Fontovi, jedna od osnova DTP-a, dobili su novu ulogu: Internet Explorer 4 je doneo dugo najavljivanu podršku za umetanje fontova u Web stranice. Sve je još u eksperimentalnoj fazi, ali nema sumnje da ćemo uskoro koristiti nove mogućnosti... i alate. | |
Mogućnost umetanja fontova značajna je za sve vrste dokumenata. Do sada je prikazano nekoliko tehnologija koje obezbeđuju portabilnost fajlova pripremljenih u raznovrsnim aplikacijama. Iako mehanizmi supstitucije omogućavaju da se, u slučaju da neki font nedostaje, upotrebi najpribližnija varijanta (u ovoj oblasti najviše je postigao Adobe, svojim Multiple Master fontovima), krajnji rezultat će ponekad biti nezadovoljavajući, a efekat koji smo želeli da postignemo doveden u pitanje. Osim "blažeg" narušavanja izgleda stranica upotrebom neodgovarajućeg fonta, često dolazi i do drastične izmene strukture dokumenta, jer zamenjeni font ima drugačiju metriku i kerning parove. Ako je u prvom planu maksimalni kvalitet, umetanje fontova je jedino rešenje. |
Tehnička rešenja
Microsoft je umetanje fontova isprobao u Word-u i Power Point-u, mada je najpre trebalo rešiti neka pravna pitanja - tako je sastavni deo TrueType definicije postao parametar koji predstavlja "dozvolu" za umetanje fontova u dokument i njihovo korišćenje na drugom računaru pod različitim okolnostima. Postoji nekoliko nivoa koje postavlja proizvođač fonta. Fully instalable fontovi umetnuti u dokument mogu se instalirati na drugom računaru i koristiti bez ograničenja. Editable fontovi dozvoljavaju da se u okviru datog dokumenta vrše izmene, ali se fontovi ne mogu koristiti u drugim programima. Ako je embedding permission parametar postavljen na print preview, dokument se može odštampati ili posmatrati na ekranu u neizmenjenom obliku, dok do not embed znači da umetanje dotičnog fonta u dokumente nije dozvoljeno.
|
Kako radi WEFTWEFT je post-production alatka i njen rad zasniva se na kreiranju font objekata koji se povezuju sa HTML fajlom. Font objekti imaju ekstenziju EOT i razlikuju se od klasičnih TrueType fontova, jer su kompresovani i sadrže optimizovan skup znakova. Kao primer uzećemo jednostavan HTML dokument: <HTML> <HEAD> <TITLE>Test strana</TITLE> </HEAD> <BODY> <FONT FACE=ARIAL SIZE=5> Test </FONT> </BODY> <HTML>Nakon startovanja WEFT-a navodimo lokaciju test strane, naprimer file://c:\proba\test.htm. Moguće je navesti i adresu na Internetu poput http://www.sezampro.yu/~bojans. Zatim pokrećemo opciju Build page list koja će ustanoviti strukturu prezentacije (ukoliko ima više stranica). Sledeći korak je analiza stranica (opcija Analyze pages): WEFT će pokrenuti Internet Explorer 4.0 i za svaku stranicu pojedinačno utvrditi naznačene fontove za umetanje. Tom prilikom prikazaće se status svakog od fontova u skladu sa postavljenim parametrom dozvole za umetanje, kao i broj upotrebljenih karaktera u okviru fonta. |
Web i statistika
Velika pažnja posvećena je optimizaciji podskupova znakova (subsetting). WEFT poznaje nekoliko tipova optimizacija (podešavamo ih opcijom Font Subsetting) koji treba da odgovore različitim potrebama. Moguće je, naprimer, optimizaciju sprovesti na nivou stranica (Per Page) ili celokupne prezentacije (Per Site). Razlika je u tome da će se u prvom slučaju, ako prezentacija ima tri stranice i ako je na svakoj upotrebljen isti font, formirati tri font objekta, dok će u slučaju Per Site optimizacije nastati samo jedan .eot fajl. Koje su praktične koristi od ovoga? Pretpostavimo da je za prvu stranicu dovoljan poskup od 24, za drugu od 48 i za treću od 35 karaktera iz umetnutog fonta. Očigledno da, ukoliko neko pristupa pretežno pojedinačnim stranicima, najefikasniji je Per Page način izdvajanja karaktera, odnosno umetanje tačno onoliko karaktera koliko je potrebno za stranicu. Već u situaciji kada neko pregleda čitav site, ekonomičnije je opredeliti se za izdvajanje maksimalnog podskupa koji je dovoljan za sve stranice. Pošto WEFT ne može da zna kako statistički izgleda posećenost naše prezentacije po stranicama, moraćemo sami da izaberemo tip optimizacije.
|
Novo ruho prezentacija
Prilikom izbora optimizacije veliku uloga igraju statistički podaci o posećenosti segmenata Web prezentacije. Microsoft prepušta korisnicima da sami dođu do ovih podataka, ali na osnovu ponuđenih kategorija jasno je da treba obratiti pažnju pre svega na principijelnu razliku između statičkih HTML strana, zatim onih koje sadrže client script-ove napisane u JavaScript-u ili VBScript-u, dinamičkih strana u kojima se menja ispis naslova, tabela itd, kao i server script dokumenata uključujući ActiveX Server Page (.asp) dokumente.
|
Ulaznica za Web
Bez obzira na to što prilikom umetanja fontova nismo ograničeni u bilo kom pogledu, tipografske norme i dalje važe. To što možemo upotrebljavati fontove po želji ne znači da treba opteretiti Web stranice mnoštvom različitih slovnih oblika, prvenstveno zbog njihovog skladnog izgleda, ali i zbog usporavanja prenosa stranica do korisnika, odnosno posetioca na Internetu.
<HTML> <HEAD> <TITLE>Test strana</TITLE> <STYLE TYPE="text/css"> <!-- @font-face { font-family: Arial; font-style: normal; font-weight: normal; src:url(file://C:\Proba\ARIAL0.eot); } --> </STYLE> </HEAD> <BODY> <FONT FACE=ARIAL SIZE=5> Test </FONT> </BODY> <HTML> |