Firma Xerox je, i pored duge tradicije, tek počela da osvaja domaće tržište štampača, i to u praktično svim kategorijama. Verujemo da najveću šansu ima upravo u primenama koje se tek afirmišu, a to su pre svega moćne kancelarijske mašine. Na testu se našao DocuPrint c55mp, jedan od najnovijih izdanaka velike familije Xerox lasera.
Tržište kolor laserskih štampača je još uvek prilično malo, ali smo svedoci pada cena ovih uređaja u zadnjih godinu dana. U Americi se pojavila nova kategorija ovakvih uređaja koji koštaju ispod 5000 dolara, ali pri tome nisu žrtvovali kvalitet otiska - naprotiv. Uz Xerox, na tržištu su i modeli drugih poznatih proizvođača u ovom rangu cena, što korisnike svakako raduje. "Usput" se smanjuju i cene repromaterijala, a rukovanje i podešavanje postaju sve jednostavniji.

Hardver

Dimenzije ovog štampača su mnogo manje od onih koje smo do sada viđali: osnova je čak za 35% manja od HP Color LaserJet-a 5, što je uglavnom postignuto unapređenim unutrašnjim rasporedom komponenti. Masa je ostala impoznatna: teško da ćete uređaj od 40 kilograma često premeštati sa jednog mesta na drugo. Negativna posledica smanjenih dimenzija je mali kapacitet kaseta za papir: ulazna sadrži do 250 listova (može se dokupiti još jedna istog kapaciteta), a izlazna samo do 150 - ne uvek dovoljno za potrebe firme. U glavnu kasetu se, umesto papira, može smestiti do 75 folija (štampač sam može da detektuje transparentni materijal), ali ne i koverte ili nalepnice. One se moraju ulagati ručno, jedna po jedna, i to na ulaz sa prednje strane (potpuno neuobičajen za ovu klasu), a štampa na njim može biti samo crno-bela. Očigledno bi četiri prolaza ispod valjka (i grejanja) bila previše.

Xerox na reklami....

Stabdardna memorija je 40 MB, uz mogućnost širenja na impozantnih 70 MB. Podržani jezici su PCL 5C i Adobe PostScript Level 2, koji toplo preporučujemo, naročito za rad sa fotografijama. Ceo posao pripreme obavlja AMD 29040 RISC procesor na 50 MHz, tako da se deklarisana brzina kolor štampe od 3 strane u minuti može i postići. Ako štampate samo crno-belo, maksimalna brzina je 12 ppm. Najveća rezolucija je 600 dpi, što je za današnje pojmove sasvim uobičajeno i dovoljno za većinu primena, a preporučena količina posla je do 20,000 stranica mesečno.
Na prednjoj strani je dobro osvetljen LCD koji, uz kontrolne tastere, služi za podešavanje praktično svih parametara štampača kroz sistem menija, što i pored vrlo dobre softverske kontrole nekad može da zatreba. Otvaranje uređaja zbog čišćenja ili vađenja zaglavljenog lista papira (što se lako desi ako ne "rastresete" ris pre ulaganja) je jednostavno, a pošto se skoro cela prednja ploča odvoji od printera i gornji poklopac prebaci unazad, dobije se puno slobodnog prostora, pa ruke ostaju čiste.
Štampač ima četiri tonera - crni, cijan, magenta i žuti. Primenjeno je neobično rešenje: ne koriste se napunjeni kertridži, već se u boce koje su sastavni deo uređaja odozgo uliva toner. Ovakvo rešenje ima prednosti i mane: dobro je što se tako smanjuje cena štampe, jer se izbegava stalno kupovanje kertridža, ali može biti nezgodno što je za zamenu (odnosno "dolivanje") tonera potrebno lice koje je prošlo kroz određenu obuku.
Opcija koju do sada nismo videli je standardni flopi-disk od 3.5 inča koji se zove Media Server. Pomoću njega se materijali mogu štampati direktno sa diskete (preko kontrolnog panela), ako su u PCL ili PS formatu. Može se ugraditi i hard disk, koji je jako koristan u opterećenim radnim okolinama i služi za smeštanje fontova i često primenjenih objekata kao što je logo firme, tako da se ne moraju stalno prebacivati.

..i na delu

Softver i mrežna podrška

Svi potrebni drajveri i programi se dobijaju na CD-u i disketama, sa kojih se instaliraju vrlo jednostavno, kako za mrežni tako i za lokalni rad. Testirani štampač je imao ugrađenu Ethernet katicu sa konektorima za tanki Eternet i 10baseT, a tu je i klasični paralelni port. Da bi štampač uključio u Mekintoš okruženje, treba dokupiti LocalTalk karticu, koja na sebi ima i serijski port. Podržano je zaista mnogo operativnih sistema - Windows za radne grupe, NT 3.5x i 4.0, Windows 95, Unix, Mac i OS/2, a tu je i Internet servis, kao i upravljanje štampačem preko SNMP-a (dakle NetBEUI, TCP/IP, IPX, SNMP, HTTP i EtherTalk). Pomenimo i da je priključivanje štampača direktno na mrežu jako poželjno rešenje u okolinama sa više korisnika - ne postoji stalno uključen kompjuter koji bi bio usporavan štampanjem velikih materijala, a brzina prenosa je veća nego kroz paralelni port. Štampaču se preko mreže pristupa korišćenjem IP adrese, koja može jednostavno da se dodeli i preko kontrolnog panela.
Izuzetno korisna stvar, koju će pozdraviti svaki mrežni administrator, je ugrađeni Web server. Pomoću njega se štamač može kontrolisati preko mreže (čak i preko Interneta ili intraneta) navođenjem IP adrese kao URL-a - iz browser-a proveravate opcije i podešavate ono što je potrebno. Prednosti su sasvim jasne - više se ne mora instalirati poseban softver na svaki računar, a i pristup sa udaljenih lokacija ne predstavlja problem. Radi se, inače, o tehnici koju je prvi primenio Tektronix, a sada je prihvataju i drugi proizvođači, pa će se najverovatnije pre ili kasnije naći na svakom štampaču. Hewlett-Packard je već izbacio Web baziranu verziju JetAdmin softvera, ali štampanje preko Interneta još nije moguće - očekujemo da Adobe završi PrintMill, pomoću koga će biti moguća štampa na bilo kom TCP/IP štampaču zakačenom na Web.

