemens-ovih čipova za EuroISDN (četiri čipa), pa je čak i naziv kartice Siemens reference board, što ukazuje da je u pitanju generički proizvod. Uz karticu stiže spartansko uputstvo i jedna disketa sa drajverom.
Pokazalo se da je funkcionalnost kartice delimična, jer smo postigli samo rad sa jednim kanalom. Pretpostavljamo da bi uz neku noviju verziju drajvera mogli da očekujemo i rad na oba kanala. Zahvaljujući ugrađenoj kompletnoj podršci u Windows-u očekujemo da će ovakvi generički proizvodi značajno smanjiti cenu internih terminal adaptera i doprineti popularizaciji ISDN-a.

Linije, kanali i brojevi

Buduće korisnike ISDN-a najviše zbunjuju razne mogućnosti za više razgovora i brojeva preko iste linije. Jedna ISDN (naziva se još i bazna, BRI i ISDN2) linija ima u sebi dva B kanala (po 64 Kbps svaki), što znači da u isto vreme možete voditi dva telefonska razgovora ili prenositi podatke brzinama 2*64 Kbps, ili spojeno 128 Kbps. Naravno, moguće su i kombinacije gde na jednom kanalu telefonirate, a preko drugog šaljete faks ili prenosite podatke.
Vaša linija može da ima više telefonskih brojeva (MSN brojevi). Jedan je glavni, i na njega stiže telefonski račun, a ukupno može biti do osam MSN brojeva (uobičajeno je do tri). Svaki poziv koji stiže nosi podatak o tipu (glas, podaci, faks), o ciljnom MSN-u i broju sa koga poziv stiže. Svaki ISDN uređaj se može programirati da odgovara na pozive sa nekih brojeva, pa jedan aparat može da se odaziva na sva tri broja, druga dva svaki na svoj, dok ruter samo kada se zahteva prenos podataka.
Ipak, jedna ISDN linija ne zamenjuje kućnu telefonsku centralu. Nemate mogućnost razgovora u lokalu niti prebacivanja poziva sa jednog telefona na drugi (mada poziv možete da "parkirate" i preuzmete na drugom aparatu). ISDN uređaji ne komuniciraju jedan sa drugim, već samo sa centralom, tako da je za naprednije funkcije potrebna kućna centrala koja može da podržava više ISDN i analognih linija, kao i razne vrste aparata.

Ascend Pipeline 75

I tako dođosmo do rutera. Ovaj proizvod smo testirali sa posebnim interesovanjem, jer se radi o najprodavanijem ISDN ruteru na svetu, a firma Ascend je proizvođač i pristupne opreme na SezamuPro, na kome smo vršili većinu ISDN proba. Uz uređaj stižu tri knjige, CD sa dokumentacijom za Pipeline i MAX serije i Pipeline companion CD sa dosta korisnog softvera; posebno je značajan Pipeline konfigurator-monitor pisan u Javi.
Uređaj smo konfigurisanli bez većih problema, dobrim delom zahvaljujući iskustvu sa srodnom opremom na Sezamu. Svi parametri se podešavaju iz sistema menija gde se može izabrati neka od predefinisanih vrednosti ili uneti parametar; ovakav način je pogodniji za početnike, jer se u menijima nalazi spisak svih opcija i parametara. Pipeline konfigurator radi preko SNMP protokola i omogućava kompletnu konfiguraciju i nadzor nad uređajem iz grafičkog okruženja. Iako su u uputstvu opisani osnovni mrežni i ISDN pojmovi, ukjučivanje ovakvog uređaja u mrežu zahteva poznavanje TCP/IP protokola i pažljivo planiranje.
Obezbeđeni su svi uobičajeni protokoli (NAT, DHCP, SNMP, BOOTP, bridge, IPX routing), kao i sigurnosni paketni filteri, tako da ruter podržava praktično sve funkcije koje smo sretali kod ovog tipa opreme. Funkcije automatskog uspostavljanja veze po potrebi i dinamičkog uključivanja drugog B kanala su funkcionisale bez problema. Kao što je i uobičajeno za mrežne uređaje, postoji mogućnost unapređenja softvera u flash memoriji rutera što se radi preko konzolnog porta, ili posebnim TFTP protokolom. Dva analogna porta su lepo funkcionisala, a na njima su omogućene i narpedne funkcije kao što su poziv na čekanju, konferencijska veza i prikaz pozivajućeg broja uz analogni CallerID uređaj. Ruter može automatski da pređe na vezu preko jednog kanala za vreme razgovora na analognom priključku.
Serija Pipeline pokriva više rutera, od modela za povezivanje jednog računara, do rutera koji ima i brzi sinhroni priključak za iznajmljenu liniju i ISDN priključak namenjen uspostavljanju rezervne veze ako dođe do otkaza osnovne linije. Model 50 je isto što i 75, ali nema dva analogna telefonska interfejsa, a model 85 ima sve što ima 75, uz dodatak internog četvoroportnog UTP hub-a, pa može biti dobar izbor za male mreže. Smatramo da se radi o kvalitetnom proizvodu, koji donosi funkcionalnost koja se i očekuje od vodećeg proizvođača na tržištu. Mala mana je nedostatak informacije o zauzetosti pojedinih B kanala - lampica svetli kada je veza uspostavljena, ali se (bez softvera) ne može utvrditi da li je veza 64 Kbps ili 128 Kbps.

