Za čitav biro

Đorđe Grujić

Mađarski arhitektonski CAD šampion, Graphisoft ArchiCAD 5.1, u periodu od 1984. do 1994. godine postojao je samo za Macintosh platformu. Ideja vodilja je bila da sve treba da bude što jednostavnije i transparentnije za korisnika, zauzetog arhitektu, koji ima dovoljno svog posla i ne želi da se bakće ili gubi mesece da bi naučio kako da "ukroti" CAD sistem, koji ga uz to i košta.

ArchiCAD

Pojavom Windows 95 i NT 4.0 okruženja, Graphisoft je konačno dobio grafički korisnički interfejs nalik na Macintosh, a time i pretpostavljenu lakoću rada i opravdanje da napravi PC varijantu. Kako je najsvežija verzija kratko predstavljena u jednom od prethodnih brojeva "PC"-ja, ovom prilikom ćemo se pozabaviti novostima, kojih u Graphisoft-u uvek ima, i nekim osobinama ArchiCAD-a koje na prvi pogled nisu očigledne.
Suština ArchiCAD-a je Virtual Building princip, kao i posvećenost samo jednom poslu - arhitekturi. Nije ni čudo, kad polovinu razvojnog tima čine arhitekti. Dobro je i što postoji najmanje jedan diskusioni forum u kome (nikad zadovoljni) korisnici više grde nego hvale, a svakog dana se pojavljuje bar jedan odgovor od nekoga čiji je matični domen graphisoft.hu. Zbog toga ne iznenađuje što svaka nova podverzija ima bar po neku uslišenu želju ili primenjen predlog nekog od korisnika.
ArchiCAD donosi osetljivost crteža na razmeru, programabilne parametarske objekte i visok stepen orijentacije ka prezentacionom i multimedijalnom aspektu arhitektonskog posla. Osetljivost na razmeru se, recimo, odnosi na vektorske šrafure poda ili zida, koje uvek predstavljaju isti raster, tako da možete šrafurom uspešno isprobati slog ploča u podu, a usput saznati i površinu. Prilikom značajnih skokova u razmeri, šrafura zidova ostaje takva da je materijal uvek verno predstavljen - ako pređete iz, recimo, 1:50 u 1:2, u vašem detalju se neće pojaviti dve i po linije šrafure zida, već ista gustina koju ste imali u prethodnoj razmeri.
Još je lepše što će prozor, vrata, ili neki drugi elemenat projekta u čijem skriptu postoji stavka Scale da promeni izgled i od shematskog prikaza pređe u detalj. Vremenom ćete biblioteku detalja, koje inače morate uraditi za projekat, da dopunite do potrebnog nivoa - ovde bi dobro došla saradnja sa proizvođačima stolarije i opreme uopšte. U svetu postoji puno takvih primera, ali kod nas još (sa časnim izuzecima) ne.
Od ekskluzivnih osobina, pre svega je tu jedinstveni TeamWork koncept - od programa koje predstavljamo, jedino Pro/REFLEX ima mogućnost istovremenog rada više projektanata na istom projektu, a u ArchiCAD-u to znači isti fajl i na istom modelu. Koncept je potpuno otvoren, tako da se može raditi na modelu, projektu koji je na nekom serveru, ili "otkinuti" deo koji se obrađuje i na njemu raditi i dok niste u mreži: ponesete notebook na gradilište, unesete izmene, ili preprojektujete nešto na licu mesta, i tu izmenu pošaljete modemom ili, pošto telefon ne radi, sve završite tokom vožnje nazad, pa posle logovanja na mrežu obradujete svoje saradnike izmenama.
Lakoća izmena u ArchiCAD-u je, zahvaljujući sveprisutnim parametrima, uvek globalna i nepodnošljivo laka, tako da ste u iskušenju da menjate do poslednjeg mogućeg trenutka. Čak i kad su crteži spakovani u PlotMaker-u, HotLink svakog od delova listova spremnih za plotovanje sa crtežima rađenim u ArchiCAD-u će učiniti da na ploter bude poslata i poslednja izmena. Svaka izmena se dokumentuje, a snimaju se najmanje četiri prethodne verzije svih crteža. Softver brine koja je koja.

