Internet na 56 kbps

Dragan Sretenović

56K telefoni provajdera u Beogradu:

Sezam Pro: 302-0234
BeoTel: 308-0000, 308-0022
Eunet: 3020-202, 301-0121

Internet direktno u venu, bile su reči našeg glavnog urednika, kada smo prvi put probali EUNet-ov link, u vreme pisanja knjige "Internet". Prenos podataka iz sveta brzinom 28800 ili 33600 bps, odnosno 3-3.5 kilobajta u sekundu, tada su predstavljali brzinu iz snova. Prošle su dve godine, a i dalje uglavnom koristimo slične modeme - promocija ISDN PRI ulaza kod većine domaćih provajdera nagoveštava 56 kbps vezu, dakle gotovo duplo brši prenos po istim vodovima. Po ko zna koji put se čudimo kako to može da radi, ali pošto radi, nemamo ništa protiv. Ako možete, probajte Brzinu.

Standardi

Već duže vreme čitamo o brzim modemima: najpre je US Robotics predstavio tehnologiju x2, koja je radila sa modelima Sportser i Courier. To su dobri uređaji, dominiraju kod Internet provajdera, a omiljeni su i kod naših korisnika. Nažalost, kod nas ovaj standard nije zaživeo, iz raznih, pre svega tehničkih razloga i zbog potrebe za dodatnim ulaganjima kod provajdera. Onda se pojavila nova tehnologija, koju "gura" Rockwell, pod nazivom K56flex. Drugačija, nekompatibilna... nije toliko bitno da li je bolja ili gora, ni ona se dugo nije pojavljivala na našem tržištu.
Proizvođači dugo nisu mogli da se dogovore, onda su se dugo dogovarali i najzad je u februaru ove godine usvojen komromisni standard, pod nazivom V.90. Srećom, savremeni modemi omogućavaju promenu sistemskog softvera pokretanjem novih setup programa, što znači da će moći da se prilagode novoj ponudi provajdera. Ako kupujete novi brzi modem, obavezno tražite onaj koji podržava novi standard, V.90, ili ima mogućnost da mu se lako prilagodi, upisom nove verzije softvera u flash memoriju.
Zanimljivo je da ni jedan od ovih standarda ne omogućava brzinu od 56 kbps u oba smera: za download je na raspolaganju 56 K, dok je za upload maksimum i dalje 33600 bps. Drugo ozbiljno ograničenje je neophodnost postojanja digitalne veze celom putanjom od nas do provajdera, osim linije koja vodi do prve centrale. Veze među centralama, kao i veza vaše centrale i provajdera, moraju biti digitalni; suština je u tome da se izbegne gomilanje šumova i gubitaka na svakoj spojnoj tački. A kada je veza već digitalna, onda možemo da izbegnemo i tu prvu konverziju i nabavimo (skuplju i bolju) ISDN liniju. Pardon, moći ćemo, kada se ta usluga u Telekomu uhoda i kada budemo toliko bogati da platimo duplo skuplju liniju. U međuvremenu je 56K tehnologija realnost, čak i kod nas... i to zahvaljujući upravo ISDN-u.

Šta je doneo ISDN

ISDN je digitalna komunikacija preko telefonskih žica. Računari rade diginalno, a modemi nizove jedinica i nula pretvaraju u zvuk koji se prenosi telefonskom paricom, da bi se tek na odredištu vratili u izvorni, digitalni oblik. Sva slabljenja i šumovi bitno oštećuju signal, što je nužno zlo. Kada se prenosi zvuk, jedino što može da se radi je pojačavanje signala i šuma. Kod digitalnog signala je, naprotiv, moguć prenos bez oštećenja, jer se pri svakom pojačanju obnavlja signal identičan polaznom. Uostalom, i zvuk prenesen ovakvim linijama savršeno zvuči - jeste li nekad pokušali da razgovarate najpre sa Amerikom, a onda sa prvim komšijom? Često se sagovornik iz Amerike bolje čuje.
Veliki napori i sredstva uložena u osavremenjavanje naših telefonskih centrala u protekloj godini, prošli bi gotovo nezapaženo što se tiče korisnika Interneta, da se nisu pojavili i digitalni ulazi veće brzine. U klasičnoj varijanti, na svakoj ulaznoj telefonskoj liniji kod provajdera stoji poseban modem, priključen preko rutera na Internet. Mnogo žica. Skupo. Neminovno... do nedavno.
Sada su se pojavili ruteri koji direktno prihvataju 30 digitalnih ulaza preko jedne veze do pošte - kompletno digitalna veza. Ako ste na novoj centrali (u Beogradu su to sedmocifreni brojevi koji počinju trojkom), velika je šansa da ćete moći da uspostavite vezu sa provajderom tako da je jedini analogni segment od vas do centrale. Do sledeće centrale i provajdera veza je digitalna, a to znači da je moguća brzina 56 Kbps, tj oko 7 KB/s.

