| |
Jedan od redakcijskih zadataka koji već petu godinu zaredom prihvatam je praćenje informatičkog dela "Majskih dana tehnike" na Beogradskom sajmu. To je dobra prilika da se u pet dana neposredno upoznam sa poslednjim tehnološkim dostignućima, ponovo sastanem sa poznanicima iz mnogih domaćih firmi i da vam ispričam priču o najznačajnijem masovnom okupljanju informatičara u zemlji. Pored hvala, često sam u situaciji da izreknem i poneku oštriju reč, ali da bi Sajam sledeće godine bio bolji, moramo mu uputiti i kritike.
Ovogodišnja dešavanja su pošla neočekivanim tokom. Istina, prošlogodišnja izložba u okviru "Majskih dana tehnike" je bila skromnija nego 1996. godine - više prostora među štandovima je prijalo posetiocima, a gužva je bila manja. I izlagača je bilo manje, mada su oni najvažiji bili prisutni. Ponela me je utopistička ideja da će nas manji broj izlagača i viši kvalitet izlaganja povesti putem osnivanja nove, zasebne izložbe dostojne renomea informatičkog tržišta u zemlji i svetu. U tom uverenju ostavljale su me i, doduše nepotvrđene, vesti kako se za 1998. sprema pravo iznenađenje.
Iznenađenje je stiglo, ali nisam siguran da je prijatno koliko sam očekivao: sredinom prošlog meseca stigao je nenadani poziv da prisustvujem sastanku predstavnika najznačajnijih informatičkih kuća sa ljudima koji vode Beogradski sajam. U svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma s jedne strane sedeo je dr Siniša Zarić sa širom ekipom saradnika koji svesrdno radi na organizaciji novog septembarskog skupa pod nazivom Computer Show. Na drugoj strani bili su vodeći ljudi iz firmi koje su okupljeni u asocijaciji YURIO, dakle najznačajniji akteri jugoslovenskog informatičkog tržišta. Cilj skupa je bio razmatranje i sučeljavanje stavova oko budućnosti izlaganja informacionih tehnologija na Beogradskom sajmu.
Dr Zarić je u uvodnom izlaganju prilično široko pokušao da obrazloži novu strategiju kuće koju vodi. Ukratko, cilj je da se izložba informacionih tehnologija izmesti iz "Majskih dana tehnike" i da joj se da poseban značaj kroz nezavisnu sajamsku priredbu. Posle niza konsultacija odlučeno je da se Computer Show organizuje u septembru, a za partnera je izabrana londonska komanija ITE, koja slovi za odličnog, ali skupog sajamskog medijatora. Koliko je vaš izveštač mogao da razazna, učešće u poslu je joint venture, što znači da se rizici i eventualna dobit dele u odnosu ulaganja u celokupni projekat. Mada eksplicitno nije rečeno, stekao se utisak da je polje delovanja ITE-a privlačenje stranih kompanija.
Pomislih da je to idealno - pored domaćih izlagača, biće prisutne i mnoge značajne svetske kompanije. Potom sam se osvrnuo oko sebe i shvatio da sedim u društvu distributera firmi IBM, Hewlett-Packard, Sun, ViewSonic, Microsoft, Autodesk... da ne nabrajam više. Sve su to imena koja su obeležila razvoj informacionih tehnologija tokom prethodnih decenija. Šta onda ostaje ITE-u? Da nam, u najboljem slučaju, dovede grupaciju agresivnih dalekoistočnih komapnija koje se na svetskom tržištu tek bore za svoje ime? Teško mi je da poverujem kako će se neka od kompanija koja spada u "prvu ligu" odlučiti da dođe u Beograd, ako tu već nema distributera.