Sve je u mreži

Postoji čak i mogućnost razvijanja rešenja na istom delu projekta na neograničenom broju radnih mesta. Slanjem jedne ili druge varijante se, pred očima neodlučnog investitora ili glavnog projektanta koji je dao saradnicima malo slobode, u nekoliko sekundi odvija pravi mali konkurs sa potpuno automatizovanim izmenama. Jedini uslov je da svi članovi ekipe u tom momentu budu u LAN ili WAN mreži ili povezani sa Internetom.
Dok ovo čitate, Graphisoft obećava I/O filtere za AutoCAD R14, kao i specijalnu verzija ArtLantis-a 3.0, podverzija 2. Mrežne verzije TeamWork-a se od decembra prošle godine štite Alladin HASP ključevima, koje kontroliše KeyServer softver. Odlično rešenje razvijeno je na Macintosh-u i omogućava potpuno bezbolno mešanje Mac i PC mašina u istoj mreži. Štaviše, mreža je potpuno transparentna - KeyServer zanimaju jedino IPX adrese, ili ime računara na kome je hardlock; kad mu ih date, pustiće vas da pokrenete softver. Pozitivno ludilo Graphisoft-ovog razvojnog tima ide dotle da ćete, ako ste modemom povezani sa serverom ili mrežom u kojoj je aktivan zaštitni ključ, moći da normalno radite ArchiCAD-om, logujući se na jednu od slobodnih licenci kroz svoj KeyAccess. Nije bitno da li vas od mašine na kojoj je hardlock deli zid ili okean.
PlotMaker 2.0 koji dolazi uz TeamWork je značajno poboljšan u odnosu na 1.6 iz paketa 5.0. Glavna novost su slojevi. I dalje možete kao crteže na vašem listu učitavati PlotMakerov PMK, izvezen iz ArchiCAD-a i "vrućom linijom" vezan sa originalom u DWG, DXF, PLT/HPGL (na žalost, još ne HPGL2 sa RTF-om), EPS i bitmap formatu. Možete snimati u BMP, TIF i JPG formatu na PCj-u, odnosno PIC formatu na Meku. Vrlo je lepo što možete snimati u DXF, DWG i EPS formatu, dok se WMF i WMF podrazumevaju u oba pravca. Kombinacija bitmape i vektora radi sjajno, no pazite na veličinu: plotujte velike bitmape iz PlotMaker-a ako vam je ploter definisan kao sistemski printer, ili se trudite da vaš layout stane u memoriju plotera, inače se mogu desiti vrlo "zanimljive" stvari. StairMaker 3.0 je, opet, korak dalje u odnosu na prethodni i može mu se zameriti samo nedostatak slobodnog oblikovanja osnove stepenica, kao i ograde.
U sistemu TeamWork-a je ugrađena tehnologija za sledeću verziju, radnog naziva 6.0, koja se očekuje do kraja godine. Po prvim informacijama, jedna od osnovnih novosti će biti direktan rad u 3D prozoru (mnogi će reći - najzad!) uz nešto promenjen interfejs, par novih koncepcijskih izmena i vrlo malo kozmetike na ionako spartanskim ikonama. Od svih ovde prikazanih, ArchiCAD možda najbolje skriva mnoštvo rasploživih komandi i deluje neozbiljno u svojoj ozbiljnosti.
Modernistički pristup, less is more? Postmodernisti bi rekli, less is a bore, otvorili sve plivajuće palete i shvatili da na 21" monitoru imaju manju radnu površinu nego na 14" u DOS-u. No, to je problem grafičkog okruženja, a proizvođači monitora zadovoljno trljaju ruke. Parametrika će otići korak dalje, crtanje će biti još lakše, a lista želja korisnika značajno skraćena za sve što je uslišeno. Naravno, granice ka Internetu skoro neće biti. I novi softver, Multimedia for ArchiCAD, već izašao za Macintosh, je potvrda ovoj izjavi.
Uz 6.0 će doći i novi StairMaker, sa geometrijski slobodnim oblikovanjem stepenica, nekolicina lepih dodataka i filtera za poznate 3D i animacione programe. Skoro je sigurno da će verzija biti jedinstvena, sa mogućnošću korišćenja TeamWork koncepta ili bez nje, a objavljena je i IAI kompatibilnost na osnovama IFC 1.5 i rešen problem 2000. I distributer sprema novosti za 1998. godinu, ali kako ovo nije reklamni članak, moraćete ga kontaktirati da biste saznali o čemu se radi. Prednosti? Potpuna zasnovanost na 3D modelu, izuzetna lakoća učenja, i rada. Nedostaci? Za mene, jedino nedostatak mogućnosti direknog rada u 3D i neophodnost korišćenja GDL-a za kreiranje vrlo složenih geometrijskih oblika.
Da se odmah i demantujem, oba nedostatka su i prednosti - prvo, način rada kome nas uče u školi i jeste rad u osnovi i preseku, a za direktan rad u 3D treba malo više iskustva. Drugo, ako nešto napišete u GDL-u, sa par strateški raspoređenih parametara ćete i najsloženiju strukturu nepodnošljivo lako menjati. Prednost ovog softvera na našim prostorima je i to što jedini ima prevedenu literaturu. U Bostonu, na CAD Shootout-u, ArchiCAD je osvojio najviše prvih mesta, ukupno 7, i to pretežno u kategorijama koje se sreću u svakodnevnom radu.