Modemi na testu

U našu Redakciju stigao je modem Diamond SupraExpress 56000, zasnovan na K56flex tehnologiji, i to u eksternoj i internoj varijanti. U poveću kutiju spakovan je mali, plastični modem, koji smo probali iz Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta, preko izdvojenog stepena digitalne centrale (3370xxx), u večernje i jutarnje sate. Od kuće nije vredelo ni probati, jer je linija i centrala (43....) jedva upotrebljiva i za govornu komunikaciju. Modem na sebi nema prekidač, niti izlaz za telefon.
Priključujemo modem, drajveri su na CD-u i na Internetu i sve radi. Za prvu probu izabrali smo SezamPro - veza se uspostavlja, čuje se neko neobično dogovaranje. Probamo http://www.ibm.com, kažu da je to najveći provajder na svetu. Puno slika i Jave neočekivano brzo se smestilo na ekran! Hej, tu nešto nije isto - sve radi, i to dobro! Narednih pola sata su bili radosni...
Pokrećemo ftp sa Sunsite arhiva Linux-a, tri sesije, 3.5+2.5+2 KB/s. Fenomenalno. SezamPro sada ima i izlaz na Telekom, dakle optika do Amerike - lokalni ftp sa Sezama daje oko 6.5 KB/s, a DialUp status u Windows-u je svaki put pokazivao brzinu 52 K. Modem je držao vezu izuzetno dobro, prekidi su bili uglavnom redovni, koji potiču od ograničenja za sesiju sata na terminal serveru provajdera.
Odmah smo probali i veze ka ostalim provajderima. Eunet već neko vreme intenzivno reklamira ISDN, ali nam se nije posrećilo: u dve višesatne sesije pokušaja, nismo ni jednom uspeli da ostvarimo vezu bržu od 33600. Pokušali smo i sa BeoTel-om - u jednom trenutku smo dobili brzu vezu, ali je ista trajala svega nekoliko minuta. Posle toga smo i ovde redovno dobijali 33.6. Najlogičnije objašnjenje je da su fakultet i SezamPro na istoj centrali, u kom slučaju sve odlično radi.
Na kraju ostaje da ponovimo ono što verovatno dobro znate: mnogi problemi domaćih korisnika Interneta potiču od loše telefonske infrastrukture - žice, centrale i veze među centralama. Teško je unapred znati da li konkretan 56 K modem uspostavlja brzu vezu između vašeg stana i vašeg provajdera - bićete sigurni samo ako modem uzmete na probu, ili čujete da radi kod komšije. Svakako vredi probati, jer je razlika u brzini osetna. Vecxo i Alf nisu imali mira dok nisu probali Quake2 preko ove veze - SezamPro, preko Telekoma, daje ping vreme oko 300 ms, što je dovoljno za normalan odziv. Nisam baš zaljubljenik u "pucačke" igre, ali je činjenica da na ekranu deluju zaista efektno. Ako uporedimo brojeve, očigledno je da bi potpuno isti odziv bio i sa nekim u Americi!
Za telefoniranje preko Interneta je čak i standardna brzina od 33.6 dovoljna, tako da je sve preko toga bonus za prenos slike i rezervu. Kod video konferisanja, ni 56 K ne garantuje dovoljan kvalitet, ali je upotrebljivo za male i slabo promenljive scene, dakle za probe i "gledanje" sa prijateljima i rođacima u inostranstvu.
Moram da kažem da me nije toliko fascinirala sama brzina (fakultet ima brze iznajmljene linkove ka raznim provajderima), već činjenica da jedna toliko nova tehnologija, koja pravi probleme i u daleko razvijenijem svetu, solidno radi i preko naših, doduše novih, centrala i žica. Tako srećnici mogu i od kuće da surfuju na svetskom nivou...
Bilo bi interesantno da smo na probi imali još neki sličan model, ali u datom trenutku smo naišli samo na US Robotics (sada 3COM) modele, koji promovišu konkurentsku tehnologiju x2, koju ne podržava ni jedan domaći provajder. Neki od access servera kod provajdera bi teorijski mogao da podržava i upravo usvojeni V.90 standard, ali to još nije slučaj, mada će uskoro svakako biti. Naime, mnogobrojni USR modemi mogu da se (softverski) unaprede na V.90, pa bi to unapređenje bilo interesantno za mnoge korisnike.
Pri ruci nam se našao jedan USR Courier modem, pa smo hteli da testiramo proceduru upgrade-a. Međutim, naišli smo na interesantan problem: USR je ponudio upgrade samo za američko tržište, a modemi koji se isporučuju za razna nacionalna tržišta nisu međusobom jednaki. Recimo, modeli koji se prodaju u Nemačkoj po zakonu moraju da imaju limiter protiv višestrukog zvanja istog broja, valjda protiv narušavanja javnog reda i mira. Zamislite kako se takav modem ponaša kod nas, gde se na vezu ponekad čeka i nekoliko desetina minuta i poziva? Izbegavajte takve modele.