Develcon Orbiter 500 / Chase Research IOLINK SOHO

Ruteri firmi Chase i Develcon su praktično isti proizvod sa različitim softverkim opcijama i oznakom proizvođača, pa ćemo ih zajednički prikazati. Smešteni su u neobično malu plastičnu kutiju koja ne odaje utisak solidnosti, ali se pokazalo da prvi utisak vara i da se radi o veoma kompletnom proizvodu. Sitni problem je predstavljao nestandardni konektor na serijskom kablu za konfiguraciju - sa jedne strane RJ45 koji se uključuje u ruter, a sa druge strane se nalazio muški, a ne za PC računare potrebni ženski konektor. Uz adapter smo uspeli da priključimo uređaj i da se nađemo u menijima za konfiguraciju.
Uputstvo je kratka, ali pregledna knjižica, a dodatne informacije se nalaze u PDF datoteci na disketi. Vezu smo uspeli da uspostavimo tek po uključivanju multilink protokola, što je sitna nekompatibilnost sa opremom kod provajdera koja je uredno dokumentovana. Uz ruter dolazi i poseban softver za konfiguraciju koji se startuje kao ActiveX kontrola iz browser-a, ali na našoj mreži on nije uspevao da pronađe ruter. Međutim, bez problema smo uspostavili punu funkcionalnost uključujući NAT i dinamičku dodelu opsega. Iako ima samo četiri lampice, one su dvobojne i pregledno označavaju status oba B kanala i veze ka mreži.
Ruter se proizvodi u četiri verzije, u zavisnosti da li ima priključke za analogni telefon i od mogućnosti ugrađenog softvera. Softver Chase research IOlink SOHO je ograničen da prepoznaje samo do 10 računara na lokalnoj mreži, a Develkom Orbiter 500 je došao u verziji sa neograničenim softverom i DHCP serverom. Oba rutera su imala dva funkcionalna analogna porta sa mogućnošću automatskog spuštanja jednog od kanala za prenos podataka tokom trajanja razgovora glasom. Radi se o jako zanimljivom uređajima koji bi, uz odgovarajuću cenu, mogli da budu odlična alternativa skupljim ruterima za primenu u manjim mrežama.