I izvan i iznad

PTC (Parametrics Technology Corporation) je engleska kompanija, kod nas poznata po izvanrednom sistemu softvera za mašinsko projektovanje nazvanim Pro Engineer. ProReflex je isto to, ali za građevinsku industriju. Tipičan je predstavnik softvera koji "silazi" sa radne stanice na NT platformu. U ovom prikazu, strogo gledano, možda ni ne bi trebalo ni da se pojavi, jer je po svemu sasvim izvan i iznad (u engleskom postoji lepa reč, beyond) svega drugog što je ovde predstavljeno. ProReflex je, u osnovi, CAD.
Sagledan u celosti, to je sistem za projektovanje, modelovanje, vizuelizaciju, praćenje građenja i održavanje objekata. Najjednostavnije rečeno, postoje moduli, od početnog CAD modelera, do konačnog modula za praćenje života u zgradi. Kako se rad odvija? Osnovnim, projektnim modulom Pro/REFLEX Core System, generišete model zgrade, sa svim pripadajućim elementima i instalacijama. Dok radite na modelu, ProReflex će vas upozoriti ako ventilacioni kanal "protrči" preko vrata, WC jednog sprata odluči da se "provoza" liftom, ili se desi nešto slično. Dakle, sam softver traži prostorne odnose raznorodnih elemenata, ono što može rešava sam, a ono što ne može pita vas, u svakom momentu upozoravajući na moguću grešku. Na modelu, upotrebom Pro/REFLEX MPA (Multi Project Access) istovremeno može da radi više projektanata.
Interni programski jezik, Pro/REFLEX VEL (Virtual Element Language) služi za programiranje složenih elemenata. Potpuno je objektno orijentisan, zasnovan na C++-u, u kome je i ProReflex napisan. Svaka izmena se odvija trenutno u svim prilozima ili elementima projekta na koje promena koja se dogodila utiče. Za razliku od drugih poznatih paketa, koji proračune povere odvojenim modulima, ovde se o modulima govori uslovno - to su delovi istog paketa koji se može nadograđivati i koji manipulišu istim, jedinstvenim parametarski i objektno definisanim modelom.
Taj model, osim za svrhe projektovanja, vizuelizacije, proračuna i praćenja izgradnje ili eksploatacije objekta, služi i kao podloga za VRML objekat, predviđen za šetnju Internetom. Iz istog modela se izvlači i projektna dokumentacija, na osnovu koje se objekat izvodi. Kako je model potpuno parametarski, projektovanje, kao čisto modelovanje može biti dvosmerno povezano sa statičkim, ili proračunom toka fluida za grejanje ili ventilaciju, tako da svaki od projektanata za zadate granične uslove ima trenutnu povratnu informaciju. Naravno, željeni geometrijski parametri se trenutno računski proveravaju i povratno optimizuju na osnovu proračuna.
Tokom izvođenja radova model, na osnovu generisane dokumentacije, može da služi i kao građevinski dnevnik, a u njega se na isti način kao i u projektovanju mogu unositi izmene nastale na gradilištu, ili proveravati varijantna rešenja koje uvek mogu biti izazvana trenutnim stanjem. Recimo, zbog nestašice cementa određenog kvaliteta ne možete da postignete potrebnu marku betona - unosom moguće proveravate da li vaša konstrukcija može da nosi sa nepromenjenom geometrijom, ili će morati da se preprojektuje.
U fazi ubeđivanja investitora, ProReflex je opet superioran - izuzetan kvalitet RayTracing vizuelizacije je podržan i animacijom, kao i mogućim uključivanjem zvuka - potpuni multimedijalni doživljaj, opet na osnovu modela sa početka. Vizuelizacija omogućava da uklopite projektovani objekat u postojeću okolinu, a svaka izmena modela biće ispraćena izmenom u vizuelizaciji. Ovaj deo posla obavlja modul Pro/REFLEX Lighting, dok poslove razvoda kanala, provere čelične konstrukcije i cevovoda obavlja Pro/REFLEX Network, ventilacije i grejanja Pro/REFLEX HVAC, a projektnu i konstrukcionu analizu Pro/REFLEX AEC Construct.
Kome treba ProReflex? Svakako ne preduzimačima, koji po sistemu "blok 20 monta 16" štancuju kuće. ProReflex redefiniše proces projektovanja, izvođenja i održavanja objekta. Prava mera za ovaj softver je objekat poput Sava Centra, Interkontinentala ili neke velike i tehnološki kompletno opremljene poslovne zgrade, kao što je nova zgrada NIS-a u Novom Sadu. A i sve te građevine će tek donekle iskoristiti njegove mogućnosti. Dakle, on je samo za najbolje i najveće, dakle verovatno one srećnike koji ugovore neki veliki posao u inostranstvu.
Ovakav softver je prosto šteta koristiti u domaćim uslovima nesigurnog poslovanja i nepostojećih investicija. Na kraju, i predviđena cena od koje može da se malo zavrti u glavi u odnosu na posao koji se time radi je mala. Šta znači par desetina hiljada, kada posao vredi par desetina miliona, valuta nije bitna? Investicijom od promila dobijate sve - oblikujete svoje projektovanje i inženjering na jednoj, jedinstvenoj, kontrolisanoj bazi, gde su vam podaci uvek na dohvat kursora.

