Posmatrano sa ovog stanovišta, Aquanta CP ne predstavlja neki srećan izbor, ali u malenom kućištu, na koje ćete jedva postaviti veći monitor (ne brinite, izdržaće), krije se veoma moćan računar, idealan za one koji su se upravo zapleli u šumu kablova, a želeli bi nešto i da urade... po mogućnosti uz pomoć kompjutera.
Računar sadrži sve što bi vam palo na pamet da kupite u prvo vreme, pa i malo preko toga. Tu je MMX Pentium na 200 MHz, 32 MB RAM-a, hard disk od 2 GB, CD čitač... Da bi sve to stalo na izuzetno malu ploču, bile su neophodne značajne modifikacije. Krenimo od vrlo neobične ploče...

Sendvič, ali dobar

Po logici funkcionisanja, ploča spada u ATX proizvode - softverski se "pali" i "gasi", svi portovi su integrisani itd, ali je zbog veoma skučenog prostora pretrpela znatne modifikacije, uključujući i konektor za napajanje, pa rezultujuću ploču ne biste ni mogli da instalirate u neko klasično kućište. Da sve "zabiberi", Unisys je na ploču integrisao i grafičku, zvučnu i mrežnu karticu (UTP 10/100), dok je broj podnožija za SIMM-ove smanjen na dva - ako želite da popunite mašinu sa maksimalnih 128 MB, moraćete da potražite 64 megabajtne SIMM-ove. Da ne zaboravimo, ploča je organizovana oko Intel-ovog VX seta čipova.
Prvu zamerku smo poželeli da uputimo grafičkom podsistemu, koji sadrži S3 Trio64V+ i samo 1 MB RAM-a. Na ploči, prema dokumentaciji, postoji podnožje za drugi megabajt video memorije, ali je računar koji smo dobili prijavljivao samo megabajt, pa smo odlučili da za potrebe testa "rasturimo" čitavu mašinu - grafička kartica sa samo jednim megabajtom naprosto se nije slagala sa ostakom konfiguracije, pa bi rezultati testova bili nerealno slabi. Ipak, bilo je i neke koristi od čitave te hirurgije: ne samo što smo rešili problem memorije, već smo i pažljivije osmotrili organizaciju matične ploče.
Najlakše je na nju instalirati dodatne kartice: pomoćni daughterboard sa jednim PCI i jednim shared slotom (PCI/ISA) postavljen je normalno na ploču, pa vam ne treba mnogo znanja i veštine da utaknete karticu. Problemi mogu nastati zbog skučenog prostora, pa ćete možda morati da konsultujete priručnik koji precizno navodi maksimalne moguće dimenzije za bilo koji od ovih slotova. Gledano sa praktične strane, sa modemom nećete imati problema, a to je jedina kartica koja je ovom zaokruženom sistemu uopšte i potrebna.
Probleme možete da očekujete samo ako poželite bolju grafičku karticu, pošto s gotovo sve bolje kartice prevelike za raspoloživi prostor: nedostajalo nam je par milimetara za #9 Imagine 128 S2, koju smo takođe dobili od "Informatike". Za intervenciju oko grafičke kartice biće potrebno strpljenje, pošto morate da uklonite impozantni hladnjak sa procesora - ventilatora nema, ali je hladnjak jedan od najvećih koje smo videli na Pentium-u.
Ako se odvažite da skinete hladnjak, videćete i ostatak hardvera - mi smo se prijatno iznenadili videvši da je u postojeće podnožje, ipak instaliran drugi megabajt, ali da jedan od čipova nije dobro utisnut u podnožje. Insistirate li na nameri da unapredite sistem boljom grafičkom karticom, naletećete na još jedan problem kada poželite da isključite postojeću grafičku karticu. Za to je zadužen (verovali ili ne) jedini nedokumentovani džamper u celom priručniku. Pošto to savladate, moraćete da skinete CD da biste proširili memoriju, odnosno da demontirate flopi da biste povećali hard disk.

Zaokruženi sistem

Ako vas je sve ovo zaplašilo, verujte da se radi samo o našoj profesionalnoj deformaciji: kad neko iz "kompjuterskog esnafa" kupuje računar, odmah gleda kako sve može da ga proširi - nije mnogo bitno što su čak i pare za osnovnu konfiguraciju pozajmljene. Osnovno pitanje koje treba da postavite je da li je ovakva konfiguracija uopšte predviđena za proširenja: sve radi veoma dobro i brzo. Premda se ne radi o najnovijim hardverskim hitovima, konfiguraciji ništa ne može da se prigovori, teško da ćete tako kvalitetne komponente (osim pomenute grafičke kartice) dobiti u "standardnoj beogradskoj ponudi".
Drugo pitanje odnosi se na ciljno tržište ovakve konfiguracije: ležerni direktor ili vredna sekretarica teško će poželeti sposobniju i svestraniju mašinu. Ako im se i prohte da u njoj nešto menjaju, inženjeri Unisys-a će lako instalirati potrebne komponente, a u garantnom roku od tri godine mašinu i ne treba da dira nikakav "haker".
Po dobrom OEM običaju, priložen je i originalni Windows 95 OSR2, koji kod nas često nazivaju Windows 97. Mnoštvo priručnika, kablova i dodatne opreme popunjava mesto u standardno prostranoj kutiji: dobićete kablove za modem i štampač, koji retko stižu uz računar. Skrivena poenta leži u tome što je za asembliranje modela CP upotrebljeno dosta iskustva, ali i komponenti iz odličnog notebook-a Aquanta EN. Ploča je ista (sa dodatkom doughterboard-a za kartice), a potpuno je isti Toshiba CD - valjda veći nije ni mogao da stane u kućište. Zvučna kartica je, takođe dobro poznati, Crystal CS4237B sa 3D zvukom i Dual DMA full-duplex tehnologijom koja obezbeđuje nesmetano čavrljanje preko Interneta.
Zahvaljujući svemu ovome, zadnja strana računara je predivno organizovana: na njoj je LAN konektor, PS/2 portovi za miša i tastaturu, dva "kratka" (devetopinska) serijska porta, paralelni port, VGA konektor i oba USB porta. U gornjem redu, desno je prekidač, konektor za napajanje i napajanje za monitor, a levo su konektori za zvučnike i mikrofon. Tako je napajanje maksimalno odvojeno od zvuka, a od računara do zida vodi samo jedan kabl, naravno uz UTP kabl za povezivanje u lokalnu mrežu.
Rezime kojim bi se mogao podvući ovaj prikaz glasi da je Aquanta CP računar za one koji ne žele mnogo da eksperimentišu, već da lagodno uživaju u blagodetima povećane produktivnosti, zasnovane na savremenom, moćnom i svestranom računaru. A za one koji vole da "čačkaju"... pa, možda im je ovo idealna "druga mašina", koja će poslužiti kada za promenu bude trebalo nešto i uraditi.

Korisna adresa:
Informatika