| |
Miš otežava stvari
Studio verzija Ray Dream-a je još bolje opremljena Mesh Form modelerom. U pitanju je vertex modeler sa svim klasičnim alatima: extrusion, lathing, lofting i sweeping. Njima je dodat i Boolean sistem, kao i čitav set novih primitiva: vatra, magla, oblaci i fontane; tako je omogućeno jednostavno stvaranje prirodnih oblika. Manja zamerka se može uputiti načinu na koji se manipuliše objektima: perspektivni prikaz nije najpreglednije rešenje za tu vrstu posla, a virtual trackball alat dodatno otežava stvari.
Mišem, naime, ne možete uvek uhvatiti onaj kraj rotacione sfere koji želite, iz prostog razloga što je miš 2D uređaj, pa se događa da obekat, pre nego što dođe na svoje mesto, prvo bude rotiran u svim drugim pravcima. Ako koristite neki od senčenih prikaza u editoru, to ne smeta (za svetla je čak i zgodno), ali ako imate neki komplikovan model, kojim morate manipulisati u žičanom režimu, ovakav način upravljanja postaje prava noćna mora. Kada već pominjemo senčene prikaze u editoru, na raspolaganju su: fast preview, Gouraud Ray Dream Z-buffer, Gouraud Direct3D Software, Gouraud Direct3D Hardware i Phong.
Do pre samo par godina Phong je bio najkvalitetniji render metod za mnoge rendering programe, a sada je postao deo 3D editora. Međutim, to mu ne smeta da bude daleko najkvalitetniji preview prikaz, mada je još uvek pomalo spor, pa je na Pentium MMX - 225 MHz mašini i Diamond Stealth II kartici ovaj prikaz imao smisla samo za jednostavnije objekte (od 500 do 1000 tačaka); sve preko toga produžava čekanje do neupotrebljivosti. Zbog toga se kao daleko bolje rešenje za editorski prikaz nameće nešto grublji Gouraud Direct3D Hardware, koji je na pomenutoj kartici radio brzo i bez ikakvih problema. Slika je bila za nijansu bolja i življa od softverske verzije Gouraud-a, pa je sa njom bilo moguće raditi i komplikovane scene.
|