Nemački šampion

Nemačka softverska kuća Nemetschek je proizvođač apsolutnog šampiona arhitektonskog CAD-a na nemačkom govornom području. Istini za volju, proboj pokušavaju i na američkom tržištu. Najnoviji adut se zove Arch14, i predstavlja arhitektonski dodatak za AutoCAD. O njemu malo kasnije, pozabavimo se osnovnim i najvažnijim proizvodom, koji se zove AllPlan FT; aktuelna verzija je 12.3. Paket obuhvata mnoštvo modula i hvali se sposobnostima skiciranja, izrade 2D i 3D crteža, modula za generisanje krovova i krovne konstrukcije, kao i bibliotekom sa 5000 simbola. Jedna od mogućnosti koje se naglašavaju je i direktna povezanost sa Internetom.
Kako AllPlan radi sistemom slojeva, radi grupisanja istorodnih elemenata ugrađene su AIA specifikacije za generisanje sa maksimumom od preko 3000. Jake strane AllPlan-a su rendering i animacija, sa zaista izuzetnim mogućnostima i veoma kvalitetnim izlazom. Rendering je moguće raditi svim poznatim algoritmima osim Radiosity-ja, dakle Flat, Gouraud, Phong i RayTrace, a Open GL podrška se podrazumeva, pogotovo pod NT-om (AllPlan radi pod Windows-om 95 i NT). Zanimljivo je da hardverski zahtevi nisu preterani - već sa 64 MB RAM ćete moći da nesmetano radite, što se za neke druge CAD programe, čak i opšte namene, baš ne bi moglo reći. Nesmetano ne znači i brzo, jer je AllPlan jako glomazan paket, sa mnoštvom opcija i ne baš strmom krivom učenja.
Sa američkom cenom od ispod 5000 dolara (proporcionalno AutoCAD-u i ArchiCAD-u), značajno manjom od evropske, AllPlan je jak na tržištima Evropske unije i Mađarske, gde je i glavni "trn u oku" lokalnom šampionu, ArchiCAD-u. Kao kuriozitet, pomenimo da je AllPlan vrlo popularan u susednoj Hrvatskoj, ili bar tako tamošnji distributer tvrdi, dok je u Sloveniji daleko iza glavnog konkurenta, ArchiCAD-a. Relativno šture informacije možete dobiti na www.nemetschek.com i www.nemetschek.de. Arch14 je pokušaj Nemetschek-a da proguta bar zalogaj od sve većeg Autodesk-ovog kolača svetskog CAD tržišta. Bilo kako bilo, Nemetschek se svrstao u red proizvođača arhitektonskih dodataka za AutoCAD 14. Za sada je gotov modeler slobodnih oblika, koji dodaje AutoCAD-u veoma napredne načine prostornog modelovanja, sa potpunim setom Bulovih operacija. Sada možete da modelujete i spiralu.
Arch14 je napisan u ObjectARX-u, najsavremenijem objektno orijentisanom razvojnom okruženju za AutoCAD, koje garantuje punu kompatibilnost ne samo sa tekućom, već i sa budućim verzijama AutoCAD-a, koje se po pravilu pojavljuju u vremenskom rasponu od 18 meseci. Sledeći moduli su Zidovi i otvori, Modeler vrata i prozora, Krovovi, Stepenice, Stubovi i grede, Plafoni, Izveštaji i specifikacije i dodatni korisni programi.
Možda najlepše u svemu je činjenica da je američka cena Arch14 od svega 100 dolara! Ideja Nemetschek-a je da proizvede veliki broj jeftinih dodataka, koji se "utapaju" u AutoCAD, tako da se koriste istom lakoćom kao i osnovni paket. Sa slavom koju ima AllPlan i neospornim iskustvom u izradi kvalitetnog arhitektonskog CAD softvera, Nemetschek igra na kartu sveprisutnosti AutoCAD-a kao sigurne osnove za budućnost.