Još pet godina sa Gerstnerom

Bob Đurđević

Još pet godina Luisa Gerstnera na čelu Velikog Plavog? "Ne daj Bože", požaliće se službenici IBM-a i njihovi dobavljači. "Ura!" mogli bi da kliču investitori Vol Strita, IBM-ovi konkurenti i dobavljači iz najvećih (Fortune 500) kompanije. Jer, imati Luisa Gerstnera, aka "Luja XIX od Armonka", na čelu kompanije IBM znači:

• Još pet godina vladanja nebitnog nad značajnim,
• Još pet godina kresanja troškova umesto rasta,
• Još pet godina bacanja zdravog novca za lošim,
• Još pet godina izvoza američkih radnih mesta preko okeana i
• Još pet godina stavljanja ličnih interesa "Armonške aristokratije" iznad interesa kompanije IBM.

Ukratko, katastrofa ako verujete u konkretne stvari, ili bonaca ako ste ljubitelj bajki iz odeljenja za odnose sa javnošću.

Nebitno i konkretno

Rast IBM-ovih prihoda u trećem kvartalu prošle godine bio je bednih 3%. Četiri od pet IBM-ovih poslovnih segmenata su bili na nuli ili u padu u poslednjim kvartalnim izveštajima. Čak su i IT usluge, jedini segment koji je zabeležio rast, usporile u trećem kvartalu i sišle ispod 20%. IBM-ova ukupna procenjena vrednost je pala, njegova dugovanja su porasla, protok gotovog novca je bio negativan... Ipak, IBM-ove akcije su skočile! Apsurdni scenario? Ne u pozorištu apsurda, Vol Stritu.
Dva miliona deoničarskih opcija, koje su IBM-ovi direktori kao nagradu ponudili "Luju XIX od Armonka" 20. novembra kako bi još pet godina ostao za kormilom kompanije, svakako se mogu okvalifikovati kao bacanje zdravog novca za lošim. To takođe pokazuje da Gerstnerova plata ide znatno ispred IBM-ovih rezultata. Ništa neobično: sva tri člana IBM-ovog Izvršnog odbora za plate je imenovao sam Gerstner, još u ranom periodu vladavine IBM-om (C. F. Knight 1993, A. Trotman i C. M. Vest 1994).
"Ruka ruku mije"? Dva Votsona, koja su stvorila Velikog Plavog kao jednu od najvećih svetskih kompanija, se verovatno prevrću u grobovima zbog toga što IBM-ov generalni direktor ovako lako dodeljuje novac samom sebi.

Iluzija prosperiteta

IBM je potrošio preko 16 milijardi dolara novca svojih deoničara praveći iluziju prosperiteta, otkupljujući sopstvene deonice. Gerstnerov IBM je potrošio više novca investirajući u svoj P/E odnos (cene akcija prema profitu) u prvih devet meseci 1997. godine, nego na IT proizvode ili softverske investicije.
Krajem oktobra prošle godine, IBM-ov upravni odbor je odobrio 3.5 dodatnih milijarde dolara za otkup deonica! Što je još gore, dok je IBM otkupljivao svoje deonice za milijarde dolara, neki upućeni direktori, uključujući i Gerstnera, su zaradili milion prodajući svoje deoničarske opcije. To je kao kad vlasnik kuće "prodaje" samom sebi delove svog imanja po najnižim mogućim cenama, da bi povećao lični, a ne kompanijski profit.
Zaposleni u IBM-u, imajući u vidu očigledan izostanak rasta obima poslova, mogu samo čekati da Gerstner ponovo zamahne svojom sekirom - to je jedna od stvari u kojima je zaista dobar. Ipak, nemojte se iznenaditi ako ta otpuštanja službenika progura kao "dobre vesti".

Azija ili Amerika?

17. novembra Vol Strit Žurnal je objavio da IBM planira da izgradi fabriku čipova vrednu 700 miliona dolara u državi Njujork, obezbeđujući tako 400 novih radnih mesta. Gerstner i guverner države Njujork, Džordž Pataki (George Pataki) pozdravili su ovaj potez tokom konferencije za štampu koja je održana na Menhetnu. Ali, nije im palo na pamet da spomenu hiljade radnih mesta koje će IBM uskoro ukinuti, pogotovu u problematičnim odeljenjima servera.
Niti je iko pomenuo ugovor između IBM-a i koreanskog konglomerata Dongbu Group, sklopljenog samo jedanaest dana ranije, u kome se IBM obavezao da će izvršiti transfer jednog dela svoje tehnologije proizvodnje čipova. Prema izveštaju Korea Herald-a od 6. novembra, ugovor Dongbu - IBM znači investiciju od 2.1 milijarde dolara u novu fabriku za proizvodnju poluprovodnika i 1000 novih radnih mesta... ali u Koreji.
Iz ove analize bi svaki student ekonomije mogao da zaključi da je 600 američkih radnih mesta i oko 1.4 milijarde dolara investicija upravo prešlo Pacifik - idući zapadno od Sjedinjenih Država! Iako je ovaj ugovor nešto kasnije, zbog finansijske krize u Koreji, "stavljen na led", ovo je samo mali primer anti-američkih odluka koje je doneo IBM-ov direktor, čiji je najveći "biser" davanje prednosti Kini nad Rusijom. Kao član Saveta za odnose sa inostranstvom, Bilderbergera i drugih globalističkih organizacija, Gerstner je Votsonovu američku mašinu za pravljenje novca pretvorio u jednu od kompanija koje "prave Novi Svetski Poredak".
Već smo pisali o Gerstnerovoj odluci da sagradi novu poslovnu zgradu u Armonku, bez obzira što većina modernih upravnih zgrada multinacionalnih kompanija u oblasti Westchester podseća na gradove duhova i bez obzira na činjenicu da IBM već dve godine ne uspeva da proda staru upravnu zgradu. Štednja koja se očekuje od drugih jednostavno se ne odnosi na "kraljevsku palatu". Na sličan način je Luj XIV naredio izgradnju Versaja, smatrajući Luvr staromodnom građevinom.
Kakva je poruka ove priče? Ista kao i prošlog meseca - novac i tehnologija nikada neće moći da zamene etiku i moral. Zbog toga je ono zvučno "Ne daj Bože! prva reakcija pisca ovih redova na vest o još pet godina u znaku Gerstnera...