Kvalitet štampe

Po instalaciji osnovnog softvera, dobijaju se dva drajvera - jedan za PCL a jedan za PostScript komandni jezik. Za rad sa fotografijama i drugim složenim materijalima preporučujemo korišćenje PS drajvera, koji doduše traži više memorije za rad... ipak, vlasnici ovakvog štampače neće, valjda, škrtariti na RAM-u. Interfejs je sasvim intuitivan, pregledan i jednostavan za upotrebu. Drajver omogućava izbor raznih načina prilagođenja slike, zavisno od njenog sadržaja (dithering), ali i ručnu kontrolu parametara kao što su inteziteti boja.
Ispis je, jednostavno rečeno, izvanredan. Za crno-belu štampu dovoljno je reći da je to sasvim dobar otisak štampača od 600 dpi, tako da se na njoj nećemo zadržavati. Kolor otisak je zbilja moćan: za godinu dana, koliko je proteklo od testa HP i QMS kolor laserskih štampača, napravljen je kvantni skok u kvalitetu. Brzina, jasno, ne može da se poredi sa crno-belim "rođacima", jer u najmanju ruku (ako i zanemarimo mnogo obimnije procesiranje) papir treba četiri puta da prođe preko valjka. Za ovu kategoriju 3 strane u minutu predstavlja san: u praksi se, kada štampate puno grafike, dešava da svaku stranu čekate po nekoliko minuta.
Postoji više modova rada. Pored klasičnih (crno belo, fotografije i blok grafika) najbitniji su fax-friendly i Fast Blue načini rada. U prvom drajver sam pretvara kolor sliku u crno-belu tako da se dobro vidi posle slanja faksom, a u drugom se sve boje osim crne (koja ostaje) štampaju kao plava. Dobitak je i dalje dobra čitljivost materijala, uz brzinu od 6 strana u minuti, koju možemo da zahvalimo činjenici da papir preko valjda prolazi dva, umesto četiri puta.
Ključna stvar u korišćenju ovakvog štampača je njegovo dobro podešavanje i uočavanje mana koje je onda lakše "preskočiti"... a za sve to je potrebno vreme i iskustvo. Ipak, nagrada je što posle podešavanja praktično ne morate da razmišljate da li će ispis biti dobar ili ne. Posle gomile odštampanih listova, došli smo do jasnog zaključka da je za složene strane na kojima su bitne realistične boje najbolje sasvim isključiti asistenciju drajvera i sve parametre podesiti ručno. Slike, recimo, obavezno treba štampati iz CMYK modela (prirodan format štampača) a ne kao RGB, jer mašina ne pravi dobru konverziju boja koje postaju prezasićene i tamnije nego što bi trebalo, a kvare se i prelazi.
Najzahtevniji zadaci koji su postavljeni pred ovaj Xerox su složene slike sa puno prelaza i nijansi. Crno-bela i poslovna grafika takođe izgledaju fenomenalno. Za poređenje su upotrebeljeni između ostalog i isti materijali odštampani u Xeicon digitalnoj štampariji, koju smo predstavili pre mesec dana. Primećuje se da Xerox veoma precizno štampa boje i nijanse, a jedina vidljiva razlika je u čitljivosti sitnih detalja, što je i normalno zbog mnogo veće rezolucije Xeicon-a. Pomenimo i odličan izgled slika koje su načinjene u niskoj rezoluciji: čak i fotografije snimljene u rezoluciji 640*480 tačaka, pa onda u PhotoShop-u povećane na A4 stranu, izgledaju odlično. Nema problema ni sa štampom iz CorelDraw-a, PowerPiont-a i ostalih programa te vrste. Uz tekst vidite sliku na kojoj se lepo uočavaju prelazi, nijanse i sitniji detalji.

Čemu ovo služi?

Sprava je namenjena korisnicima koje imaju potrebu za velikom količinom raznovrsnog materijala odštampanog u boji, dakle za firme koje ink-jet štampač smatraju neadekvatnim rešenjem. Ovaj kolor otisak jednostavno ima neku drugu dimenziju. I pored velikog pada cene i smanjenja gabarita uređaja, on i dalje ne spada u nešto što će nalaziti svoje mesto na svakom radnom stolu, a cena još nije takva da bi se moglo razmišljati o zameni kancelarijskih crno-belih štampača. Ipak, ako se trend pada cena nastavi, za par godina kvalitetni kolor laseri će masovno početi da istiskuju svoju crno belu braću iz upotrebe. Mi smo se teška srca oprostili od ovog Xerox-a...