Šta onda Computer Show nudi? Dobra pretpostavka je prihvatljivija medijska promocija, više sadržaja (koji se, naravno, ne stavlja u lepinju) moderni pristup u obradi sajamskih priredbi... Loša je viša cena na kojoj zarađuju organizatori, a gube izlagači i posetioci. Nažalost, posle izlaganja dr Siniše Zarića, odgovor na ovo pitanje nije dobijen: aranžman sa ITE-om nije potkrepljen čak ni obećanjem da će Sajam biti nešto više od skupa štandova pored kojih ćemo, u beskrajnoj koloni, prošetati. Oni uporniji će svakako videti nešto novo, ali smo i proteklih godina sličnu zabavu imali na "Majskim danima tehnike". Jedina prava novost je cena: budući potencijalni izlagači će, kako sada stoje stvari, morati da plate 180 dolara po kvadratnom metru izložbenog prostora, što je približno pet puta više nego ranije.
Reakcija firmi prisutnih na sastanku je bila manje-više ista: ako sajam informacionih tehnologija treba da bude takav kakav je ponuđen, mnoge značajne domaće firme neće učestvovati. I to sa razlogom: uvek ću se složiti sa onima koji pitaju zašto im neko traži više para nego ranije, a ne nudi kvalitetniju uslugu. Da ironija bude veća, ljudi sa Beogradskog sajma su veoma kvalifikovani i dobro znaju kako se priredbe ove vrste organizuju, pa ne vidim zašto Computer Show ne bi bio jednako uspešna priredba, ali uz manje troškove, i bez stranog partnera.
U vreme kada pišem ovaj tekst, a to je tek dan ili dva pre zaljučenja broja, cela stvar se nalazi u pat poziciji. Gospodin Željko Tomić, predsednik YURIO, je na sastanku rekao da će asocijacija kojom predsedava doneti konačni sud o Computer Show-u krajem marta, na Skupštini organizacije. Ljudi sa Sajma su spremni za nastavak razgovora i buduće korekcije izložbe (od koncepta do cene), ali dosad nisu dale ni jedan konkretan predlog. Stičem utisak kao da čekaju šta će domaće firme da traže, a tek potom da odluče kako će da se ponašaju. Na kraju, verovatno treba konsultovati i inostranog partnera.
Slutim dva moguća epiloga cele priče. Bolje rešenje je da se cena prilagodi uslovima na jugoslovenskom računarskom tržištu (a oni nisu baš sjajni) i da se Comuter Show održi. Lošije je da se podelimo među sobom, pa neki dođu na Computer Show, a neki ga propuste. Tada bismo puno toga izgubili: niti bi izložba bila dostojna tradicije, niti bi posetioci mogli na pravi način da se informišu o savremenim dostignućima, niti bi bilo ko zaradio pare ili imidž. U neformalnim razgovorima sa dobrim delom kompanija koje donose najznačajnije proizvode na naše tržište čuo sam da postoji ideja o organizovanju izložbe koja ne bi bila pod okriljem Beogradskom sajma, ali to znači da bi manifestacija bila lišena znanja najstručnijih ljudi u Jugoslaviji kada su sajamske manifestacije u pitanju.
Pre dva meseca ste, na stranicama "PC"-ja, svakako pročitali tekst Nikole Markovića o strategiji razvoja informatike, koji je usvojila Savezna vlada. Ovaj značajan dokument iz sveg srca pozdravljam i smatram da je trebalo da bude donet barem pet godina ranije. Ako već imamo ovu platformu, zašto država Jugoslavija, republika Srbija i grad Beograd nemo posmatraju dešavanja oko Sajma informatičkih tehnologija? Ne želim da podcenim ni jednu privrednu granu, ali da li mi iko može dati odgovor na sledeće pitanje: ako već imamo sajam obuće, odeće, vina, hrane i ko zna još čega, zašto nemamo i sajam računara koji bi bio, na podjednak način prilagođen uslovima domaćeg poslovanja? Uostalom, čini mi se da smo barem toliko zaslužili jer, hteli to neki da vide ili ne, živimo u godinama munjevitog razvoja informatike.
|
