Perl se ne uči u školama, zbog njega ne zasedaju komiteti za standarde, pa on nikada neće izmeniti programiranje kakvo danas poznajemo. Za sve to postoje neki drugi jezici; Perl će vam ponuditi "samo" mogućnost da brzo i efikasno završite posao.

Šta je Perl

Perl je, strogo govoreći, interpretirani jezik opšte namene, (izuzetno) visokog nivoa. Koristi se uglavnom za izdvajanje i obradu podataka iz tekstualnih datoteka, formatiranje i ispis rezultata tih operacija. Kako se dobar deo administriranja Unix računara svodi upravo na takve zadatke, Perl je lako našao svoje mesto pod Suncem. Pravi prodor, međutim, doživeo je tek sa popularizacijom HTML-a i Web-a. Obrada podataka i njihov formatiran ispis je sama suština dinamičkog kreiranja HTML stranica, a za te oblasti Perl spada u vodeće alate.

Kratko, kraće... U Perl-u je mnogi klasični zadaci rešavaju sa vrlo malo linija koda, a gotovo sve stvari mogu se uraditi na više načina. Uzmimo za primer ispis sadržaja datoteke na ekran. C programer bi u Perl-u napisao ovakav program: open(handle, "file.ext"); while(!eof(handle)) { $line=<>; print $line; } Tako napisan program radi, ali to je u suštini C program sa neznatno promenjenom sintaksom; u duhu Perl-a bi pre bilo napisati nešto ovako: open(handle, "file.ext"); while(<>) { print; } Ovo rešenje već ozbiljno koristi neke osobenosti Perl-a (npr. default argumente u kontrolnoj strukturi), značajno je kraće i čitljivije. Međutim, može još kraće i bolje! open(handle, "file.ext") && print <>; Jedan jedini red ne samo da ispisuje datoteku, već sadrži i prostu kontrolu greške - komanda print će se izvršiti samo ukoliko otvaranje datoteke uspe. Kraće a bolje - to je maksima Perl programiranja.

Jedna od najcenjenijih osobina Perl-a je jednostavnost. Klasični Hello world program glasi: print "Hello world!" - nema suvišnih deklaracija i poštovanja pravila, sve je podređeno efikasnosti.
Osnovne karakteristike Perl-a kao programskog jezika su: sintaksa po uzoru na C, veoma slaba tipizacija promenljivih, razvijene mogućnosti procesiranja teksta (regularni izrazi), moćna podrška za rad sa listama i asocijativnim nizovima, jednostavan pristup datotekama, bazama podataka i TCP/IP socket-ima, mogućnost modularnog i/ili objektno orijentisanog programiranja i POSIX kompatibilnost.

Istorija

Perl je relativno mlad jezik, nastao iz potrebe da se konkretni zadaci realizuju na što jednostavniji i što lakši način. Njegov tvorac, Larry Wall (lwall@sems.com), po profesiji Unix sistem programer, je 1986. godine za potrebe projekta na kojem je tada radio razvio skript jezik koji kombinuje mogućnosti klasičnih Unix alata u kompaktnu celinu. U početku se jezik zvao Gloria, po autorovoj supruzi, ali je zbog izvesne zabune koji je ovo ime izazivalo ("trenutno radim na Gloriji"), jezik je preimenovan u Pearl; vremenom je suvišno slovo nestalo, a jezik je dobio svoj konačni naziv - Perl. Kada se ime ustalilo, lako je smišljen i naziv čija je Perl tobožnja skraćenica - Practical Extraction and Report Language.
Bez ambicija da proširi vidike i postavi nove standarde u programiranju, Perl je građen prema sledećim uzorima: grep/awk, baterija programa za pretraživanje i selekciju podataka iz datoteka, sh komandni jezik (Unix shell), sed (streaming editor za obradu teksta) i C, kao osnovni programski jezik u tom okruženju.
Kako je popularnost jezika rasla, u razvoju Perl-a učestvovalo je sve više ljudi, i a mogućnosti su postajale sve veće. U danas aktuelnoj verziji 5 Perl donosi module i mogućnost objektno orijentisanog programiranja, ali i dalje ostaje jednostavan i kompaktan skript jezik. Umesto dodavanja novih ključnih reči i operatora, čime bi jezik postao glomazniji i teži za učenje, osnova jezika postajala je sve rafinisanija, tako da je u verziji 5 broj ključnih reči smanjen (!) u odnosu na verziju 4 za oko 30%.