Cisco 775

Cisco je najveće ime u proizvodnji rutera i firma čiji proizvodi upućuju saobraćaj kroz većinu Internet linkova. Serija rutera 700 već na prvi pogled odaje utisak solidnosti: ovo je najveći uređaj sa najviše priključaka i lampica na testu. Suprotno očekivanjima konfigurisanje rutera je bilo složeno, jer se komandni jezik rutera značajno razlikuje od Cisco IOS softvera koji koriste veći modeli. Konfigurisanje komandama je složeno za počenike (posebno kada uređaj ima više režima i profila), a više odgovara profesionalcima.
Uputstvo je kvalitetno i pregledno, a detaljnija dokumentacija se nalazi na pratećem CD-u. Da bismo sve podesili, bila nam je potrebna pomoć dodatnih primera sa Cisco Web strane. Kao pomoć početnicimam predviđen je faststep wizard za konfiguraciju rutera. Ukazujemo i na click start http Web server ugrađen u ruter kojim možete da podesite osnovne parametre. Ovo je korak u pravom pravcu, ali bi kroz Web interfejs trebalo obezbediti sve mogućnosti konfigurisanja i lak uvid u trenutno stanje veze.
Serija 700 se proizvodi u nekoliko varijanti. Postoje modeli sa i bez analognih portova kao i model sa ugrađenim četvoroportnim UTP habom koji smo i imali na testu. Nezavisno od modela, postoje dve verzije softvera i to SOHO (b) verzija, koja prepoznaje do četiri računara u lokalnoj mreži i puna (r) verzija, koja prepoznaje do 1500 računara, podržava IPX rutiranje i kompresiju podataka.
Neuobičajeno veliki broj signalnih lampica pokazuju status svakog porta na uređaju (uključujući i interni hab) dok za svaki B kanal postoji tri signalne lampice (zauzet, prijem, predaja). Ovo je, sve u svemu, kvalitetan proizvod koga možemo preporučiti, posebno onima koji već koriste Cisco rutere, ali uz napomenu da konfigurisanje zahteva detaljno upoznavanje sa uređajem.

Zyxel Prestige 100, 128 i 2864I

Zyxel-ovi Prestige 100 i 128 izgledaju isto, ali se razlikuju po softverskim mogućnostima. U Prestige 2864I je ugrađen analogni V34 modem, koji interno zauzima jedan od dva analogna telefonska interfejsa, a sam ruter funkcionalno odgovara naprednijem modelu 128. Model 100 je osnova za pristup Internetu i podržava sve neophodne protokole, uključujući kompresiju i BACP za dinamičku dodelu opsega, NAT za pristup mreže Internetu preko korisničkog naloga i DHCP server (u najnovijoj verziji softvera) za olakšano konfigurisanje lokalne IP mreže.
Modeli 128 i 2864I imaju kompletnu rutersku podršku (uobičajeni RIP protokol nedostaje najslabijem modelu) uz mogućnost bridge povezivanja mreža i rutiranja IPX saobraćaja pri povezivanju dve Novell mreže. Neuobičajeno za ovu klasu rutera, podržavaju i Radius protokol za autorizaciju, što može da bude značajna prednost za mreže sa većim brojem udaljenih korisnika.
Uputstvo je pregledno, mada smo od poznate firme očekivali više. Ruteri se konfigurišu iz sistema menija koji je dovoljno pregledan, mada nedostaje grafički konfigurator koji olakšava rad početnicima. U svakom slučaju, radi se o solidnim proizvodima koje su se u praksi dobro pokazali: kada ruter treba da komunicira i sa analognim modemima, 2864I može biti optimalno rešenje, jer u jednoj kutiji objedinjuje punu funkcionalnost.

Isplati li se?

Domaća ponuda ISDN opreme je u ovom trenutku ograničena, pošto se radi o novoj tehnologiji koja će narednih meseci sticati popularnost. Iskustvo prodavaca opreme, pa čak i administratora sistema, takođe se tek zaokružuje, pa kod izbora treba biti oprezan, dobro proučiti specifikacije i konsultovati se sa Internet provajderom. Prvenstveni cilj ovog teksta bio je pregled postojeće ponude i tipova opreme - o detaljima pojedinih uređaja svakako ćemo opširnije pisati u sledećim brojevima "PC"-ja.
Koliko sve to košta? Zavisi od tipa i kvaliteta opreme koju izaberete, ali da pokušamo da napravimo neku osnovnu računicu. Telekomu plaćate 13200 dinara ako uvodite ISDN u firmu, ili 8200 dinara ako ga uvodite u stan. Mrežni završetak košta oko 350 DEM, interni terminal adapter ("modem") sledećih 450 DEM, dok za "luksuz" zvani ISDN telefon treba izdvojiti još oko 500 DEM. Ukupna suma je, dakle, u okolini 3200 DEM. Mnogo za telefoniranje nove generacije? Zavisi od posla kojim se bavite - ako on zahteva brzu i kvalitetnu komunikaciju, na troškove ćete zaboraviti čim se nađete u novom, digitalnom ISDN svetu.