Zvanje na zahtev

Ne treba mnogo obrazlagati da je (skoro) duplo brža veza zaista dobra stvar. U praksi, ovo ubrzanje nije uvek izvesno, ali ako sve radi kako treba, ovakva veza je veoma interesantna za firme, kod povezivanja manjih mreža na Internet. Kada je na raspolaganju Proxy server, efektivni protok kroz vezu ka provajderu se smanjuje gotovo duplo, što u suštini znači da se upotrebom proxy-ja dobija gotovo duplo brža veza, subjektivno i više od toga! Uz malo dodatnog truda, uspostavljanje veze na zahtev može da bude privlačna alternativa iznajmljenoj liniji, koja je relativno skupa i teško se dobija, pa je nije lako ekonomski opravdati.
Za povezivanje grupe računara preko jednog modema na raspolaganju su razna rešenja. Po našem iskustvu najbolje je da se za ovu namenu odvoji specijalizovani server, koji po potrebi uspostavlja vezu sa provajderom i obavlja funkciju proxy, mail, news, fax, firewall itd servera. Upotrebljiv, mada nepouzdan, je čak i Windows 95; NT je relativno prihvatljiv, mada previše hardverski i softverski zahtevan, dakle skup. Po našem iskustvu optimalno rešenje je Linux, a sada postoji i profesionalno IN server (www.in.co.yu) koji, je kompletno rešenje za povezivanja na Internet, optimalno za manje i srednje firme. Ovaj server se podešava preko Web-a i ne zahteva nikakvo poznavanje Unix-a (niti NT-a), pa ni profesionalnog administratora, čime se rešava osnovni problem većine korisnika. Detaljnije, drugi put.
Zanimljivo rešenje koje smo probali se zove Internet sharing HUB, 4-8 portni UTP hub, koji na sebi ima serijski port, na koji se priključuje modem. Na svaki od PC-jeva u mreži se instalira poseban drajver, pomoću koga se ovaj hab pojavljuje kao mrežni ruter (gateway ka provajderu) koji po potrebi uspostavlja vezu. Hab se podešava pokretanjem setup programa na nekom Windows računaru, gde se zadaje telefonski broj provajdera, korisničko ime i lozinka. U lokalnoj mreži se hab pojavljuje na fiksnoj adresi, dok ostali računari moraju imati adresu iz zadatog skupa.
Čim neki računar pokuša da pristupi adresi van ovog fiksnog opsega, hab automatski uspostavlja vezu sa provajderom. Sve to funkcioniše, ali su rezultati bolji kada je na raspolaganju Proxy server. Proizvođač ovog haba je Planet, koji nudi čitavu paletu mrežnih proizvoda. Kod nas ga distribuira Cocos Computers, 684-664.
Na kraju pomenimo i mogućnost istovremenog povezivanja na Internet provajdera preko dva modema, čime se može dobiti skoro duplo brža veza. Da bi ovo vrlo interesantno rešenje radilo, potrebno je da provajder podržava odgovarajući dodatni protokol. Nažalost, trenutno to kod nas nije raspoloživo.
Sve u svemu, čak i tehnologija modema polako napreduje. Kako stvari stoje, na ISDN ćemo još malo morati sačekati, pa je ovo ubrzanje i standardizovanje brzih analognih modema vredno pažnje. Ako se spregne sa namenskim proxy serverom, dial-up veza sa Internetom može da bude vrlo prijatna čak i za mreže umerene veličine. Ne zaboravite, danas je najskuplje ne koristiti Internet. Srećno surfovanje :)