Za i protiv

Paradoksalno, nekoliko glavnih osobina Perl-a mogu se posmatrati i kao činjenice koje mu idu u korist, ali i kao velike mane. Pre svega, jezik je interpretiran, što ga čini unekoliko jednostavnijim za razvoj. "Opuštena" tipizacija promenljivih, ako o nekoj tipizaciji uopšte može biti reči, dozvoljava ekspresna rešenja o kojima C programeri mogu samo da sanjaju. Sa druge strane, slaba tipizacija je nepresušan izvor grešaka, a ako vam distribuiranje programa u vidu izvornog koda nije prihvatljivo, nalazite se pred (skoro) nerešivim problemom.

Kako nabaviti Perl Unix računar bez instaliranog Perl-a je prava retkost; ako imate nalog na nekom, gotovo je sigurno da imate pristup Perl-u, pa odmah možete da krenete u eksperimentisanje. Pravo mesto za pronalaženje Perl interpretera, raznih dodataka i svega ostalog vezanog za ovaj jezik je Central Perl Archive Network (CPAN). Glavni server CPAN-a je ftp://ftp.funet.fi/pub/languages/perl/CPAN/, a postoje i brojni mirror serveri širom sveta. Perl postoji u verzijama za sve platforme koje nešto znače u računarskom svetu; glavni mrežni i PC operativni sistemi se podrazumevaju.

Povoljna cena (Perl je besplatan) i raspoloživost na svim relevantnim platformama su takođe privlačni, ali nedostatak zvanične podrške i, još gore, zvaničnog standarda mogu biti veoma zabrinjavajući. Perl je u verziji 5 doživeo ozbiljne promene i proširenja, ali ne postoje garancije da će se sve ekstenzije pokazati uspešnim i ući u naredne verzije.
Još jedna posledica interpretirane prirode Perl-a je manja brzina izvršavanja u odnosu na kompajlirane jezike. Međutim, kako hardver postaje moćniji, razlika u brzini je sve manje značajna - da li će program završiti obradu za deseti ili stoti deo sekunde malo je važno. Naravno, ova logika se ne može primeniti na masivne proračune i vremenski kritične operacije, ali takvi zadaci se i ne rešavaju u Perl-u.
Perl je omiljena alatka za razvoj administratorskih skriptova na Unix-u, obradu e-mail-a (jedan od najpopularnijih programa za održavanje mailing lista, Majordomo, napisan je u Perl-u) i, posebno, brzo pisanje CGI skriptova. Zbog svoje jednostavnosti, pogodan je i za pravljenje prototipa nekog kompleksnog programa, kako bi se što lakše ocenio dizajn i otklonile koncepcijske greške pre nego što se pređe na "detaljno" kodiranje u ciljnom jeziku.

Pre svega, praktično

Promenljive

Operatori

Budući da je nastao po ugledu (i) na C, Perl poseduje celokupnu bateriju aritmetičkih i logičkih operatora iz ovog jezika. Naredbe dodele ($a=$b, $a+=$b itd) su takođe prenete iz C-a; tu je čak i trinarni operator ?. Dodatni aritmetički operator je stepenovanje ($stepen = $a**$b), a novi logički operator je poređenje: $c = $a<<=>>$b vraća 1 ako je $a>>$b, 0 ako je $a==$b odnosno -1 ako je $a<<$b.
Uvedena je i cela grupa logičkih operatora za poređenje stringova (eq testira jednakost stringova, ne nejednakost, gt da li je prvi string veći itd). Poseban kuriozitet je operator x: print "=" x 40; će štampati liniju od četrdeset znakova =. Tu su još operator poređenja stringova cmp, koji se ponaša kao <<=>> kod brojeva i operator . (tačka), koji spaja stringove, npr. $puno_ime=$ime." ".$prezime.

Kontrola toka i kodni blokovi

U sledećem broju...

U sledećem nastavku priče o Perl-u posvetićemo pažnju operacijama sa nizovima, važnom aspektu ovog programskog jezika. Perl obiluje promenljivama specijalne namene, na koje ćemo se takođe osvrnuti. Rad sa datotekama je takođe nezaobilazna tema... a Perl je jezik koji vredi naučiti.